У Београду ће сутра, поводом обиљежавања 72 године од ослобођења овог града у Другом свјетском рату, бити одржано више манифестација, а први пут меморијални дефиле градским улицама. Овај датум биће обиљежен вишечасовним програмом у оквиру којег ће становницима Београда и туристима бити дочаран дан када је Београд послије троипогодишње окупације ослобођен од нациста. Гостима ће накратко бити представљена операција ослобађања Београда, атмосфера на улицама, ситуације у којима су 20. октобра 1944. године били војници ослободиоци. У меморијалном дефилеу који ће кренути у подне Улицом краља Милана, од „Лондона“ до Палате „Албанија“, биће борци који су учествовали у „Београдској операцији“ ослобођења града 1944. године. На траси дефилеа биће постављено пет пунктова,

У Београду ће, поводом обиљежавања 72 године од ослобођења овог града у Другом свјетском рату, у четвртак, 20. октобра, бити одржано више манифестација и први пут меморијални дефиле улицама. У меморијалном дефилеу, који ће кренути у подне централном Улицом краља Милана, од „Лондона“ до Палате „Албанија“, биће борци који су учествовали у „Београдској операцији“ ослобођења града 1944. године. На траси дефилеа биће постављено пет пунктова на којима ће глумци реконструисати неке од ситуација у којима су се војска и грађани нашли 20. октобра 1944. године. Грађани ће имати прилику да виде и поставку оригиналних фотографија Улице краља Милана, односно Српских владара, како је изгледала у том тренутку, како је изгледао

У Краљеву обележена 75. годишњица злочина у коме су фашисти стрељали више од 2.000 родољуба. Не мрзимо, само умножавамо љубав према ближњима, каже градоначелник Предраг Терзић Краљево – Комеморативном седницом градске скупштине, а потом и православним парастосом који су на Спомен-гробљу служили свештеници жичке епархије, јуче је у Краљеву обележена 75. годишњица фашистичког злочина, у којем су немачки окупатори стрељали више од 2.000 родољуба. За само неколико октобарских дана 1941, фашисти су, осим тадашњих житеља Краљева, у знак одмазде стрељали и бројне избеглице из свих крајева тадашње Краљевине Југославије, а највише из Словеније, које су овде нашли уточиште. Уз звук сиренe и почасни плотун, венце и цвеће на хумке страдалих

Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана су положили венце и палили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки фашисти.   Томе је претходила и почаст жртвама на комеморативној седници градске скупштине на којој је Весна Милојевић, професор историје, подсетила на то крваво време пре 75 година, када је овај град задесила највећа несрећа. За пет дана октобра 1941. године, као освета за борбене акције бораца за слободу, четника и партизана, према фашистичком правилу – сто за једнога овде је стрељано најмање 2.190 недужних цивила. То није

Дан ослобођења Београда у Другом светском рату, 20. октобар биће обележен дефилеом од Лондона до Палате Албанија, као и свецаном академијом у Народном позоришту, најавио је данас председник Скупштине града Никола Никодијевић. „Чека нас нешто што до сада Београђани нису видели кад је у питању обележавање 20. октобра”, рекао је Танјугу Никодијевић, наводећи да је 20. октобар веома значајан датум у историји Београда јер тада славимо нашу слободу и ослобађање од окупатора, те да су то датуми које треба да обележавамо на достојанствен начин. Како је најавио, дефиле од Лондона до Палате Албанија, у коме ће учествовати и представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, те градска организација СУБНОР-а, биће

У ужичком музеју једна уз другу торбице Николе Калабића и Алексе Дејовића, пушка за равногорце и она с натписом „Тито”, четничка шубара и ватрогасни шлем с петокраком Ужице – У три овеће просторије на спрату прве зграде Народног музеја у Ужицу, где је деценијама била поставка о Ужичкој републици и партизанском Врховном штабу, сада су, једна уз другу, постављене ратне заставе, униформе, капе, оружје, личне ствари четника и партизана. Поново је то музејска прича о Ужичкој републици, али гледана новим историјским очима, из угла овог времена. Сада су ту, рецимо, униформе различитих војски, не само партизанске. Поред торбице комесара партизана Алексе Дејовића у близини је изложена слична команданта равногорске гарде

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије. На жалост али овога нема у уџбеницима историје. На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год