Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици Апелациони суд у Београду укинуо је решење о рехабилитацији некадашњег команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабић и вратио предмет Вишем суду у Ваљеву на поновно одлучивање. Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. Међутим, Апелациони суд у

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца. У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су

У Новом Граду преминуо је Гојко Тадић из Доњег Водичева, рођен 1926. године, посљедњи учесник Народноослободилачке борбе са тог подручја. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату било око 4.000 учесника НОБ-а, од којих је половина погинула. “У Другом свјетском рату страдало је 7.000 хиљада становника општине, 5.000 цивила и 2.000 бораца”, навео је Тодић. Гојко Тадић, који је преминуо јуче, биће сахрањен сутра на мјесном гробљу у Доњем Водичеву. (Срна) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Иако историчари кажу да jе последњи сукоб у Другом светском рату завршен 20. маjа 1945 на холандском острву Тексел, постоjе броjни сведоци и сведочанства коjа указуjу да jе рат заправо завршен осам дана касниjе када су партизани сломили отпор усташких jединица у месту Оџак   Битка на холандском острву Тексел у Северном мору, окончана 20. маjа 1945, сматра се последњом у Европи. Да ли jе заиста била последња? Мало jе позната чињеница да jе последња битка у Европи била битка за Оџаке, сада у БиХ, а тада на териториjи злочиначке НДХ и да jе вођена од 16. априла до 28. маjа 1945. Требало jе окончати борбе до 25. маjа на

МИ ЊИМА ‘ЉЕБА И КАЈМАКА, ОНИ НАМА ОЛУПИНУ Кад се срушио енглески борбени авион марке „велингтон“ у село Подгорје код Билеће, мјештани су у првом моменту помислили да је пало небо на земљу. Тог прољетног јутра 1944. пробудио их је страшан прасак, не остаде чељадета што није скочило из аљина и изашло пред кућу. Након што је истоварио бомбе изнад Никшића и Подгорице, остаје тајна да ли је погођен или је дошло до квара у мотору и како се обрео вамо. Прије но ће село подић’ на ноге,оба пилота су искочила из авиона и падобранима се спустили на голи херцеговачки крш. Испрепадани, нису имали појма ђе су пали. Обје домаће

Мила Тројановић Гашић Како обиљежити Дан побједе над фашизмом у народу који има два антифашистичка покрета међусобно супротстављена? Како прославити овај празник у вријеме када се пресвучени фашизам све више разголићује, а имате у тој побједи горак укус грађанског рата? Шта за Србе представља тај 9. мај 1945. године? Крај страдања у геноциду у Независној Држави Хрватској? Крај окупације? Крај грађанског рата? Успјешно извршену револуцију? Како је могуће славити побједе у сјенци толиких страдања српског народа? Како пронаћи у тој страшној трагедији рата 1941-1945. тачке које нас спајају, а не раздвајају? Како, уопште, објаснити дјеци да је народ који је дао толико живота за ту побједу, који је убијан до

Занемарујући истину о свом комплексном антифашизму и допуштајући другима да краду плодове наших дела, а нама приписују своја недела, и сами битно доприносимо нашој и даље актуелној глобалној и регионалној голготи. Хтели то да признамо или не, тако је! Сви се, вероватно, сећамо, некада врло популарне научнофантастичне хорор америчке серије „Зона сумрака“. Јунаци сваке од 156 епизода некако упадају у тајни свет, паралелан нашем, у коме су неки кључни параметри њиховог живота потпуно изокренути. Тако се бивши нациста пробуди у прошлости као прогоњени Јеврејин са свим последицама које из тога произлазе или се корумпирани судија нађе у улози набеђеног човека кога је гурнуо у понор земаљског пакла. Ових дана смо

Београд — Нећемо никада дозволити да Хрватска негира злочине из Другог светског рата и релативизује злочине, изјавио министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић је нагласио да су се Србија и Хрватска пре више година договориле да крену у дијалог о отвореним питањима и да се та питања решавају, да су она прошлост и да се иде даље. Додаје да је “антисрпство постало основ политике у Загребу” и да су “варнице” стигле прво од премијера Хрватске Андреја Пленковића. Дачић је навео да је само рекао истину да су Немци у Загребу на почетку Другог светског рата дочекани цвећем, а да их у Београду их нико није дочекао, као и да је

Загреб су 8. маја 1945. године ослободиле партизанске јединице претежно формиране од партизана из Србије, а не Загребачки корпус, како се то деценијама тврдило, наводе хрватски портали свједочења учесника завршних борби за ослобођење Југославије. Дан ослобођења Загреба од нацистичке окупације и усташких квислинга најбоље је истражио новинар Дарко Худелист, који је објавио низ сјећања. Логично је било очекивати да у град први уђе 10. загребачки корпус, који су чинили партизани из Загреба и околине. О овој јединици се увијек највише и писало у контексту ослобођења хрватске пријестонице. Худелист наводи да су о томе цитирани Иван Шибл, Већеслав Хољевац, Раде Булат, Шиме Бален и Фрањо Tуђман. Али, Шибл је у својим

У Београду је данас одржана манифестација “Бесмртни пук” у оквиру које су грађани прошли улицама града носећи портрете својих предака, учесника у Првом и Другом свјетском рату, ратовима деведесетих година прошлог вијека, као и учесника у одбрани Србије током НАТО бомбардовањa 1999. године. Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин предводио је “Бесмртни пук”, чији је свечани марш отпочео након што су положени вијенци на платоу код Споменика ослободиоцима Београда. Чепурин је поручио да је Дан побједе празник, који је плаћен милионима живота и у Русији и овдје у Србији. “Празник побједе се слави и у Србији и у Русији зато што је то дан наше заједничке побједе”, рекао је

У Краљеву и Јагодини представници Руске федерације положили венце на споменике и гробља у којима су сахрањени борци пали за слободу у Другом светском рату Краљево – Полагањем венаца на споменик „Отпора и победе“ у парку код краљевачке железничке станице и одавањем поште погинулим родољубима у Другом светском рату, и у Краљеву је на пригодан начин обележен 9. мај – Дан победе над фашизмом. Осим челника локалне самоуправе, венце су положили и представници Руске амбасаде, припадници војске и полиције, као и чланови удружења бораца и руско-српског пријатељства и друштава за неговање традиције народноослободилачких ратова. Потом је први пут у граду на Ибру одржана и манифестација „Бесмртни пук“ у којој је