Епископ Атанасиjе са министром за избjеглице и расељена лица РС Давором Чордашом Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш разговарао jе са епископом бихаћко-петровачким Атанасиjем о повратку на простор Бихаћко-петровачке епархиjе и упознао га о проjектима помоћи коjе проводи ресорно министарство. Чордаш jе рекао да jе буџетом овог министарства за текућу годину обезбиjеђено око 1,4 милиона КМ за повратак на простор ФБиХ, што jе много више него раниjих година, саопштено jе из Министарства за избjеглице и расељена лица Републике Српске. Он jе упознао епископа бихаћко-петровачког о Регионалном програму стамбеног збрињавања и Проjекту реконструкциjе стамбеног фонда, коjи се реализуjе из кредитних средстава Саудиjског фонда за развоj, а из

У Једвабнеу и околини су Пољаци убиjали Јевреjе све до jедног. Користили су штапове, камење, убиjали и унакажавали лешеве. Локална jевреjска заjедница jе 10. jула 1941. године збрисана са лица земље. Амбасадор САД у Пољскоj, Стивен Мал, извинио се због критика директора ФБИ, Џеjмса Комиjа, коjи jе оптужио Пољску 16. априла да jе била саучесник Холокауста. Критике су извучене из говора коjи jе он одржао приликом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста у Мемориjалном музеjу САД. На таj дан се одаjе пошта милионима Јевреjа и других људи страдалих у Холокаусту као последица деловања нацистичке Немачке и обележава се устанак Јевреjа. Устанак у Варшавском гетоу се одиграо 1943. године. Директор ФБИ

Епископ Хризостом Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом присуствовао jе обиљежавању 100 година од геноцида над Јерменима, за коjи jе рекао да jе први геноцид у 20. виjеку и да jе послужио за угледање Хитлеру и свим ратним злочинцима прошлог виjека коjи су починили геноциде над милионима Јевреjа, Пољака, Руса, Чеха, Француза, Срба, Грка и Рома широм Европе. “Историjа jерменског народа jе уистину мученичка и страдална, као и историjа српског народа, над коjим су Османлиjе извршиле геноциде краjем 17. и почетком 18. виjека, а посебно у 19. виjеку, када су од људских лобања направили `Ћеле кулу` код Ниша”, рекао jе владика Хризостом на приjему код врховног поглавара Јерменске апостолске цркве католикоса

Јапански премиjер Шинзо Абе изразио jе “дубоко покаjање” због улоге Јапана у Другом свjетском рату. Абе jе у говору пред америчким Конгресом инсистирао на томе да Јапан не може скренути своj поглед са патњи азиjског народа због понашања Токиjа током рата, али ниjе обjавио извињење, већ jе подржао саопштења своjих претходника на функциjи шефова jапанске Владе. Аналитичари сматраjу да Абеови коментари о понашању Јапана током Другог свjетског рата неће задовољити критичаре коjи сматраjу да се мора учинити више. Абе jе први jапански премиjер коjи се обратио посланицима оба Дома америчког Конгреса и он jе то искористио да би послао поруку Кини, коjа jе у териториjалном спору са Токиjом и осталим

Саво Тубић из Бањалуке, коjи jе приjе рата са породицом живио у Загребу, поднио jе општинском Правобранилаштву у Загребу захтjев за накнаду материjалне и нематериjалне штете због губитка права на посjед стана, у укупном износу око 100.000 КМ. Тубић jе рекао Срни да у истом оштетном захтjеву тражи од власти у Загребу исплату материjалне штете због губитка ствари у поменутом стану у износу од око 15.000 КМ. “За нематериjалну штету на име сатисфакциjе за душевну бол због траjне и тешке повреде елементарних људских права, физичке безбjедности, слободе кретања, неометаног уживања имовине, права на правично суђење и дjелотворан правни лиjек, те понижаваjућег третмана и дискриминациjе, супруга и jа тражимо 10.000 КМ”,

Амбасадор Руске Федерациjе у БиХ Петар Иванцов отворио jе у Требињу изложбу фотографиjа под називом “Кораци ка побjеди”, те присуствовао проjекциjи филма “Брестска тврђава”, поводом 70 година од побjеде над фашизмом у Другом свjетском рату. На изложби коjа jе отворена синоћ у Музеjу Херцеговине, представљене су аутентичне фотографиjе из Другог свjетског рата коjе документуjу све страхоте ратних разарања и страдање руског народа под њемачком окупациjом, али и триjумф совjетске воjске над мрачним силама Трећег раjха. Иванцов jе истакао да су изложба и приказивање филма само дио заjедничког дjеловања и сарадње са Друштвом приjатеља Русиjе из Требиња, коjу Амбасада Руске Федерациjе у БиХ проводи широм БиХ и Републике Српске поводом 9.

У Вишем суду у Београду завршен jе вишегодишњи доказни поступак за рехабилитациjу команданта Југословенске краљевске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, а коначна одлука требало би да буде донесена у маjу. Завршне риjечи у поступку за рехабилитациjу заказане су за 12. маj, док се саопштење одлуке очекуjе 14. маjа. Заступник подносилаца захтjева за рехабилитациjу Михаиловића, адвокат Зоран Живановић, рекао jе да очекуjе да ће бити донесен акт о рехабилитациjи. На рочишту су представљени писани докази, међу коjима су стенограмске биљешке са суђења, дописи влада Велике Британиjе и САД, као и извjештаjи Државне комисиjе за откривање таjних гробница. Непосредно приjе почетка суђења, лидер Српске радикалне странке Воjислав Шешељ у судници jе

Правдање злочина оним што се дешавало у ближоj или даљоj прошлости могло би да БиХ уведе у нестанак брже неко било коjа атомска бомба. Да ли ико нормалан може да замисли ситуациjу у коjоj ће сви почети да, према свом нахођењу, намируjу историjске рачуне? Пише: Ненад ТАДИЋ Терористички напад на полициjску станицу у Зворнику ниjе само угасио живот недужног полицаjца Драгана Ђурића и пробудио никада залиjечене ратне страхове, већ jе у року од свега неколико часова, у медиjском смислу, вратио БиХ у 1992. годину. Ако се отворено шовинистичка наслађивања нечиjом смрћу на порталима у Федерациjи БиХ, нарочито на бошњачким (уз повремено укључивање других страна), може правдати скривањем иза опскурних ликова

Припадници МУП-а Републике Српске обезбjеђуjу мjесто напада у Зворнику Николу Ђурића, оца полицаjца Драгана убиjеног у терористичком нападу у Зворнику, 20. jуна 1992. године убили су припадници такозване Армиjе БиХ док jе заjедно са осталим мjештанима бранио своjе село Жељова, у општини Бановићи. Раjко Гаjић, стриц рањеног полицаjца Жељка Гаjића, рекао jе Срни да jе Никола Ђурић погинуо у одбрани села, коjе су 19. jуна напали припадници такозване Армиjе БиХ. Он jе додао да jе његов брат Илиjа Гаjић, отац рањеног полицаjца, умро од посљедица рањавања у овом нападу на село. У Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Срни jе потврђено да jе тиjело Николе

У зворничку полициjску станицу вечерас jе око 19 часова и 10 минута, за вриjеме примопредаjе смjене, упао наоружани припадник вахабиjског покрета са пушком сачмарицом и притом пуцао у полицаjце. Наоружани нападач jе узвикивао “Алаху екбер!” Терористички напад у Зворнику (фото: www.zvornikdanas.com) Убиjен jе полицаjац Драган Ђурић, а рањени су Жељко Гаjић и Стево Миловановић. Министар унутрашњих послова Драган Лукач рекао jе за РТРС да jе риjеч о наjгорем терористичком акту. Министар каже да jе приправност полициjе подигнута на наjвиши ниво. У Зворник jе вечерас стигао и министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач. Полициjа jе успjела да савлада нападача и при томе га убила. Двоjица полицаjаца коjи су рањени у терористичком

Грађански (Динамо) Загреб прваци НДХ Фудбалски клуб “Динамо” похвалио се осваjањем титуле првака у усташкоj НДХ, односно поброjао jе ту титулу у општи збир титула коjе jе клуб , под разним именима, освоjио у своjоj историjи. На дан пробоjа посљедњих jасеновачких затвореника, на службеноj страници “ГНК Динама” обjављен jе чланак поводом 104. године од оснивања “Грађанског”, чиjу историjу баштини данашњи “Динамо”. Међу трофеjима истакнут jе и наслов освоjен у НДХ, савезници нацистичке Њемачке, у коjоj су важили сегрегациони закони против Срба, Јевреjа и Рома, и у коjоj jе извршен геноцид над тим националним заjедницама. У Уставу Хрватске стоjи да та држава ниjе насљедница НДХ, али су се у “Динаму”, ипак,

Воjислав Михаиловић, унук команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, положио jе данас у Петрову виjенац на спомен-плочу подигнуту на мjесту гдjе jе 20. априла 1941. године Дража Михаиловић одбио да призна капитулациjу тадашње воjске. “Одавде jе ђенерал Дража први у Европи започео герилску воjну против нацистичког и фашистичког окупатора”, рекао jе Михаиловић. Он jе подсjетио да jе на Озрену организована и евакуациjа савезничких пилота са импровизованог аеродрома у насељу Бољанић. “Била jе то завршница грандиозне акциjе `Ваздушни мост` у коjоj су од маjа 1944. до почетка 1945. године снаге ђенерала Драже спасиле 512 савезничких, углавном америчких америчких ваздухопловаца и цивила”, рекао jе Михаиловић. Он jе рекао да jе

Служена литургиjа и парастос за jерменске мученике Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе служио jе данас у манастиру Светог Архангела Михаила на тиватскоj превлаци литургиjу и парастос за жртве геноцида коjи jе над Јерменима почињен у прољеће 1915. године у Отоманскоj империjи. Митрополит Амфилохиjе рекао jе да jе данас служен помен Јерменима-хришћанима, мученички пострадалим од отоманске воjске 1915. године, као и оним Јерменима што су страдали краjем 19. виjека. Он jе нагласио да jерменски и српски народ диjеле историjу великих страдања у отоманском ропству. “Вjерност jерменског народа кроз виjекове Христу распетоме и васкрсломе дошла jе до врхунца управо 1915. године за вриjеме страшног геноцида коjи jе извршен над хришћанским jерменским

У Требињу ће 28. априла бити отворена изложба “Кораци ка побjеди” и приказан филм “Брестска тврђава”, коjе организуjу Амбасада Руске Федерациjе у БиХ и Друштво српско-руског приjатељства поводом 70 година од побjеде у Другом свjетском рату. Отварање изложбе и проjекциjа филма заказани су за 19.00 часова у Музеjу Херцеговине, речено jе Срни у Друштво српско-руског приjатељства. Предсjедник Друштва ђакон Владимир Вукановић каже да су у разговору са представницима Амбасаде одлучили да и у Требињу организуjу манифестациjе коjима ће први пут на овакав, посебан начин указати на тешкоће Другог свjетског рата, са поруком да се никада не понове тако таква времена. Вукановић jе истако да су током славне историjе руски и

Соколска друштва настоjала су да помогну убогима и невољним. На Нову 1935 годину у новотвореним просториjама Соколског друштва у Сjетлини, жупа Сараjево, обучено jе 26 деце. Деца су била већином ђаци основне школе. У свему 11 дечака и 15 девоjчица. Дечаци су добили одело, кошуљу и чарапе, а девоjчице топлу хаљину,  кошуљу и чарапе. Овоj свечаности присуствовао jе одбор, па jе сестра управитељица школе одржала говор деци, истичући заузимање сокола, да су их обукли у тешке зимске дане. После тога су деци подељене кесице бонбона, коjе им jе одбор даровао. Затим су се одборници упутили у три разна правца по селима соколске чете у Горњоj Прачи, да прегледаjу ћистоћу домова,