Подршка!! – Дани(ј)ел Јадовнички Симић

Удружење Јадовно 1941. са гнушањем одбацује било какву аргументацију као разлог којим се нашем истакнутом члану, активисти и пријатељу ограничава слобода кретања и слобода на рад.

Пише: Душан Ј. Басташић

Дани(ј)ел Симић је 16. августа око 12:15 задржан на граничном прелазу Батровци, са хрватске стране, гдје је чекао три сата без икаквог образложења, затим је приведен на информативни разговор, те му је потом уручено рјешење о одбијању уласка у земљу без назначеног временског рока.

Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића.

Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и институционалног памћења и заборава пише, обзнањује, указује и упозорава.

Перо којим пише је оштро, бритко, умивено, неокаљано устручавањем, компромисима, загонеткама и додворавањима. Њиме биљежи и исписује наравоученије ововременим али и још нерођеним Србима, јадовничку истину и тугу, гласове оних који гласа немају.

Ни један од првих девет освештаних Часних крстова које су Јадовничани пронијели Ликом, узнијели на Велебит или пашки рт Слана није пободен а да га и он није својим рукама осовио, усмјерио према истоку и камењем учврстио да га сњежне мећаве или бура не оскрнаве.

Десетинама својих текстова исписивао је својеврстан Јадовнички дневник.

Протеклих тринаест година свједочио је и оним преломним догађајима који су стављали на искушење нашу јадовничку посвећеност и истрајност.

Онда, 2010. у Јерусалиму када се од нас обојице очекивала фасцинација пријемом код тамошњих еминенција и већ као свршена ствар очекивало наше посљедично „преумљење“.

Или 2013. код Шаранове јаме након Пуповчевe гласно изреченe поруке: „Никад више!“ нама Србима с ове стране Уне и Саве.

Био је свједок хапшења, отимања нашег Јадовничана Данета Лукајића из аутобуса којим се путовало на Велебит, на обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2018.

Међу првима је реаговао и све до пуштања Данета из затвора у Загребу, писао, говорио, апеловао, протествово.

Када смо крајем јуна 2018. именовали до тада срамно безимен Геноцид почињен над Србима од стране НДХ као Покољ, и када се томе историократски острашћено супротставила сва сила снисходљиве, преумљене историографске квазиелите са обе стране Дрине, није било никога ко би могао ефикасније и ефектније парирати од Дани(ј)ела, који је то чинио, њему својственом ерудицијом и реториком.

Почетком маја 2019. године, свега неколико дана након што смо организовали прво моливено окупљање над готово непознатом, највећом појединачном гробницом жртава Покоља, ту на јеврејском дијелу земунског гробља, самом ободу Београда, стигао је до Бруклина у Америци и у парку сјећања открио споменик жртвама Јадовна и Пага.

Једино спомен обиљежје поред оног у врлетима Велебита, за не мање од 40.000 жртава комплекса логора Госпић – Јадовно -Паг из 1941. године.

Било је потпуно очекивано да, након што је удружење Јадовно 1941. опет суочено са неочекиваним искушењем, оптужбом, ни мање ни више него за антисемитизам, опет узме перо у руку и бриљантно, на порталу Фронтал.рс испише ријечи које уистину заслужују да се прочитају:

Након што нам је 2021. године од стране градоначелника Карлобага забрањено да поставимо дрвени Крст уз јаму Бадањ, ждерњачу Срба љета 1941. недалеко села Ступачинова код Башких Оштарија, Дани(ј)ел се огласио на њему својствен начин, текстом под насловом: „Прекрижени крст“.

Након тога се очито чекала „кап да прелије чашу“ хрватским властима и да му се закомпликује слиједећи долазак у Р. Хрватску. А да подсјетимо, он је тамо до тада путовао само једном годишње и то на Дан обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941.

Интервју који је маја мјесеца 2022. носећи јадовничку мајицу, направио са хрватским плаћеником у украјинској војсци, озбиљно је одјекнуо у региону.

Тада је записао:

Када ми је као организатору Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022. дато до знања да би могао имати извјесних проблема ако пође са нама на Велебит, одустао је од пута не желећи да ходочаснике у колони аутобуса и аутомобила изложи неугодностима због заустављања на граничном прелазу.

Након тога, предлагао сам да нас двојица сами пођемо пут Хрватске и суочимо се заједно са евентуалним неугодностима.

Није на то пристао и одлучио се сам суочити са тим искушењем.

16. августа је задржан на граничном прелазу Батровци, са хрватске стране, чекао три сата без икаквог образложења, приведен на информативни разговор, те му је потом уручено рјешење о одбијању уласка у земљу без назначеног временског рока.

Не сумњам да ће Симић искористити сва правна средства да му се забрана уласка у Р. Хрватску стави ван снаге.

Уколико се то не догоди до слиједећег обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941, на нашу интернет страницу и друштвене мреже поставићемо банер с слиједећим текстом:

Дани(ј)ел Симић – Један нам недостаје!

Аутор је предсједник удружења грађана јадовно 1941. из Бање Луке.