arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Двoрски рeдaтeљ – Jaкoв Сeдлaр Foto: Aнтo Maгзaн/ПИXСEЛЛ

Фaлсификaтoр мeђу нaрoдимa

Унaтoч скaндaлoзнoм филму o Jaсeнoвцу, Mинистaрствo културe и хрвaтскa aмбaсaдa у Пoљскoj пoдржaли су гoстoвaњe прeдстaвe Jaкoвa Сeдлaрa o Aни Фрaнк нa јеврејском фeстивaлу у Вaршaви На ХTВ-oвим Виjeстимa из културe oбjaвљeнo je 30. августа кaкo je дaн рaниje прeдстaвa зaгрeбaчкoг Грaдскoг позоришта Tрeшњa o Aни Фрaнк гoстoвaлa нa фeстивaлу јеврејске културe Singer’s Warsaw кojи oргaнизује пoљскa Shalom фoндaциja. Гoстoвaњe прeдстaвe o Aни Фрaнк, чиjи je диo и дoкумeнтaрaц у кojeм сe пojaвљуje Брaнкo Лустиг, прeживjeли лoгoрaш Bergen-Belsena, кoнцлoгoрa у кojeм je Aнa Фрaнк умрлa, нa јеврејском фeстивaлу нe би билo нимaлo чуднo дa њeзин aутoр ниje Jaкoв Сeдлaр, твoрaц дoкумeнтaрнoг филмa ‘Jaсeнoвaц – истинa’, oпaснoг историјског фaлсификaтa кojи умaњуje и нeгирa

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора

Откривен обновљен споменик у Агићима

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора. Споменик се налази испред Основне школе „19. април“, а симболично откривање споменика обавили су начелник општине Дервента Милорад Симић, предсједник Општинске организације СУБНОР-а Борислав Прерадовић, предсједник Удружења „Јосип Броз Tито“ Мирко Џеба, учесник НОР-а Спасоје Ђенић и мјештанин Ристо Ћебеђија, који је учествовао и у акцији првобитне изградње споменика. Начелник Симић је положио вијенац испред обновљеног споменика, али и споменика који је подигнут за погинуле у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. „Tо су два споменика, један за жртве рата 1941-1945 и оне који су се оборили против фашиста, и други споменик за погинуле који

редсједник СУБНОР-а у Дервенти Борислав Прерадовић рекао је да ће ускоро бити завршена обнова споменичког комплекса у Агићима, јер је већ 11. септембра предвиђена прослава

Данас откривање обновљеног споменика у Агићима

У дервентској мјесној заједници Агићи данас ће бити откривен обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора, најављено је из Општинске организације СУБНОР-а. Споменик се налази испред Основне школе „19. април“, а свечаност откривања је у 17.00 часова. Из СУБНОР-а су саопштили да су 9. септембра 1944. године јединице Народноослободилачке војске на два дана ослободиле Дервенту, али су се пред налетом непријатеља морале повући, те да је откривање споменика и у знаку прославе првог дана ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату. Обнављање овог и других споменика НОР-а резултат је активности Општинске организације СУБНОР-а, али и разумијевања локалне власти на челу са начелником општине Милорадом Симићем. Извор: СРНА

Место будућег споменика у селу Парцане

Споменик Парцанској бици

У току је изградња споменика Парцанској бици, вођеној од 19. до 22. септембра 1944. године између Расинско-топличке групе корпуса пуковника Драгутина Кесеровића и партизанске 2. пролетерске дивизије. Ова битка позната је и под називом Битка на Западној Морави, а одлучујући окршај одиграо се у селу Парцане, северно од Крушевца. Споменик је рад уметника Зорана Васиљковића. Прошле недеље је постављен постамент, а дан постављања споменика за сада није познат. Акцију подизања споменика организовала је група грађана из Сталаћа, Парцана, Милутовца и околине, а сви који желе да се помогну могу да се јаве Новици Милићевићу, преко Фејсбука или на телефон 062-88-98-720. Више о Парцанској бици можете прочитати овде. Извор: ПОГЛЕДИ  

Главна капија Аушвица (Фото: ANP)

Радио–оператерка из Аушвица неспособна за суђење

Жена стара 92 године, која је радила као радио-оператерка у нацистичком логору смрти Аушвиц, проглашена је физички неспособном да јој се суди по оптужници за саучесништво у убиствима 260.000 људи. Суд у Килу саопштио је данас да је жена, идентификована само као Хелма М., скоро слијепа и глува те да је због тешке болести ове године физички, ментално и емотивно неспособна за суђење. Портпарол суда саопштио је да су судије закључиле да жена „не испуњава основне услове за учешће у дугом суђењу“. Њемачка је 2011. године осудила чувара из логора смрти Собибор, Џона Демјањука, а ове године и бившег чувару из Аушвица Рајнхолда Ханинга, који има 94 године. Ханингу је

Плакат распеће српског народа у Другом свјетском рату

Београд: трибина на тему ,,Распеће српског народа у Другом светском рату“

Позивамо вас, да у среду, 14. септембра 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему „Распеће српског народа у Другом светском рату“. О овој теми говориће: мр Радован Пилиповић (Архив Српске Православне Цркве) Немања Девић (Српски академски клуб) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.  

Стојан Стојановић( први с десна) у војном логору (Фото: лична архива)

Најстарији Прокупчанин једини живи логораш у Топлици

Као подофицир Војске Краљевине Југославије, Стојан Стојановић је заробљен код Ниша 1941. године, одакле је депортован за Бугарску, а затим у Аустрију Прокупље – Стојан Стојановић из Прокупља, који за месец дана пуни сто година живота, важи за једног од најстаријих становника топличког краја и једини је живи логораш из Другог светског рата у Топлици. Упркос тешком животу у сиромаштву, али и страхотама рата које је преживео, Стојан је и даље виталан и свакога дана се може срести на најпознатијем прокупачком шеталишту Хисар, где са пријатељима препричава анегдоте из живота. Из брака са супругом Ружицом која је умрла пре пет година у 90. години има сина. Каже да су му

Предратни Ташмајдан

Монографија о Београду-забрањена пред Други светски рат

Београдске власти су, након протеста немачког дипломате, забраниле монографију Балканског института „Београд“, као и београдско издање листа „Политика“ у којем је Исидора Секулић ову монографију оценила као најбоље написану историју о српском народу. У јесен 1940. године изашла су из штампе три издања монографије “Београд”, српско-хрватско, француско и немачко. Енглеско издање било је до краја преведено и највећим делом већ сложено у штампарији У Београдској Општини је приређен пријем за домаћу и инострану штампу коју је поздравио председник општине Јеша Томић, а директор Балканског института Ратко Парежанин дао кратак експозе у коме је изложио како се радило на овом делу. Монографија је подељена представницима штампе, сваком на оном језику који

Муамер Зукорлић

Зукорлић: Бошњаци са својих стратишта не шаљу мржњу

Нови Пазар — Посланик БДЗС Муамер Зукорлић рекао је на манифестацији „Поход на Хаџет“, да Бошњаци са тог скупа не шаљу ни „најситнији атом мржње према другима“. Он је, први пут откако се одрекао функције санџачког муфтије и прешао у политичаре, предводио шетњу до новопазарског насеља Хаџет, где су партизани, под оптужницом да су сарађивали са окупатором, 1945. године стрељали Бошњаке. „Ових дана, месеци и година смо сведоци да сви народи на Балкану имају своја стратишта. Нажалост, већина окупљања на тим стратиштима се претварају у регрутацију мржње према другима. Ми то нећемо и сви наши скупови, попут овог, неће имати ни најсићушнији атом мржње“, казао је Зукорлић. У протестној шетњи

Урсула Хавербек Фото: Тањуг/АП

Неонацисткиња осуђена за негирање холокауста

Позната њемачка неонацисткиња Урсула Хавербек још једном је осуђена на затворску казну због негирања холокауста. Суд у Детмолду је осамдесетседмогодишњу Хавербекову осудио на осам мјесеци затвора, а она је изјавила да ће се жалити на пресуду. Хавербекова је у фебруару написала писмо градоначелнику Детмолда, када је почело суђење бившем чувару у логору Аушвиц, наводећи да је логор смрти био само „радни камп“ и називајући преживјеле „наводним свједоцима“. Она је била осуђена за негирање холокауста и 2015. године у вријеме када је вођен судски процес у граду Лунербургу против још једног чувара у Аушвицу. Осуђена је на десет мјесеци затвора, али је ослобођена након жалбеног поступка. Оба чувара су осуђена по

Нацистички експрименти

Пронађене кости убијених у нацистичким експриментима

У близини берлинског Института за анторпологију „Кајзер Вилхелм“ пронађен је велики број људских костију које припадају нацистичким жртвама из Другог свјетског рата. Археолози су ископали већи број људских остатака, а историчари оцјењују да се ради о костима људи над којима су рађена разна истраживања нацистичких научника. Међу остацима су дијелови лобања, те зуби и кости које су припадале одраслим људима и дјеци. Научници ће их анализирати како би се открили пол и доб убијених, а резултати ће бити познати крајем године. Tоком Другог свјетског рата, Институт је редовно добијао дијелове људских тијела из концентрационих логора, како би се на њима обављала истраживања. Циљ је био да се докажу нацистичке расне

Главна капија Аушвица

Планирали убити 12 хиљада СС војника: Зашто је пропала јеврејска освета над нацистима?

Ни јеврејски осветник Јосип Хаматз ни амерички војни извјештај не могу објаснити зашто nürnberška операција тровања није проузрочила смрт СС војника и часника Седамдесет година од најјачег покушаја Јевреја који су преживјели холокауст да се освете нацистима, њихов вођа жали за само једном ствари – његове осветничке операције нису заправо убиле ни једног нациста, пише Guardian. Јосип Харматз један је од неколико преживјелих јеврејских „осветника“ који су провели операцију масовног тровања бивших војника СС-а у америчком заробљеничком логору 1946. године. У тој је операцији отровано око 2200 Нијемаца, али службено није потврђена ниједна смрт. Недавно откривени амерички војни извјештај који је завршио у рукама Associated Pressa открио је да су се Јевреји

Нови Сад

Споменик невиним жртвама страдалим 1944. и 1945. године

Комисија за културу Скупштине града Новог Сада прихватила је данас иницијативу да буде подигнут споменик невиним жртвама страдалим 1944. и 1945. године када је Народноослободилачка војска /НОВ/ Југославије у Другом свјетском рату ослободила највећи град Војводине од фашизма. Иницијативу о подизању споменика поднио је Градски одбор Савеза војвођанских Мађара, наводећи да желе да подсјете на невине жртве без обзира на њихову националну, вјерску или политичку припадност. Предлаже се да споменик буде постављен у новосадском насељу Лиман 4, на углу улица 1300 каплара и Иве Андрића. На спомен-плочи било би исписано „Невиним жртвама 1944/1945“ на српском, мађарском и њемачком језику. Постоји могућност да натпис буде исписан и на још неком од

Депортација Јевреја у логоре, Будимпешта 1944. године (Фото Ројтерс/Савезни архив Немачке)

Блокада сајтова у Мађарској због негирања холокауста

Будимпешта – Мађарски суд донео је одлуку о блокирању 20 сајтова на којима се демантује постојање холокауста, саопштио је мађарски државни тужилац. Сајтови објављују мађарсо издање шведског аутора који негира геноцид који је починио нацистички режим, наводио се у саопштењу Тибора Ибоља. По мађарском закону из 2010. године, порицање Холокауста у јавности је кривично дело за које је прописана казна од три године затвора. Мађарске власти су почеле истрагу против издавача, али је поступак „паузиран”, јер је власник издавачке куће, која је објавила књигу чије цитате преносе портали, тренутно у иностранству, преноси МТИ. (Танјуг) Извор: Политика   Везане вијести: Лепен кажњен због омаловажавања холокауста | Јадовно 1941.

Спомен-парк Попина Фото Завод за заштиту споменика

Попина ускоро у новом руху

Обнавља се чувени Спомен-парк код Врњачке Бање, дело легендарног Богдана Богдановића. Читав комплекс, у чијем средишту се налази и споменик „Снајпер“, простире се на 12 хектара Стручњаци Завода за заштиту споменика у Краљеву отпочели су амбициозни пројекат конзервације и рестаурације чувеног Спомен-парка Попина у месту Штулац у непосредној близини Врњачке Бање и Трстеника. Ауторско дело славног архитекте Богдана Богдановића (1922-2010) оживело је сада већ давне 1981. године као посвета једној од првих фронталних битака између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора 13. октобра 1941. године. – Ове године биће обележен јубилеј, 75 година од овог немилог догађаја – предочава за „Новости“ Лидија Црнчанин, историчар-конзерватор Завода. – Ова битка представља

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.