У Требињу је обновљен рад Удружења бораца Југословенске војске у отаџбини и породица невиних жртава Другог свјетског рата, које је основано прије осам година. На синоћњој Изборној скупштини усвојен је програм рада у којем је један од основних циљева изградња спомен-обиљежја борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама Другог свјетског рата. Према идејном рјешењу урађеном прије 10 година, споменик у облику круне висок осам метара, требало би да буде постављен код Каменог моста у Требињу, на обали Луке Вукаловића. „Ово треба да буде споменик нашег помирења са душама покојника, да они послије толико времена нађу мјесто гдје им неко може прислужити свијећу“, рекао је новоизабрани предсједник Удружења Дражен Чучковић.

Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији и обележавање значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. год. Расписује се Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији, обележавања значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. годину. Позив ће бити достављен јеврејским општинама и постављен на сајт Савеза јеврејских општина Србије. Рок за доставу пројеката је 10.09.2017. године, до 14 часова. Одлука о одабиру пројеката биће донета до 01.10.2017. године. Расположива средства по позиву износе 3.457.643,00 РСД Након одобрења пројекта од стране ИО СЈО Србије подносиоцу се уплаћује

Мишко Ратковић и његов друг усташки су кољачи који су лета 1941. године усликани како се замазани српском крвљу церекају и клибере негде на територији такозване Независне Државе Хрватске. Триљ је мирно месташце у Далмацији које је кроз историју било од велике важности због тога што је ту био једини прелаз преко набујале Цетине, а и данас је ту један од највећих мостова преко те реке. Управо је Триљ родно место Мишка Ратковића, једног од два човека са ове бизарне фотографије настале лета 1941. године, на територији такозване Независне Државе Хрватске. Где тачно — не зна се. Да нема сачуваног описа ове фотографије могао би човек да помисли да се

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима и пригодним културно-умјетничким програмо на Бањ брду у Бањалуци обиљежено је 76 година од устанка народа у Босни и Херцеговини у борби против фашизма. Вијенце су положили делегације СУБНОР-а, изасланик предсједника Републике Српске, делегација Владе, градоначелник и представници Јеврејске општине Бањалукa. Предсједник бањалучког СУБНОР-а Раде Џајић и његови саборци у борби против фашизма сјећају се као данас одлуке о подизању устанка и одласка у борбу за слободу. – 8. јуна 1941. донесена је одлука да се подигне устанак и тада су сви револуционари КПЈ-а, а знамо да је Бањалука дала 40 истакнуутих револуционара КПЈ отишли у своје срезове и прнијели одлуку о подизању устанка

На Бањ брду код Бањалуке и у Милића Гају у Козарској Дубици обиљежавава се Дан устанка против фашизма 1941. године. На Бањ брду, на споменик погинулим Крајишницима биће положени вијенци и цвијеће. Након тога, биће положени вијенци и на партизанском гробљу у Кнежици у Милића Гају. Устанак против фашизма у кнешпољском крају почео је 27. јула 1941. године нападом на жандармеријску станицу у Кнежици, под вођством народног хероја Младена Стојановића. Обиљежавању на Бањ брду присуствоваће министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који ће такође, присуствоти програму обиљежавања у Милића Гају. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Ко се борио у Хрватској

Како је, захваљујући помоћи Милисава Стојковића, нацистима измакао Анђелко Тајтацак чију су породицу стрељали у Београду. Две породице пријатељство негују већ више од 90 година Давидова звезда на кући јеврејске породице Тајтацак не само да је “преживела” Други светски рат, већ је одолела и зубу времена, па се још увек шепури на врху те куће. Занимљиво је и да је ратне страхоте преживео само Анђелко Тајтацак, док је његова цела фамилија стрељана у Београду, а страдали су и сви чланови 12 јеврејских породица које су живеле у Јагодини. Пошто су Немци туда свакодневно пролазили на путу за свој штаб, Милисав Стојковић, који је са својом породицом становао код Тајтацака, замалтерисао

Поводом 71. годишњице стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, 17. јула  служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару. Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини окупили су се да одају пошту вођи првог герилског антифашистичког покрета у Европи. Организатори парастоса били су Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945, Републичка асоцијација за његовање тековина Равногорског покрета и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор Београд. Парастос су служили отац Радивоје Панић и јереј Далибор Стојадиновић из цркве Светог Саве. Окупљене је писмом поздравио престолонаследник Александар, који се захвалио организаторима на труду и залагању да се сачува сећање на херојство генерала Михаиловића и његових сабораца. Присутнима се обратио и др Душан

Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку… Читав цивилизовани свет има разлога да сутра слави 9. мај, Дан победе, али догађаји после 1945, посебно савремени, релативизују све оно што је настало после Другог светског рата. Јер, више је ратова вођено од 1945. до данас него пре тога – каже, у разговору за „Новости“, историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. Павловић истиче да је поглед на Други светски рат и на укупне напоре савезника „вестернизован“: – Најпре је један савезник, СССР, са својим блоком означен као идеолошки противник, због разлика у друштвеном поретку. Потом је СССР поражен у Хладном рату,

У понедељак 17. јула 2017. са почетком у 12.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару, биће традиционално одржан парастос армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, поводом 71. годишњице његовог стрељања. Парастос ће служити братство Храма Светог Саве. На прошлогодишњем парастосу, служио је Његово Преосвештенство епископ Арсеније, по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, поводом 70. годишњице стрељања генерала Михаиловића. Очекује се присуство изасланика Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића, чланова Крунског савета и бројних личности из јавног живота. Организатори парастоса јесу Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор

Аутор: Владимир Фролов После победе над фашизмом, како би убедили Србе, да они, који су први у поробљеној Европи наставили оружану борбу против немачких нациста и њихових бројних помагача, нису ни помишљали на отпор док се није испрсила партија и „најдражи син свих њених народа и народности“, измишљани су датуми за обавезно славље! Да се додворе ставу и мишљењу вође, републике су радо донеле одлуку о свом „ дану устанка“, притом вешто маневришући, између стварних датума почетака српске борбе за слободу! Проблем је био у Хрватској и БиХ, где је масовни почетак народног устанка против хрватског геноцида над Србима, имао карактеристике отпора без икакве важне улоге комуниста, који су као

Вишe јавно тужилаштво у Ваљеву жалило се на одлуку ваљевског суда којом је крајем крајем априла рехабилитован некадашњи командант Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабића. Жалба је поднета Апелационом суду у Београду. Портпарол тог суда Мирјана Пиљић рекла је данас Танјугу да је жалба стигла у суд 11. јула и да ће у наредном периоду бити заказана седница већа на којој ће бити разматрана жалба тужилаштва на првостепену одлуку. Решењем Вишег суда у Ваљеву, усвојен је захтев породице за рехабилитацију Калабића, на основу које се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења о Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. На основу

Сликар, графичар и карикатуриста Драгослав Стојановић (1890-1945), творац знаменитог плаката Мајко Србијо помози, којим су током Другог рата позивани грађани Србије да помогну свом народу побеглом од усташког терора, аутор чувеног заглавља предратног сатиричног часописа Јеж и дизајнер лога и најпопуларнијих едиција издавачке куће Геце Кона, кажу, нестао је 1945. године. Постоје подаци да је искључен из Удружења ликовних уметника Србије на седници одржаној 17. фебруара 1945. године и рачуна се да је убрзо после тога убијен. Али нема пресуде Војног суда ни Народног суда којом би му 1945. године била изречена казна стрељања. У регистру жртава Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године под истим именом

Угледни британски историчар Јан Кершоу утврдио је да су у Југославији током Другог светског рата била два покрета отпора – четнички и партизански. Кершоу је недавно објавио књигу „До пакла и натраг – Европа 1914.-1949.“ у којој се бави узроцима и последицама рата на простору Европе, са посебним освртом на дешавања на Балкану. Дно садистичког ужаса Британац пише: „После немачке инвазије на Југославију у априлу 1941. формирана је Независна Држава Хрватска (чији је саставни дио била и Босна и Херцеговина). Овде су Немци препустили другима да за њих обаве прљаве послове. Поставили су режим Анте Павелића, вође усташког фашистичког покрета, чији терор измиче сваком покушају описа. Био је то фанатични покрет