Јевреjска синагога у Београду Директор Агенциjе за реституциjу Страхиња Секулић изjавио jе да jе интензивиран рад на припреми посебног закона о jевреjскоj имовини одузетоj током холокауста. Секулић jе новинарима након отварања конференциjе “Холокауст и реституциjа” рекао да би била “велика срамота” за Србиjу да не усвоjи таj закон, за коjи очекуjе да ће бити дониjет у врло кратком року. Он jе на отварању скупа рекао да пљачка jевреjске имовине ниjе била само посљедица холокауста, већ и jедан од главних мотива и да jе зато и поништавање посљедица те пљачке jедан од приоритетних задатака Србиjе. Предсjедник Савеза jевреjских општина Србиjе Рубен Фукс рекао jе да jе приjе годину дана одржан први

Да ли jе могуће расветлити енигму маршала Југославиjе – Јосипа Броза. У пролеће 1977. Броз jе рекао да се боjи да ће прво нешто избити у Приштини и у Загребу Јосип Броз Тито ОВОГ месеца се навршава 123. година од рођења Јосипа Броза, а да ли jе та годишњица 7, 9, 12. или 25. маjа, нажалост, историчари нису успели да се сложе. Као што се не слажу и око многоброjних питања у вези са животом и делом вође комунистичке револуциjе, маршала Југославиjе, сина наших народа и народности… Они непристрасниjи се слажу да jе реч о изузетно комплексноj и у много чему jединственоj и необичноj личности, каквих jе веома мало било

Капиjа логора Матхаузен У концентрационом логору Маутхаузен данас ће бити одржана комеморациjа поводом 70 година од ослобађања логора, на коjоj ће присуствовати званичници Аустриjе и Србиjе, као и двоjица преживjелих логораша. Комеморациjа ће почети броjним полагањима виjенаца на мjесту бившег логора, као и екуменским службама коjима ће присуствовати предсjедник “Каритаса” Михаел Ландау, евангелистички бискуп Михаел Бинкер и митрополит Цариградске патриjаршиjе Арсениос. Планиран jе традиционални комеморативни дефиле до главног трга у бившем концентрационом логору, уз пратњу хорова из Аустриjе, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Чешке и Француске, као и воjних оркестара. У свечаном диjелу комеморациjе говориће предсjедник Аустриjе Хаjнц Фишер, предсjедник парламента Дорис Бурес и аустриjски канцелар Вернер Фаjман. Овогодишња комеморациjа биће у

Иконостас из Великих Бастаjа сигурно ниjе био уникат, али jе jедини преживео систематско уништавање српских богомоља у НДХ, свесни комунистички немар и грађански рат деведестих Иконостас у Партиjаршиjском дому у Сремским Карловцима СЕЋАЊЕ на сjаj средњовековне Србиjе вековима jе одржавала самосвест српског народа, без обзира на то ко jе њиме тренутно владао и где се током тегобних сеоба налазио. Угњетачи су зато непрестано покушавали да исеку жиле дубоког корења из кога су Срби црпели снагу из славне прошлости да би преживели мрачну садашњост. Чувари предања су зато од пропасти деспотовине до обнове државе 1804. и у окупираноj Србиjи и земљама изгнанства водили непрестани рат за сећање. Народни песници су националну

Ешелон Гарде Воjске Србиjе на паради у Москви На Црвеном тргу у грандиозноj воjноj паради поводом Дана побjеде над фашизмом у Другом свjетском рату данас су продефиловали и припадници Гарде Воjске Србиjе, коjе jе поздравио предсjедник Томислав Николић. Велика воjна парада у Москви почела jе данас уз звуке познате руске корачнице, а сам почетак означила су звона са куле источног крила у Кремљу. Гардисти Кремља изниjели су наjпознатиjа руска знамења – заставу побjеде и државне заставе Руске Федерациjе, те заставе Оружаних снага Русиjе. Командант копнене воjске jе након тога извршио смотру и предао командовање Парадом министру одбране Сергеjу Шоjгуу, коjи jе поздравио све jединице и ешалоне. На Паради у Москви

Како су београдски заточеници Голог отока, после силних децениjа ипак видели Москву? Приповест о томе како се човек ничег не плаши када искушенички допре до озбиљних животних година Илустрациjа: Г. Дивац ЧУДНА природа човекова тера га да се врати самом себи и бурним догађаjима из прошлости, како би их боље разумео. Група старих логораша коjа jе прошла голготу Голог отока, имала jе недавно прилику да посети Москву. Било jе то управо оно, “суштинско” место због коjег су се “слупали”, жестоко одробиjали, и направили себи веома тежак део биографиjе. На то путовање водио их jе Мирослав Живковић, човек коjи jе дуго био директор Музеjа историjе Југославиjе. Његова жеља била jе да

Протоjереj – ставрофор Предраг Азап испред увредљивог графита на парохиjском дому СПЦ у Винковцима. Парох винковачки протоjереj-ставрофор Предраг Азап упутио jе отворено писмо градоначелнику Винковаца Младену Карлићу у коме га пита да ли своjим ћутањем подржава вриjеђање Срба и исписивање увредљивих графита на Парохиjском дому Српске православне цркве у овом граду. “Сачекао сам неколико дана надаjући се да ћете се jавити на адресу Српске православне цркве у Винковцима. Међутим, Ви као и много пута до сада замраченог ума и затворених очиjу пролазите краj нашег Парохиjског дома”, наводи се у писму. Парох винковачки истакао jе да Карлић свако jутро одлазећи на посао у 8.30 часова пролази Истарском улицом и да jе

Милорад Додик Предсjедник Републике Српске Милорад Додик честитао jе грађанима Српске 9. маj – Дан побjеде над фашизмом, истичући да jе то jедан од наjзначаjниjих датума у историjи човjечанства и дан када се обиљежава побjеда слободарског свиjета над фашизмом у Другом свjетском рату. “То jе дан када одаjемо почаст жртвама антифашистичке борбе чиjи су животи уграђени у стварање бољег и праведниjег свиjета. На оваj дан треба да се подсjетимо и на огроман допринос српског народа у борби за ослобађање Европе и да одамо захвалност хероjима коjи су дониjели мир”, наводи се у честитки предсjедника Додика. Предсjедник Републике истакао jе да су Срби слободарски народ коjи jе увиjек био на страни

Предсjедница Хрватске jе заборавила да спомене злочине усташа у НДХ над невиним Србима, Јевреjима и Ромима Предсjедник Хрватске Колинда Грабар-Китаровић у свом наступу на прослави Дана побjеде у Гдањску говорила jе о “окрутном рату” у Хрватскоj деведесетих година прошлог виjека и сукобима у БиХ, али ниjе помињала нацистичког савезника – НДХ, преносе портали. Она jе посебно апострофирала “раље тоталитарног режима” (алудираjући на Југославиjу) из коjих jе Хрватска изашла, а од осталих ратних дешавања поменула jе Сребреницу. Китаровићева поручуjе да jе више него икада важно за Европу да покаже да поштуjе сувереност, териториjални интегритет и политичку независност сваке државе. Према наводима хрватских медиjа, она jе истакла важност културе мира, толеранциjе, повjерења

У акциjи “Рубен” у Републици Српскоj од 31 ухапшеног за 11 предложен притвор. Лукач: Нема панике. Терористима jе МУП РС за вратом. Акциjа откривања потенциjалних терориста се наставља Део арсенала и пропагандног материjала заплењеног у акциjи “Рубен” Епилог велике полициjске акциjе “Рубен” на подручjу Републике Српске jе хапшење 31 особе, од коjих ће 11 бити предато надлежним правосудним институциjама уз предлог за одређивање притвора. Они су осумњичени за кривично дело тероризма. Међу 11 ухапшених, коjима jе jе предложен притвор, су: Латиф Хукић (42) из Орахова код Градишке, Самир Реџић(35) Шипово, Мухарем Боровац(56), Самир Боровац (19) Приjедор, Кемал Сушић(41) Козарац код Приjедора, затим Расим Огоринац (57) Козарска Дубица, Омер Топовчић (61)

Изложбама и отварањем документационог центра о нацизму у Минхену обележена 70. годишњица пада нацистичке Немачке Изложена фотографиjа из 1945. Од нашег дописника  Берлин, Франкфурт – Немци и даље живе под теретом злочина у Другом светском рату, указуjу социолошка истраживања, док немачки куратори ових дана покушаваjу да откриjу зашто jе настао нацизам и злочини почињени у то име, али и каква су била искуства и других народа непосредно после рата. Тако jе различитим изложбама обележена данашња 70. годишњица пада нацистичке Немачке. У Минхену, коjи слови за град у коjем jе настао нацистички покрет, отворен jе први документациони центар о нацизму, и то баш на дан када jе пре 70 година Адолф

Јоаким Гаук Њемачки предсjедник Јоаким Гаук захвалио се Совjетском Савезу за ослобађање од фашизма, што jе Ниjемцима дало могућност за достоjанствен и слободан живот. Гаук jе подсjетио и на злодjела нациста над совjетским заробљеницима, подсjетивши да су, за разлику од заробљених Британаца и Американаца, совjетски воjници били изгладњивани, мучени и убиjани. Њемачки предсjедник наводи да jе у заробљеништву погинуло око три одсто воjника западних земаља, док jе у њемачким логорима живот изгубило неколико стотина хиљада Руса, Украjинаца, Киргиза, Грузиjаца, Узбекистанаца, Туркмена и других народа бившег СССР-а. “Судбина совjетских воjних заробљеника у Њемачкоj jе из непознатих разлога била занемарена. Сjећања на ове догађаjе до данас су остали у сjенци”, наводи њемачки

Сцена из руског филма Иди и гледаj Филмски критичари изабрали су по пет руских и америчких ратних филмова, као наjбоља остварења у том жанру, пред годишњицу савезничке побjеде над нацистима. Како преносе друштвене мреже, издвоjен jе руски филм “Ждралови лете” из 1957. године, аутора Михаила Калатозова, коjи су руске филмаџиjе прогласиле наjбољим филмом у првих 50 година руске кинематографиjе. У средишту jе Вероника, дjевоjка коjа jе испратила момка Бориса у рат и коjа се бави тешкоћама коjе ратно доба узрокуjе код куће. Други руски филм на листи вjечних jесте “Контрола на путу”, коjи jе снимљен 1971. и “бункерисан”, а премиjеру jе имао тек 1986. Аутор филма jе Алексеj Герман. Филм

И овог лета 15 малишана обучених у воjничку униформу учиће технику руковања оружjем на jужном Кучаjу. Чланови “Српске истинске православне цркве” тврде да нема говора о воjноj обуци деце И ОВОГ лета 15 малишана обучених у воjничку униформу учиће технику руковања оружjем на jужном Кучаjу. Припадници “Српске истинске православне цркве” (зилоти) обjавили су на свом саjту нови позив за трећи Светолазарев православни омладински камп (СПОК) од 1. до 10. августа. Прошле године, после обjављивања фотогафиjа и видео-снимака деце са репликама “калашњикова”, велики броj институциjа у Србиjи jе осудио камп, али ништа ниjе урађено да се његов рад евентуално забрани. Из МУП-а jе наjављена провера целог случаjа. Организатори из СИПЦ за