Срушене зграде послиjе њемачког бомбардовања Београда 1941. У четвртак се навршава 76 година од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Напад jе почео 6. априла у 6.30 часова без претходне обjаве рата, а до 17. априла и краjа такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе, страдало jе више хиљада цивила. Њемачки бомбардери су 6. априла 1941. у четири наврата бомбама засули главни град Београд. Гађан jе насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, жељезничка станица, главна пошта, земунски аеродром. Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у

На овим страницама доносимо упоредо обе верзије о чувеној бици у Херцеговини. Књига гатачког четника Алексе Тепавчевића, емигранта у Канади, тек сада је објављена у отаџбини. С друге стране, комунистичке књиге, које су некада биле једине, одавно се не штампају… Ексхумација гатачких четника После 57 година, тела 20 четника из Херцеговине враћена су са Лијевча поља у њихов родни крај. То су посмртни остаци четника под командом чувеног попа војводе Радојице Перишића, који су изгинули 4. априла 1945. године у атару села Сеферовци, у борби против усташа. Њихов командант, војвода Перишић, том приликом је заробљен и касније је свирепо мучен и убијен у концентрационом логору Градишка. Иницијатива за преношење посмртних

Зашто Србија не обележава дан почетка антифашистичке борбе? Четници 28. маја 1941. напали немачку колону код села Љуљаци. У Белој Цркви 7. јула почео грађански и братоубилачки рат међу Србима Закорачили смо у април. У месец који асоцира на рат, окупацију, крај прве Југославије, бомбардовање Београда 1941, па потом неколико пута 1944. године… Буђење тих подсећања неумитно отвара и питања шта се заправо дешавало у Србији тог ратног пролећа и наступајућег устаничког лета. Више од пола века прослављали смо 7. јул као Дан устанка, као дан почетка оружане борбе народа у Србији против окупатора, када су у Белој Цркви убијена двојица припадника жандармерије квислиншке владе Милана Недића, Богдан Лончар и

Шта је амбасадор Краљевине Југославије у Москви уочи почетка Другог светског рата забележио о порукама које је добио од немачког посланика у Београду – Ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру „Истина о 27. марту“ „Када је московски радио објавио моје именовање за краљевског посланика у Москви, после пола сата добио сам позив немачког посланика у Београду. Фон Херен ме је примио сутрадан и чим сам сео, отпочео је“, бележи Милан Гавриловић. – Морам да вам кажем отворено да ваше наименовање није било по вољи мојој влади. И одмах ћу вам рећи и зашто. Прво: Ваш идеолошки став. Ви сте познати као човек који се увек борио за слободу као либерални

Врхунац је био када се британски државни секретар за Индију Леополд Ејмери преко Би-Би-Сија одједном обратио Србима; не више Југословенима. Позивајући се на храброст у Првом светском рату питао је зашто би сада Срби препустили сву славу Грцима, и себе сврстали с Бугарима и Румунима – Ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру „Истина о 27. марту“ У доба немачког ултиматума, Винстон Черчил је писао југословенском премијеру Драгиши Цветковићу упозоравајући га да ће уколико потпише тројни пакт „починити злочин Бугарске“ и спустити се на улогу „ортака у покушају да се убије Грчка“. Југословени, Турци и Грци морају заједно да ударе, викао је Черчил који је свом амбасадору у Београду Роналду Кембелу

„Када ми је узвратио да ће ме моја земља због тога благосиљати за шест месеци, ја сам му одговорио да нећу остати на власти ни шест дана потпишем ли тај документ. Онда сам га ја запитао, зашто се човек који је побрао већ толико ловорика као он спрема да нападне једну малу земљу каква је Грчка“ Хитлер тражи пакт Четвртог марта 1941. кнез Павле Карађорђевић стигао је у Берхтесгаден где је пет часова разговарао с Хитлером. Био је то тајни сусрет којем је присуствовао још само Рибентроп, као преводилац у ретким тренуцима када је Павлу требало помоћи с немачким. Није вођен записник, тако да о последњем разговору пред избијање рата сазнајемо

Поводом годишњице пуча од 27. марта Недељник ће у наредним данима објављивати ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића 27. март 1941. Јутро је. У загребачкој војној команди генерал Петар Недељковић од Симовића, из Београда, добија наређење да кнеза Павла врати у Загреб. Одмах, он аутомобилом жури према Брежицама како би стигао воз којим кнез путује на своје имање Брдо код Крања. Са генералом је и војни свештеник Милутин Арсић. У Запрежићу успевају да га сустигну. Генерал се извињава кнезу и каже му да мора да се врати. „Зар не могу на Брдо?“, пита кнез Павле. Добија одречан одговор и

Данас се навршава 76 година од војног пуча којим је група официра Југословенске војске на челу са генералом Војног Ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацила са власти трочлано краљевско намјесништво и владу Цветковић-Мачек. Влада Цветковић-Мачек је 25. марта 1941. у Бечу потписала протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Два дана касније 27. марта 1941. на београдске улице су изашле хиљаде демонстраната узвикујући и носећи пароле „Боље рат него пакт“, „Боље гроб него роб“ и „Нећемо савез са окупатором“. Организатори пуча предали су власт малољетном краљу Петру Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао генерал Душан Симовић, а за потпредсједника владе именован је академик Слободан Јовановић. Тај дан се сматра

Ко је све, и како, припремао државни удар против кнеза Павла Карађорђевића, у пролеће 1941. Значајна дешавања у историји једног народа, врло често, неопходно је наново процењивати и оцењивати. Поготову ако се последице тих догађаја осете тек много, много година касније. Такав је неоспорно случај и пуч у Краљевини Југославији који се догодио 27. марта 1941. године. Исправно разјашњење појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје. Неколико десетина књига је објављено на ову тему, што у земљи, што у дијаспори, и оне су углавном противречне. Једну групу аутора чинили су пучисти и њихови симпатизери, који су бранили своју улогу и релативизовали

У Фочи је одржано гусларско вече „Крст и мач“ посвећено попу Радојици Перишићу из Гацка који је 1941. године водио херцеговачки устанак против фашизма. На концерту у Градском позоришту синоћ је наступило 18 гуслара и двојничара из Црне Горе и Републике Српске, односно из Никшића, Плужина, Требиња, Гацка, Фоче и Источног Сарајева. Народни гуслар Славко Горановић назвао је концерт „историјским дружењем уз струне гусала“, чији је циљ да се не препусте забораву витезови попут Перишића. „Ријеч је о човјеку који је у мантији, након великог српског страдања у Коритима од усташа, подигао устанак 6. јуна 1941. године. Као свештено лице покренуо је народ и повео га за собом. Да њега

У поступку рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, сведочиће и проф. др Милан Ристовић, кога је предложила Јеврејска општина Београд У поступку рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, сведочиће и проф. др Милан Ристовић, кога је предложила Јеврејска општина Београд (ЈОБ). Мада је Виши суд у Београду одбио захтев ЈОБ и Савеза јеврејских општина Србије да буду умешачи, јер је у питању једностраначки поступак, прихваћен је њихов предлог да се чује и другачије виђење историје. Проф. Ристовић је угледни историчар, шеф Катедре за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. Према речима Зорана Наумовића, правног заступника ЈОБ, суд има могућност да прибавља

Недић је сматрао да је за неопходно да се Михаиловић пребаци на територију БиХ и организује борбу против усташа Пише: Др Бојан Димитријевић Др Бојан Димитријевић је рођен 1968. у Београду. Дипломирао је 1994. и магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941–1945. Докторирао је на Новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била Југословенска народна армија 1945–1954. Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Од марта 2003. до априла 2004. био је саветник министра одбране, а од 2006. године био је саветник за војна питања тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Објавио је више монографија