Dom čestitih srpskih roditelja Rade i Ljubice Đujić, u pitomom Dalmatinskom selu Topolju kod Knina, bio je ispunjen neobičnom radošću 27. Februara 1907.godine. Toga dana rodilo im se prvo muško dijete; nadjenuše mu srpsko istorijsko ime: Momčilo. Ko je tada mogao i zamisliti da će ime zaista odgovarati ulozi koja će čekati Radinog sina kad bude u zrelim godinama i koju će on uspješno odigrati ne samo u svome rodnom mjestu već na širokim prostorima tromeđe Bosne,Like i Dalmacije! Niko tada nije mogao predvidjeti kolika ga slava čeka, ali i koliko breme odgovornosti, koje će on nositi na svojim plećima. Nosiće on to breme junački, herkulski… Neki ce mu zavidjeti, ali mnogi

Postupak po zahtevu za rehabilitaciju srpskog premijera za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića bliži se kraju Postupak po zahtevu za rehabilitaciju srpskog premijera za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića bliži se kraju, kažu za Tanjug u Višem sudu u Beogradu. Sledeće javno ročište zakazano je za 26. mart, kada je planirano saslušanje poslednjeg predloženog istoričara Aleksandra Stojanovića. Ovaj postupak je iniciran 2008. godine, ali je rasprava pred sudskim većem, kojoj prisustvuje i javnost počela u decembru 2015. godine, od kada je sud saslušao četiri svedoka i pet istoričara. U sudu kažu da je ostalo da se ispita još jedan istoričar, pa ako predlagači rehabilitacije

Petar Baćović je rođen u Nikšiću 1898. godine. Njegova familija potiče iz sela Klenak u Banjanima i dala je nekoliko vojvoda, od kojih je najpoznatiji Maksim Baćović (1848-1876). Petar je tokom Prvog svetskog rata jedno vreme ratovao u odredu vojvode Koste Pećanca, a potom je, do kraja rata, bio komitski četovođa u Hercegovini. Istakao se i kao pripadnik struje koja je tražila ujedinjenje Srbije i Crne Gore. Gimnaziju je pohađao u Skoplju, Beogradu i Sarajevu, gde je maturirao. Prve tri poratne godine služio je u Subotici, kao policijski kapetan, a zatim postaje opštinski činovnik u Krnjaju (danas Kljajićevo), kraj Sombora. Uz rad je završio Pravni fakultet u Subotici i postao

Srednjobosanski korpus je pokrivao teritoriju od reke Bosne do Kozare na zapadu, na severu do Save, a na jugu do oblasti Zenice, gde se nalazio Zenički korpus. Tokom 1944. godine korpus je preimenovan u 1. srednjobosanski, jer je formiran i 2. srednjobosanski. Zajedno sa Bosanko-krajiškim korpusom, oni su pripadali Komandi Zapadne Bosne, na čelu sa pukovnikom Slavoljubom Vranješevićem. KOMANDA ZAPADNE BOSNE – GORSKI ŠTAB BR. 300 Komandant: major Slavoljub Vranješević Načelnik štaba: kapetan Sergije Жivanović Delegat Vrhovne komande za Zapadnu Bosnu: kapetan Borivoje Mitranović Član štaba: kapetan Manojlo Pejić Brojno stanje jedinica Komande Zapadne Bosne (Bosansko-krajiški, 1. srednjobosanski i 2. srednjobosanski korpus) krajem decembra 1944: najmanje 7.500 ljudi pod oružjem

Velimir Zarić iz Kačera, pripadnik Ravnogorskog pokreta, skrivao se punih 17 godina po šumama a njegovu priču zabeležio je književnik i novinar Antonije Đurić Ča­čak – Ve­li­mir Za­rić iz Ka­če­ra je je­di­ni pri­pad­nik „Rav­no­gor­skog po­kre­ta ko­ji je ostao u slo­bod­nim srp­skim pla­ni­na­ma pu­nih 20 go­di­na”. Za njim su Nem­ci tra­ga­li če­ti­ri, a sled­be­ni­ci Jo­si­pa Bro­za 17 go­di­na, ko­li­ko je od 1941. do 1961. pro­veo u šu­mi. Sve je to u pri­po­ve­sti „Naj­du­ži lov na čo­ve­ka” za­pi­sao ča­čan­ski knji­žev­nik i du­go­go­di­šnji no­vi­nar „Po­li­ti­ke” An­to­ni­je Đu­rić, u tek štam­pa­noj po­ve­sni­ci „Rav­no­gor­ci go­vo­re” („Du­hov­ni lug”, Kra­gu­je­vac, 2017). Sre­li su se kra­jem pro­šlog ve­ka u Mil­vo­ki­ju (SAD) gde je Za­rić ži­veo i ta­ko je na­sta­la

Izuzetno dragoceno svedočenje Dušanke Dišljenković, pesnikinje iz Niša, nekadašnje komunistkinje, partizanskog oficira… O Dražinoj korektnosti, držanju reči. Načela je rečenicu ali se zaustavila se na pola i o onome što znamo: kako su se oblačili u četničke uniforme i…činili ono što su činili. O tome kako je njen komandant Koča Popović na Neretvi potpisao sporazum sa Nemcima da pređu na drugu obalu i potuku četnike. I tako dalje. Ceo intervju sa Dušankom pogledajte u video klipu dole. Izvor: Srbin info Vezane vijesti: „Čuveni“ izveštaj koji je mnogima promenio mišljenje o Draži … Komnen Seratlić: Zapisnik sa sastanka Draže Mihailovića sa … Ruski istoričari: Pokret Draže Mihailovića nije onakav kakvim ga predstavljate u