Регионом као баук кружи серија „Сенке над Балканом“, у којој  се појављује и адвокат Анте Павелић! Али, њено приказивање још нису откупили  хрватски дистрибутери, страхујући од „четничке“ визије драгог поглавника, али још више од његових драгих поклоника у Загребу! Сваки је злочинац био мала беба и нечији несташни син док није прекорачио ону линију која га издваја од човека са савешћу, те тако и Анте Павелић, који још није довољно расветљен код Срба, којима је плански нанео геноцид, немерљив у нормалном свету. Иако се упорно казује да је херцеговачког порекла, то није тачно, изузев да га је мајка родила у месту Брадини (општина Коњиц), где је отац тада радио као

БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ! Пре кратког времена партизанско Прњаворско подручје издало је наредбу преко председника општина о светковању и празновању уторка и суботе, као и посту у те дане. Нас Србе није није нимало изненадила ова наредба, јер је и она као и многе друге, које су нам сервирали комунисти, пљунула на оно, што је нама Србима, дјеци Светосавској најмилије. Српски народ примио је још један убод ножем у раскрвављено срце и у чуду питао се докле ће да иде крвави Тито у својој безобзирној мржњи према Српском народу и Српској Православној Цркви. Српски народ вековима је светковао Свету Недељу, а постио средом и петком сећајући се страдања Христова

О општој култури једног народа, а посебно о култури сећања, говори и наш однос према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима. Међу њима су и они који су, као поражена страна, ликвидирани на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944–1945. године[1] Првих новембарских дана 2017. године, на Митровске задушнице, стотинак окупљених грађана је на простору београдског Лисичјег потока присуствовало парастосу „жртвама револуционарног терора“ који је у Србији, у периоду од септембра 1944. до фебруара 1945. године, однео животе више десетина хиљада, махом цивила и то углавном без суђења и права на одбрану. Истовремено, на овом, једном од највећих стратишта на којем је својевремено

Упркос томе што процене говоре да је до краја Другог светског рата у Србији живело око пола милиона Немаца, за повраћај имовине наследницима немачке мањине у Србији Агенцији за реституцију стигло је тек нешто више од хиљаду захтева. Услов – да преци нису били у окупационим снагама Док су у удружењима Немаца у Србији изузетно незадовољни малим процентом имовине који је наследницима предратних немачких житеља враћен, у Агенцији истичу да је Србија једина земља у Европи која враћа имовину својим „фолксдојчерима“. Законски услов за враћање имовине наследницима подунавских Шваба, које су до Другог светског рата насељавале углавном Војводину, јесте да њихови преци нису били припадници или сарадници окупационих снага. Страхиња