У Краљеву обележена 75. годишњица злочина у коме су фашисти стрељали више од 2.000 родољуба. Не мрзимо, само умножавамо љубав према ближњима, каже градоначелник Предраг Терзић Краљево – Комеморативном седницом градске скупштине, а потом и православним парастосом који су на Спомен-гробљу служили свештеници жичке епархије, јуче је у Краљеву обележена 75. годишњица фашистичког злочина, у којем су немачки окупатори стрељали више од 2.000 родољуба. За само неколико октобарских дана 1941, фашисти су, осим тадашњих житеља Краљева, у знак одмазде стрељали и бројне избеглице из свих крајева тадашње Краљевине Југославије, а највише из Словеније, које су овде нашли уточиште. Уз звук сиренe и почасни плотун, венце и цвеће на хумке страдалих

Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана су положили венце и палили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки фашисти.   Томе је претходила и почаст жртвама на комеморативној седници градске скупштине на којој је Весна Милојевић, професор историје, подсетила на то крваво време пре 75 година, када је овај град задесила највећа несрећа. За пет дана октобра 1941. године, као освета за борбене акције бораца за слободу, четника и партизана, према фашистичком правилу – сто за једнога овде је стрељано најмање 2.190 недужних цивила. То није

Дан ослобођења Београда у Другом светском рату, 20. октобар биће обележен дефилеом од Лондона до Палате Албанија, као и свецаном академијом у Народном позоришту, најавио је данас председник Скупштине града Никола Никодијевић. „Чека нас нешто што до сада Београђани нису видели кад је у питању обележавање 20. октобра”, рекао је Танјугу Никодијевић, наводећи да је 20. октобар веома значајан датум у историји Београда јер тада славимо нашу слободу и ослобађање од окупатора, те да су то датуми које треба да обележавамо на достојанствен начин. Како је најавио, дефиле од Лондона до Палате Албанија, у коме ће учествовати и представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, те градска организација СУБНОР-а, биће

У ужичком музеју једна уз другу торбице Николе Калабића и Алексе Дејовића, пушка за равногорце и она с натписом „Тито”, четничка шубара и ватрогасни шлем с петокраком Ужице – У три овеће просторије на спрату прве зграде Народног музеја у Ужицу, где је деценијама била поставка о Ужичкој републици и партизанском Врховном штабу, сада су, једна уз другу, постављене ратне заставе, униформе, капе, оружје, личне ствари четника и партизана. Поново је то музејска прича о Ужичкој републици, али гледана новим историјским очима, из угла овог времена. Сада су ту, рецимо, униформе различитих војски, не само партизанске. Поред торбице комесара партизана Алексе Дејовића у близини је изложена слична команданта равногорске гарде

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије. На жалост али овога нема у уџбеницима историје. На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год

У току је изградња споменика Парцанској бици, вођеној од 19. до 22. септембра 1944. године између Расинско-топличке групе корпуса пуковника Драгутина Кесеровића и партизанске 2. пролетерске дивизије. Ова битка позната је и под називом Битка на Западној Морави, а одлучујући окршај одиграо се у селу Парцане, северно од Крушевца. Споменик је рад уметника Зорана Васиљковића. Прошле недеље је постављен постамент, а дан постављања споменика за сада није познат. Акцију подизања споменика организовала је група грађана из Сталаћа, Парцана, Милутовца и околине, а сви који желе да се помогну могу да се јаве Новици Милићевићу, преко Фејсбука или на телефон 062-88-98-720. Више о Парцанској бици можете прочитати овде. Извор: ПОГЛЕДИ  

Позивамо вас, да у среду, 14. септембра 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему „Распеће српског народа у Другом светском рату“. О овој теми говориће: мр Радован Пилиповић (Архив Српске Православне Цркве) Немања Девић (Српски академски клуб) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.  

Као подофицир Војске Краљевине Југославије, Стојан Стојановић је заробљен код Ниша 1941. године, одакле је депортован за Бугарску, а затим у Аустрију Прокупље – Стојан Стојановић из Прокупља, који за месец дана пуни сто година живота, важи за једног од најстаријих становника топличког краја и једини је живи логораш из Другог светског рата у Топлици. Упркос тешком животу у сиромаштву, али и страхотама рата које је преживео, Стојан је и даље виталан и свакога дана се може срести на најпознатијем прокупачком шеталишту Хисар, где са пријатељима препричава анегдоте из живота. Из брака са супругом Ружицом која је умрла пре пет година у 90. години има сина. Каже да су му

Београдске власти су, након протеста немачког дипломате, забраниле монографију Балканског института „Београд“, као и београдско издање листа „Политика“ у којем је Исидора Секулић ову монографију оценила као најбоље написану историју о српском народу. У јесен 1940. године изашла су из штампе три издања монографије “Београд”, српско-хрватско, француско и немачко. Енглеско издање било је до краја преведено и највећим делом већ сложено у штампарији У Београдској Општини је приређен пријем за домаћу и инострану штампу коју је поздравио председник општине Јеша Томић, а директор Балканског института Ратко Парежанин дао кратак експозе у коме је изложио како се радило на овом делу. Монографија је подељена представницима штампе, сваком на оном језику који

Нови Пазар — Посланик БДЗС Муамер Зукорлић рекао је на манифестацији „Поход на Хаџет“, да Бошњаци са тог скупа не шаљу ни „најситнији атом мржње према другима“. Он је, први пут откако се одрекао функције санџачког муфтије и прешао у политичаре, предводио шетњу до новопазарског насеља Хаџет, где су партизани, под оптужницом да су сарађивали са окупатором, 1945. године стрељали Бошњаке. „Ових дана, месеци и година смо сведоци да сви народи на Балкану имају своја стратишта. Нажалост, већина окупљања на тим стратиштима се претварају у регрутацију мржње према другима. Ми то нећемо и сви наши скупови, попут овог, неће имати ни најсићушнији атом мржње“, казао је Зукорлић. У протестној шетњи

Комисија за културу Скупштине града Новог Сада прихватила је данас иницијативу да буде подигнут споменик невиним жртвама страдалим 1944. и 1945. године када је Народноослободилачка војска /НОВ/ Југославије у Другом свјетском рату ослободила највећи град Војводине од фашизма. Иницијативу о подизању споменика поднио је Градски одбор Савеза војвођанских Мађара, наводећи да желе да подсјете на невине жртве без обзира на њихову националну, вјерску или политичку припадност. Предлаже се да споменик буде постављен у новосадском насељу Лиман 4, на углу улица 1300 каплара и Иве Андрића. На спомен-плочи било би исписано „Невиним жртвама 1944/1945“ на српском, мађарском и њемачком језику. Постоји могућност да натпис буде исписан и на још неком од

Обнавља се чувени Спомен-парк код Врњачке Бање, дело легендарног Богдана Богдановића. Читав комплекс, у чијем средишту се налази и споменик „Снајпер“, простире се на 12 хектара Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву отпочели су амбициозни пројекат конзервације и рестаурације чувеног Спомен-парка Попина у месту Штулац у непосредној близини Врњачке Бање и Трстеника. Ауторско дело славног архитекте Богдана Богдановића (1922-2010) оживело је сада већ давне 1981. године као посвета једној од првих фронталних битака између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора 13. октобра 1941. године. – Ове године биће обележен јубилеј, 75 година од овог немилог догађаја – предочава за „Новости“ Лидија Црнчанин, историчар-конзерватор Завода. – Ова битка представља

Заједница удружења жртава Другог светског рата Србије упутила је писма свим посланичким групама, премијеру и председнику државе у којима тражи отварање дијалога с властима у Берлину. – Затражено је и доношење закона о обештећењу за ратну штету коју су грађани Србије претрпели од Италије, Мађарске и Бугарске Представници више од двадесет удружења подржали су захтев Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије да се поново актуелизује питање исплате ратне одштете цивилима српске националности за страдање у овом периоду. Почетком августа они су своје потписе ставили на писма упућена представницима свих посланичких група у Скупштини Србије, премијеру и председнику државе у којима се, између осталог, тражи обнављање преговора са Немачком у