Бања Лука Министарство просвjете и културе Републике Српске ниjе упознато о инициjативи Вакуфске дирекциjе у БиХ о отварању посебне школе за бошњачку дjецу у Бањалуци, речено jе Срни у овом министарству. У Министарству поjашњаваjу да нису примили никакав званичан захтjев за отварање школе. “Прес Република Српска” пише да jе директор Вакуфске канцелариjе у БиХ Сенаид Заjимовић саопштио федералним медиjима да ће у Бањалуци ускоро почети да ради школа за бошњачку дjецу, а да се њена локациjа налази у насељу Кочићев Виjенац. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић рекао jе за оваj лист да jе очигледно риjеч о покушаjу злоупотребе дjеце у политичке сврхе, што град и Република Српска неће дозволити. Гаврановић jе

Гардиjска бригада Воjске Србиjе Припадници Гарде Воjске Србиjе данас су отпутовали за Москву, гдjе ће 9. маjа учествовати на воjноj паради Црвеним тргом поводом обиљежавања Дана побjеде над фашизмом. Осим 75 припадника Воjске Србиjе, међу коjима су први пут и двиjе жене, у дефилеу параде у Москви учествоваће и око 15.000 руских воjника као и 1.300 страних воjника из више земаља коjе су учествовале у антиФашистичкоj борби. Начелник Генералштаба Воjске Србиjе генерал Љубиша Диковић и амбасадор Русиjе Александар Чепурин са воjног аеродрома Батаjница свечано су испратили jединицу Гарде. Чепурин jе пред полазак српских воjника рекао да Русиjа високо циjени то што ће на паради учествовати jединица српске воjске и присуствовати

Гоjко Ђого Књижевник Гоjко Ђого оциjенио jе да и даље постоjе настоjања да Срби у БиХ, преко “земаљског босанског jезика”, постану “босански народ” и да jе идентичан случаj и у Црноj Гори, гдjе их покушаваjу претворити у “несрпске Црногорце”. Ђого jе, на промоциjи зборника радова “Српски jезик и ћирилица – основе српског идентитета”, оциjенио да jе у Хрватскоj прогоном Срба “риjешено српско питање”, jер су Срби проглашени мањином, а већински српски jезик преименован у хрватски, иако jе риjеч о jедном jединственом српском jезику. Он сматра да Црна Гора предњачи у овом прогону српског jезика, jер jе он прекрштен у црногорски, установљено jе чак и ново црногорско писмо, док jе ћирилица

Њемачки предсjедник Јоаким Гаук jуче jе оквалификовао као геноцид масакр над 1,5 милион Јермена у некадашњем Отоманском царству и осудио оваj злочин. Гаук jе рекао да и сама Њемачка сноси дио одговорности због своjих активности током Првог свjетског рата. “У овом случаjу ми Ниjемци, такође, морамо да се запитамо да ли постоjи заjедничка одговорност, можда чак и саучесништво, у геноциду над Јерменима”, рекао jе Гаук, додаjући да су њемачке снаге и саме учествовале у планирању и провођењу депортациjа. Гаук jе ову риjеч употриjебио у говору у парламенту уочи обиљежавања у Јеревану сто година од геноцида над Јерменима у вриjеме Првог свjетског рата. У свом говору Гаук jе употриjебио реченицу из

Канонизациjа jерменских мученика Јерменска апостолска црква канонизовала jе jуче милион и по Јермена коjи су страдали у посљедњим данима Отоманског царства. На двочасовноj церемониjи одржаноj у наjвећоj цркви у Јермениjи – Ечмиадзин, коjа датира из четвртог виjека, у близини Јеревана, светим су проглашене жртве масакра извршеног у периоду од 1915. до 1920. године. “Више од милион Јермена jе депортовано, убиjено, мучено, али су, упркос томе, остали вjерни Христу”, рекао jе на церемониjи врховни поглавар Јерменске апостолске цркве Карекин Други, пренио jе АФП. Он jе додао да канонизациjа мученика доноси нови живот и благослов jерменском народу, пренио jе Роjтерс. Послиjе церемониjе, коjу jе предводио Карекин Други одржан jе минут ћутања, а

Припадници неонацистичког батаљона АЗОВ украjинских снага Русиjа jе забринута због ситуациjе у Украjини и покушаjа рехабилитациjе нацистичких злочинаца, изjавио jе данас руски министар спољних послова Сергеj Лавров. Он jе у предговору извjештаjа “Неонацизам – опасна приjетња људским правима, демократиjи и владавини закона” рекао да jе, нажалост, деjство вакцине коjа jе развиjена за нацистички вирус пред судом у Нирнбергу, постепено ослабило. “То се посебно види у великом броjу европских земаља. Нацистичке идеjе и вриjедности отворено се промовишу, националистички радикали све више дижу главу”, наводи Лавров. Он jе додао да jе у том смислу посебно забрињаваjућа ситуациjа у Украjини, гдjе су рехабилитовани нацистички криминалци. “Све то не само да вриjеђа успомену на

Јерменска црква канонизоваће милион и по мученика страдалих у геноциду 1915. Јерменска православна црква припрема се данас за канонизациjу до милион и по Јермена коjи су страдали у посљедњим данима Отоманског царства. Церемониjа би могла постати наjвећа служба канонизациjе у историjи. “Биће служена служба канонизациjе за мученике геноцида над Јерменима”, наводи се у саопштењу jерменске апостолске цркве, коjа jе позвала све Јермене да молитвом учествуjу у овом историjском догађаjу. Служба ће бити одржана вечерас у наjвећоj цркви у Јермениjи Ечмиадзин, из четвртог виjека. Послиjе церемониjе коjу ће предводити Карекин Други, врховни патриjарх и католикос свих Јермена, биће одржан минут ћутања и одjекнуће звона на свим jерменским црквама широм свиjета. Јермениjа

Пожега Предсjедник Србиjе Томислав Николић открио jе данас у Пожеги споменик кнезу Милошу Обреновићу коjи jе приjе два виjека подигао Други српски устанак и поручио да се Србиjа на таj начин одужуjе jедноj од наjзначаjниjих личности у своjоj историjи. “Овде међу своjима, нека вас књаз сербски своjим присуством у бронзи подсећа на важност и преданост коjом развиjате своj град”, рекао jе Николић, обраћаjући се присутнима. Он jе нагласио да jе споменик Обреновићу у Пожеги требало дићи бар приjе сто година и додао да jе та стара српска варош jединствена и посебна на мапи Србиjе не само што се у њоj родио велики српски државник већ и што jе осмислио изглед

Манастир Златица (фото Дарко Дозет)   Матица српска и Друштво новинара Војводине, позивају Вас на отварање изложбе фотографија, СВЕДОЦИ ТРАЈАЊА, српски манастири и цркве у румунском Банату Поздравна реч: Председник Матице српске проф. др Драган Станић Његово преосвештенство епископ будимски и администратор темишварски г.г. Лукијан О изложби говоре: др Милан Мицић Милорад Савић, аутор пројекта   Аутор фотографија је фоторепортер Дарко Дозет Музички део програма изводи Камерни хор ДНВ „Шијачки“ ПЕТАК, 24. април 2015. године у 12 часова, Свечана сала Матице српске Манастир Бездин (фото Дарко Дозет) Текст из каталога Милорада Савића, аутора проjекта: „Српске цркве и манастири у румунском делу Баната чине православну, националну, емотивну и историjску целину, а

Више од 800 ученика српске националности у основним и средњим школама у Дрвару, Гламочу и Грахову jе у позициjи дискриминисаног конститутивног народа у Ливањском кантону (Кантон 10), jер jе нарушено њихово уставно право да се образуjу на свом матерњем jезику, изjавио jе начелник општине Дрвар Стевица Лукач. Лукач jе данас учествовао на jавноj расправи Виjећа за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) о захтjеву Клуба српских посланика Ливањског кантона за утврђивање постоjања виталног националног интереса конститутивног српског народа у поступку усваjања Закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у том кантону. Он jе рекао да су ученици и њихови родитељи у великим проблемима тумачећи

Бања Лука Бањалука ће сутра обиљежити 70 година од ослобођења у Другом свjетском рату. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић рекао jе Срни да jе данас, седам децениjа касниjе, Бањалука модеран европски град, препознатљив регионални центар, безбjедна, хумана и урбана средина. “Бањалука jе политички, административни, спортски и културни центар Републике Српске”, рекао jе Гаврановић. Броjним манифестациjама, коjе jе град организовао у сарадњи са градским организациjама, спортским и установама културе, те невладиним удружењима, током циjелог априла обиљежава се оваj значаjан jубилеj. На сам Дан града – 22. априла биће положени виjенци на више локациjа у граду. У jутарњим часова биће организован приjем за делегациjе из приjатељских и градова-партнера Каjзерслаутерн, Крањ, Ново Место, Велење,

Ливно Виjеће за заштиту виталних интереса Уставног суда ФБиХ одржаће данас jавну расправу о захтjеву Клуба посланика Срба у Скупштини Ливањског кантона за утврђивање постоjања виталног националног интереса конститутивног српског народа у поступку усваjања Закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у овом кантону. Тадашњи предсjедник Клуба српских посланика Синиша Михаjловић рекао jе Срни да jе у вези са овим захтjевом одржана jавна расправа на нивоу кантона и да jе потом уложен амандман на Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе. “Кантонална Влада и министарство нису усвоjили амандмане, након чега jе Клуб Срба одлучио да покрене механизам заштите виталног националног интереса”,

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе да су недопустиви притисци коjима jе Србиjа изложена због одлуке да учествуjе на воjноj паради у Москви, поводом Дана побjеде над фашизмом. “Али, нисмо изненађени. Недоступиво jе било и бомбардовање Србиjе па се десило”, рекао jе Вулин за “Вечерње новости”. Он jе додао да званични Београд пажљиво прати шта се дешава и да не искључуjе ни могућност нових притисака, али да на све то одговара тако што се држи интереса Србиjе. На подсjећање да jе послиjе полемике са званичницима у Загребу критикован да отвара “нове ратове”, Вулин jе одговорио да Влада Србиjе говори само истину и упитао:

”Градоначелниче, како сте могли да запослите Момчила, Србина”, речи су шефа сплитског ХДЗ-а Петра Шкорића, упућене првом човеку града Иви Балдасару Петар Шкорић ”Градоначелниче, како сте могли да запослите Момчила, Србина”, речи су шефа сплитског ХДЗ-а Петра Шкорића, упућене првом човеку града Иви Балдасару. У до сада готово незабележеном ксенофобичном нападу, каквих ниjе било ни деведесетих, Шкорић jе замерио што jе посао као градски саобраћаjни редар добио грађанин Сплита српоске националности, на основу Закона о мањинама коjи регулише запошљавања у граду. ”Знате ли ви уопште колико Срба има у Сплиту. Извесни Момчило добио jе посао, а запослен jе jер jе имао предност због закона о мањинама. Немам ништа против мањина,