Zločini u Foči i okolini 1945.

Datum objave: subota, 26 maja, 2018
Veličina slova: A- A+

Šira javnost malo zna istorijsku istinu o brojnim stratištima koja su napojena srbskom krvlju …

Jama Ponor kod Foče
Jama „Ponor“ kod Foče

U oblasti Foče, Miljevine i Kalinovika u maju 1945. godine je likvidirano 22.000 nenaoružanih srpskih mladića koji su 1944. godine bili mobilisani u sastav Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Počinioci zločina su bili pripadnici SS Handžar divizije, a žrtve su bili nenaoružani srpski mladići uglavnom iz Šumadije. U ovim masovnim likvidacijama je stradao i veliki broj srpskog sveštenstva, a prema svedočenjima preživelih, „Drina je bila puna srpskih leševa“. Veliki broj od 22.000 masovno likvidiranih Srba je osim u reku Drinu bačen i u jamu Ponor kod Foče, koja je nakon završetka rata zatrpana jelovom građom iz obližnjeg rudnika, kako bi se zaustavio smrad raspadajućih tela koji je dolazio iz jame Ponor.

Do ušća Sutjeske u Drinu stiglo je više od 10.000 četnika i nekoliko hiljada neboraca. Mnogi su izginuli, ali većina je zarobljena. Kada je 13. maja prestao organizovani otpor, kolone neboraca, a sa njima i dosta četnika bez oružja, krenule su prema Srbiji, noseći objave o amnestiji, u kojima je pisalo da je rat završen i da im se ništa neće desiti.

Međutim, bili su pohvatani i gotovo svi ubijeni. Prema komunističkim izvorima, od 13. do 20. maja 1945. godine u istočnom delu Bosne ubijeno je najmanje 9.300 zarobljenih četnika, odmah po zarobljavanju, ili posle kraćeg držanja u zarobljeništvu. Ne može se reći da li se među 9.300 ubijenih podrazumevaju i civili koji su pratili četničku glavninu (rođaci, omladina za koje nije bilo oružja, itd), kao i pripadnike civilnih formacija Jugoslovenske vojske (članovi Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije, članovi propagandne, kulturne i drugih sekcija, sanitetsko osoblje, sveštena lica, i sl). Najveća grupa žrtava je danima, na kamionima, dovožena do prevoja Vratla kod Foče. Tu su vezivani bodljikavom žicom, po troje ili četvoro, i preko sela Ocrkavlja u dugim kolonama sprovođeni do kraške jame Ponor, udaljene dva kilometra od sela Miljevine.

Iznad jame, metkom je ubijana samo po jedna žrtva, vukući za sobom dvojicu ili trojicu.

Svedočenje očevidaca: Milenko Mirkov Vuković, iz Miljevine:

,,Danima se iz jame čulo zapomaganje nedotučenih“. Miladin Kebara: ,,Ponor o kome je reč udaljen je od moje kuće 1,5 kilometara, dubok je oko 200-300 metara. Kada sam se približio Ponoru ugledao sam partizane iznad puta. Obzirom da je teren brdovit, izašao sam iza krivine, čuo pucnje iz mašinke, i ugledao strašan prizor. Iznad puta koji je pored same jame, padao je čovek i povlačio još trojicu sa sobom. Nagib je toliko veliki da je bilo dovoljno toliko potezanje da ostali gube ravnotežu i sunovrate se u jamu. Iz rupe se čuo strašan odjek pada. Kada sam pogledao ispred, video sam nepreglednu kolonu pored puta  bili su povezani po četvorica jedan do drugog. Čelu kolone prilaze po dva partizana, odsjecaju od kolone prvu četvoricu i narede im da stanu iznad jame; pucanj iz mašinke dva partizana koja to vrše u sedećem stanju, odjek iz jame i sve ponovo…

Većina pobijenih bila je ispod 20 godina, gotovo svi seljačka đeca u srbijanskim opancima, suknenim odelima.

Bili su to nenaoružani mladići, koji su pošli sa četnicima da bi se sklonili od komunističke nasilne mobilizacije. Mnogi od njih nisu išli na sever, kada su januara 1945. poslednje četničke kolo- ne napustile ove krajeve, već su ih tu svo vreme čuvale srpske familije. Ubice su im psovale srpsku majku. To su bili partizani 16. muslimanske brigade. Sem u jami Ponor, ubijali su ih i gde su ih zatekli, tako da sam gledao leševe po livadama i u šumi gde sam čuvao stoku“, piše Kebara.

Milorad J. Vukosavljević: ,,Na čelu jedne od kolona pred Ponorom bio jedan pukovnik, koga su udarili u stomak, pa je povukao i ostale za sobom“.

Tunel_kod_Foce

Novak Stanojević, fočanski sveštenik: ,,U ovoj oblasti ubijala je i 10. hercegovačka brigada. Doživeo sam dane meseca maja kada su vršena masovna streljanja šumadijskih četnika na terenima Foče – Zelengore – Miljevine – Kalinovika i kada je Drina bila puna leševa. Noću između 17. i 18. maja u selu Ocrkavlju bili su zarobljeni i te noći streljani sveštenik Budimir Sokolović i đakon Boško Živadinović… Bio sam nad jamom o kojoj piše Vuković, u selu Budnju kod Miljevine. Opojio sam mnoge grobove u koje su, većinom same žene, sahranjivale po 30 i više leševa. Bilo je među njima sveštenika, pa su mi seljanke donosile njihove stvari koje su pronašle.

Na jednom trebniku bilo je napisano: ,,Danas, 24. maja, ubili smo popa izdajnika – 3. bataljon 10. hercegovačke brigade“…

Poslednja grupa od oko stotinu bila je sprovedena za Sarajevo 26. juna, na treći dan Duhova. Posle jame Ponor, najveće stratište tog proleća u Bosni i Hercegovini bilo je Sarajevo. Zarobljenici, četnici i civili, streljani su svake noći, uglavnom kraj vrela reke Bosne. Za celu Bosansku golgotu nije poznato ime ma kog ranjenog ili bolesnog četnika koji je pao u ruke komunistima, a preživeo. Popis ubijenih četnika iz Srbije, kao i civila koji su ih pratili, za sada nije sačinjen.

Za celu Bosnu poznat je konačni popis stradalih u Drugom svetskom ratu samo za stotinak sela, i to:

– 27 srpskih sela na Ozrenu: 1.710 poginulih, od kojih 1.090 od okupatora, 548 od partizana i 72 od četnika. – 20 srpskih sela na Trebavi: 1.101 poginuo, od kojih 600 od okupatora, 441 od partizana i 60 od četnika.

– 16 srpskih sela u Opštini Šamac: 858 poginu- lih, od kojih 517 od okupatora, 305 od partizana i 36 od četnika.

– 7 srpskih sela u Opštini Orašje: 189 poginulih, od kojih 37 od okupatora, 141 od partizana i 11 od četnika.

– 28 srpskih sela u Opštini Brčko: 1.440 poginulih, od kojih 676 od okupatora, 667 od partizana i 97 od četnika.

Poginuli od okupatora uglavnom su žrtve hrvatskih i muslimanskih ustaša, a oni su, kao i žrtve partizana, u najvećem broju slučajeva ubijani van borbe, bilo kao ratni zarobljenici, bilo kao civili. Poginuli od četnika uglavnom su pripadnici komunističkih formacija, ili osobe osuđene na smrt zbog raznih krivičnih dela.

Miloslav SAMARDžIĆ (General Draža Mihailović, Pogledi, 2010.)

(Lestve srpske)

Izvor: SRBI NA OKUP

Vezane vijesti:

SJEĆANjE NA VELIKO STRADANjE MLADE KRALjEVE VOJSKE

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 22. decembra 2015. godine.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top