МИ ЊИМА ‘ЉЕБА И КАЈМАКА, ОНИ НАМА ОЛУПИНУ Кад се срушио енглески борбени авион марке „велингтон“ у село Подгорје код Билеће, мјештани су у првом моменту помислили да је пало небо на земљу. Тог прољетног јутра 1944. пробудио их је страшан прасак, не остаде чељадета што није скочило из аљина и изашло пред кућу. Након што је истоварио бомбе изнад Никшића и Подгорице, остаје тајна да ли је погођен или је дошло до квара у мотору и како се обрео вамо. Прије но ће село подић’ на ноге,оба пилота су искочила из авиона и падобранима се спустили на голи херцеговачки крш. Испрепадани, нису имали појма ђе су пали. Обје домаће

Мила Тројановић Гашић Како обиљежити Дан побједе над фашизмом у народу који има два антифашистичка покрета међусобно супротстављена? Како прославити овај празник у вријеме када се пресвучени фашизам све више разголићује, а имате у тој побједи горак укус грађанског рата? Шта за Србе представља тај 9. мај 1945. године? Крај страдања у геноциду у Независној Држави Хрватској? Крај окупације? Крај грађанског рата? Успјешно извршену револуцију? Како је могуће славити побједе у сјенци толиких страдања српског народа? Како пронаћи у тој страшној трагедији рата 1941-1945. тачке које нас спајају, а не раздвајају? Како, уопште, објаснити дјеци да је народ који је дао толико живота за ту побједу, који је убијан до

Занемарујући истину о свом комплексном антифашизму и допуштајући другима да краду плодове наших дела, а нама приписују своја недела, и сами битно доприносимо нашој и даље актуелној глобалној и регионалној голготи. Хтели то да признамо или не, тако је! Сви се, вероватно, сећамо, некада врло популарне научнофантастичне хорор америчке серије „Зона сумрака“. Јунаци сваке од 156 епизода некако упадају у тајни свет, паралелан нашем, у коме су неки кључни параметри њиховог живота потпуно изокренути. Тако се бивши нациста пробуди у прошлости као прогоњени Јеврејин са свим последицама које из тога произлазе или се корумпирани судија нађе у улози набеђеног човека кога је гурнуо у понор земаљског пакла. Ових дана смо

Београд — Нећемо никада дозволити да Хрватска негира злочине из Другог светског рата и релативизује злочине, изјавио министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић је нагласио да су се Србија и Хрватска пре више година договориле да крену у дијалог о отвореним питањима и да се та питања решавају, да су она прошлост и да се иде даље. Додаје да је „антисрпство постало основ политике у Загребу“ и да су „варнице“ стигле прво од премијера Хрватске Андреја Пленковића. Дачић је навео да је само рекао истину да су Немци у Загребу на почетку Другог светског рата дочекани цвећем, а да их у Београду их нико није дочекао, као и да је

Загреб су 8. маја 1945. године ослободиле партизанске јединице претежно формиране од партизана из Србије, а не Загребачки корпус, како се то деценијама тврдило, наводе хрватски портали свједочења учесника завршних борби за ослобођење Југославије. Дан ослобођења Загреба од нацистичке окупације и усташких квислинга најбоље је истражио новинар Дарко Худелист, који је објавио низ сјећања. Логично је било очекивати да у град први уђе 10. загребачки корпус, који су чинили партизани из Загреба и околине. О овој јединици се увијек највише и писало у контексту ослобођења хрватске пријестонице. Худелист наводи да су о томе цитирани Иван Шибл, Већеслав Хољевац, Раде Булат, Шиме Бален и Фрањо Tуђман. Али, Шибл је у својим

У Београду је данас одржана манифестација „Бесмртни пук“ у оквиру које су грађани прошли улицама града носећи портрете својих предака, учесника у Првом и Другом свјетском рату, ратовима деведесетих година прошлог вијека, као и учесника у одбрани Србије током НАТО бомбардовањa 1999. године. Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин предводио је „Бесмртни пук“, чији је свечани марш отпочео након што су положени вијенци на платоу код Споменика ослободиоцима Београда. Чепурин је поручио да је Дан побједе празник, који је плаћен милионима живота и у Русији и овдје у Србији. „Празник побједе се слави и у Србији и у Русији зато што је то дан наше заједничке побједе“, рекао је

У Краљеву и Јагодини представници Руске федерације положили венце на споменике и гробља у којима су сахрањени борци пали за слободу у Другом светском рату Краљево – Полагањем венаца на споменик „Отпора и победе“ у парку код краљевачке железничке станице и одавањем поште погинулим родољубима у Другом светском рату, и у Краљеву је на пригодан начин обележен 9. мај – Дан победе над фашизмом. Осим челника локалне самоуправе, венце су положили и представници Руске амбасаде, припадници војске и полиције, као и чланови удружења бораца и руско-српског пријатељства и друштава за неговање традиције народноослободилачких ратова. Потом је први пут у граду на Ибру одржана и манифестација „Бесмртни пук“ у којој је

Подаци страних мисија, али и домаћи извори, свједоче да су Срби са простора данашње БиХ и Хрватске чинили највећи проценат партизанских и антифашистичких јединица, слиједе Хрвати /првенствено Далматинци/, док је учешће муслимана и Македонаца у НОБ-у било симболично. Према документима насталим у току рата /извјештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним након рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу тадашње Хрватске 1942. године: Шеста личка дивизија – 96 одсто Срба, Седма банијска дивизија – 92 одсто Срба, Осма кордунашка дивизија – 95 одсто Срба, те Дванаеста славонска дивизија – 85 одсто Срба. Све до 1944. године Срби доминирају у партизанском покрету

Поводом обиљежавања 9. маја – Дана побједе над фашизмом, вијенце су у Бањалуци на споменик погинулим борцима НОР-а положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, те делегација Владе на челу са премијером Жељком Цвијановић. Вијенце су положили и генерални конзул Србије у Републици Српској Владимир Николић, те делегације Вијећа народа, СУБНОР-а, Амбасаде Русије, републичког Удружења логораша из Другог свјетског рата, града Бањалука, Борачке организације Републике Српске, Удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Оружаних снага БиХ и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те друге бројне делегације и појединци. Химна је интонирана прије полагања вијенаца, а предвиђен је и културно-умјетнички програм и обраћање званичника. Дан побједе обиљежава се у