arrow up

НЕЋЕ МОЋИ, Политички Холокауст

Када пишем о отрежњујућим упозорењима не мислим само на глупост (подметачину?) да у програм свечане академије поводом 9. маја буду увршћене четири песме које су за време Другог светског рата певали припадници љотићевског Српског добровољачког корпуса, о чему сам опширније писао у тексту за нови „Печат“. Пише: Филип Родић То само по себи и није толики скандал колики је именовање једне од особа одговорних за тај пропуст, историчара Дејана Ристића, на чело Музеја жртава геноцида, које је уследило свега неколико дана након овог фијаска. Да се разумемо, овог човека за ту функцију не дисквалификују само површност и недостатак осећаја за умесно током рада у комисији која је бирала сценарио, него

Душан Достанић: О књизи Мит о непријатељу – антисемитизам Димитрија Љотића

Књига Дарка Гавриловића је врло слаба, не нуди нове увиде и не помаже бољем разумевању наше прошлости али ставља важна питања пред научну заједницу. Приказ књиге: Даркo Гавриловић, Мит о непријатељу: антисемитизам Димитрија Љотића, Службени гласник, Београд, 2018, 242 стране. Историја Јевреја у Србији је тема која није остала неистражена. Када се говори о историји Јевреја питање антисемитизма намеће се само по себи, а у српском контексту се тада неминовно долази до имена Димитрија Љотића. Ипак, то не значи да је ова тема темељно проучена, јер једна је ствар констатовати да је Љотић имао негативан став о Јеврејима, а сасвим је нешто друго одговорити на питања какав је био карактер

СПОМЕНИК ВОЈНИЦИМА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПАЛИМ ТОКОМ АПРИЛИСКОГ РАТА

На хришћански празник Цвети, на месту где су се пре осам деценија, војници Краљевине Југославије супротставили надолазећим немачким јединицама током Априлског рата, подигнут је и освећен споменик палим војницима.  Према речима Петра Самарџића, заменика  градоначелнице који је открио споменик, Митровачке браниоце чиниле су полицијско-жандармеријске и добровољачке јединице из Срема и Мачве, здружене у “Митровачки одред” који је имао задатак да штити понтонски мост и осигура транспорт људи и материјала преко Саве, све до стварања приликe за сопствено прелажење у Мачву. Трагичног десетог априла, док је у Загребу читан проглас о оснивању НДХ, на овом простору водиле су се борбе које су окончане два дана касније сломом југословенске одбране. Колико је војника погинуло,

Бојанић: “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ НА ВАСКРС 1944. године

Наши историчари деценијама су тврдили да Тито и Врховни штаб нису имали никакве везе са англо-америчким бомбардовањем. А да је бомбардовање градова Србије било у надлежности Титовог Врховног штаба потврђује и писмо које је својим сарадницима у Словенији, крајем јула 1944. године, упутио Едвард Кардељ. Ево како гласи део његовог писма, од речи до речи: „Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ.” Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6.

Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији

Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала. Аутор: Бранислав ЈОВИЋ; Извор: Погледи ; “Српске новине“, гласило ОСЧ “Равна Гора“, број 712,Чикаго, октобар 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од

Данас сећање на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године

Низом манифестација данас ће бити обележено осам деценија од како је нацистичка Немачка бомбардовала Београд, 6. априла 1941, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео Други светски рат. Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу у Београду. Министар културе и информисања Маја Гојковић и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положиће у 11.00 часова венце на Косанчићевом венцу, на месту зграде националне библиотеке која је уништена у бомбардовању, а са њом и непроцењиво културно

Изложба „Април ’41” у Галерији Дома Војске Србије „Београд”

Обележавајући осамдесету годишњицу од почетка Другог светског рата у Југославији, изложбом „Април ’41” подсећамо како је априла 1941. на суров и немилосрдан начин, нападнута једна савремена, суверена европска држава, са катастрофалним последицама по људске животе и све њене тековине. Настављамо започет процес расветљавања дешавања непосредно пре војног пуча 27. марта, ратних дејстава до капитулације југословенске војске 17. априла и борбу југословенске војске ван отаџбине након Априлског рата. Биће приказани разноврсни предмети, фотографије, документа који сведоче о тежини сукоба, снази воље народа и судбинама појединаца. Јавност ће имати прилику да види делове авиона на којима су вођене борбе над Београдом и другим местима Југославије, личне предмете југословенских пилота и других припадника

Владислав Б. Сотировић: Зашто етнохрватски простори НДХ нису бомбардовани од стране Савезника?

Прекрајање истине о стварној ситуацији на југословенском ратишту 1941. г.−1945. г. од стране прокомунистички настројених британских информативних и војно-политичких кртица у разним британским институционим структурама, али поготово на „Радио Лондону“, у другој половини и фактички одлучујућој фази рата је можда чак одиграло и пресудну улогу по сам исход (грађанског) рата у Југославији. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Ово стога јер су те британске кртице једноставно прекрајале истину са самог ратишта пласирајући неистине о диверзантским акцијама и успесима Брозових партизана против војне технике, људства и логистике Сила Осовине а у стварности се радило једноставно о акцијама и успесима Михаиловићевих четника, тј. званичне државне војске Краљевине Југославије – Југословенске војске у

Жарко Видовић: Логораши су последња српска елита

Када смо се вратили у Југославију Тито није дозволио да логораши оснују своју заједницу, него нас је сврстао у тзв. Савез бораца, јер се више плашио логораша него бораца. Тито је знао да су логораши преживели смрт, да су отпремљени у логоре као Срби и да је њима свака идеолошка подела страна. А ако нико у послератној Југославији није постављао питање српства, логораши су морали, јер су једино они чували живо памћење на логоре и чињеницу да су тамо били не зато што су комунисти или антифашисти, него зато што су Срби. Од тада се рађа осећање да Европа негује непријатељство према Србима. Потврда тога било је напретек. Сетите се

Владислав Б. Сотировић: Ужичка комунистичка република 1941.

У тексту Драгослава Димитријевића „Зашто четници нису ослободили Јасеновац“ (Данас, 5. март 2021.) аутор износи неколико историјских неистина на класичној линији титоистичке историографије чак и погрешно (вероватно намерно) позивајући се на реномирану научну литературу ван ширег контекста. Иначе, сам допис је реакција на мој претходни чланак „Броз у усташком логору био инкогнито“ (Данас, 2. март 2021.; наслов текста је редакцијски а не мој). С обзиром на крајњу некоректност и непрофесионалност уредништва листа Данас (својевољно стављање нових наслова текстова а који суштински не одговарају самом садржају чланака чак су и у директној супротности са њима, скраћивање текстова, избацивање одређених термина и назива, политика коментарисања, итд.) овај одговор Драгославу Димитријевићу није послат

Крагујевац: Оскрнављен споменик стрељаним Србима и Јеврејима

На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. Град Крагујевац најоштрије осуђује скрнављење Споменика стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар и апелује на надлежне службе да открију починиоце и примерено их казне. Спомен обележје ишарано је графитима. То је чин којим шаљемо лошу поруку јавности и пред којим нећемо да ћутимо. На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. На том месту сваке године 20. октобра и у јануару, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, заједно са представницима

Дарко Адамов: Избачени проблематични делови Клетовог уџбеника историје за 8. разред

Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом је била обележена првобитна верзија овог уџбеника. Уџбеник историје за 8. разред издавачке куће Клет (овде) доживео је кључне и суштинске промене у одељку посвећеном грађанском рату на простору Југославије током Другог светског рата. Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом је била обележена првобитна верзија овог уџбеника. На стр. 116. уместо  текста  у којем су четници током битке на Неретви представљени као савезници и сарадници Немаца и усташа са којима заједно дејствују, сада стоји много уравнотеженије тумачење. Дакле, сада је јасно речено да су немачке снаге предузеле мере за уништење свих снага

Александар Вељић

Александар Вељић: У Рацији је убијено и оно људско у људима

На 79. годишњицу геноцида над Србима и Јеврејима али и другим невиним жртвама, администратори ЈуТјуб канала DANGA.INFO разговарали су са господином Александром Вељићем неуморним истраживачем геноцида над становништвом у Војводини. Поред осталог, господин Вељић је објаснио да су он и његови сарадници, због епидемиолошке ситуације ове године избегли да се окупе и одрже Марш живих од Соколског дома до Штранда, где увек одају почаст Жртвама „Рације“ 1942. на аутентичном месту страдања (стратиште) и у време када је престао погром.  Урпкос општој ситуацији, ове године је господин Вељић са сарадницима остварио значајан напредак у очувању сећања на Жртве. Више о томе можете чути у ово видео запису: Извор: DANGA info

Убиства на стотине свештеника током и послије Другог свјетског рата заувијек неразјашњена

Оно што се десило недавно у средњовјековном манастиру Глоговац код Шипова узбудило је јавност у Републици Српској. Стари монах Стефан нађен је избоден ножем до смрти. Пише: Драган Мијовић Овај случај подсјећа на једну одавно заборављену причу о убиству у манастиру Тврдош. Тог 27. августа 1953. године, уочи манастирске славе Велике Госпојине, у трпезарији конака нађен је заклан игуман Сава (Лисјак). Овај стари јеромонах поријеклом из мјеста Иванкова код руског града Вороњежа, једва извукавши живу главу пред бољшевичким погромом, заједно са хиљадама “бијелих Руса”, пронашао је уточиште у Краљевини Југославији. У та тешка поратна времена манастир је био у јадном стању, братство побијено или растјерано, црква оштећена, конаци зарушени, имовина

Свети владика Николај

Свети Владика Николај: О будућој срећној Отаџбини

Одбаците недостојно убеђење, да ће вас ослободити и ојачати један човек. Ослобађајте и јачајте сваки самог себе, и кад сви будете напосле слободни и јаки, онда ће и отаџбина ваша то бити. Гле, спољашња слобода не вреди много без унутрашње слободе, и спољашња моћ без унутрашње моћи. Ви у Србији имате спољашњу слободу, но шта вам она помаже, кад је душа ваша заробљена у сумњу и очајање? Одбаците смешну шалу, да ће један човек сазидати будућу срећну Србију. Држите се збиље, а збиља је, да ви сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу. Јер сви сте ви зидари ваше народне будућности. Будите велики у истрајности. Газите трње

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЦИПЕЛИЦЕ

– О, Мирко, очи моје, потерајде то ја’ње у појату и дођидер

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.