Ако погледамо историју читавог региона видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима. Међутим, тај део четника

Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара. – Петог јуна 1941. страдало је више од половине грађана Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара. Незваничне процене говоре да се у тврђави тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Од силине експлозије на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена из тврђаве, забележили су хроничари. У пречнику од десетак километара

Богатим програмом бројни Дрварчани и њихови гости су у Дрвару обиљежили 74 године од неуспјелог фашистичког десанта на Дрвар. Овој манифестацији, одржаној јуче, присуствовао је велики број Дрварчана, делегација и гостију из цијеле бивше Југославије, рекли су за Срну у организационом одбору ове манифестације. На споменик жртвама антифашистичког терора, поред делегације општине Дрвар, вијенце је положила и општина Источни Дрвар, представници бројних антифашистичких удружења и политичких странака. Начелник општине Дрвар Горан Броћета рекао је да са поносом одају почаст свим Дрварчанима и осталим борцима против највећег непријатеља човјечанства – фашизма. „Велики број Дрварчана је управо у неупјелом десанту дао своје животе за слободу“, рекао је Броћета. Из организационог одбора кажу

Шира јавност мало зна историјску истину о бројним стратиштима која су напојена србском крвљу … У области Фоче, Миљевине и Калиновика у мају 1945. године је ликвидирано 22.000 ненаоружаних српских младића који су 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у отаџбини. Починиоци злочина су били припадници СС Ханџар дивизије, а жртве су били ненаоружани српски младићи углавном из Шумадије. У овим масовним ликвидацијама је страдао и велики број српског свештенства, а према сведочењима преживелих, „Дрина је била пуна српских лешева“. Велики број од 22.000 масовно ликвидираних Срба је осим у реку Дрину бачен и у јаму Понор код Фоче, која је након завршетка рата затрпана јеловом грађом из

Александра Берић, унука чувеног jунака Априлског рата, команданта боjног брода „Драва“, о дединоj храбрости Мили моjи, Велики бал jе отпочео и ми од данас идемо путем коjи нам jе судбина одредила. Куда и докле – не знамо, али jедно jе сигурно, робови нећемо бити и ако треба да се гине, часно ћемо положити наше животе за добро Краља, Отаџбине и Слободе, а на понос наших Очева, Жена и Синова! Нека нам Бог да снаге и моћи да часно извршимо своjе задатке, а Вама храбрости и љубави, да нас са вером дочекате кад се вратимо у загрљаj Ваш, у загрљаj оних за чиjу слободу смо кренули овим трновитим али часним путем!

Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици Апелациони суд у Београду укинуо је решење о рехабилитацији некадашњег команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабић и вратио предмет Вишем суду у Ваљеву на поновно одлучивање. Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. Међутим, Апелациони суд у

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца. У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су

У Новом Граду преминуо је Гојко Тадић из Доњег Водичева, рођен 1926. године, посљедњи учесник Народноослободилачке борбе са тог подручја. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату било око 4.000 учесника НОБ-а, од којих је половина погинула. „У Другом свјетском рату страдало је 7.000 хиљада становника општине, 5.000 цивила и 2.000 бораца“, навео је Тодић. Гојко Тадић, који је преминуо јуче, биће сахрањен сутра на мјесном гробљу у Доњем Водичеву. (Срна) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Иако историчари кажу да jе последњи сукоб у Другом светском рату завршен 20. маjа 1945 на холандском острву Тексел, постоjе броjни сведоци и сведочанства коjа указуjу да jе рат заправо завршен осам дана касниjе када су партизани сломили отпор усташких jединица у месту Оџак   Битка на холандском острву Тексел у Северном мору, окончана 20. маjа 1945, сматра се последњом у Европи. Да ли jе заиста била последња? Мало jе позната чињеница да jе последња битка у Европи била битка за Оџаке, сада у БиХ, а тада на териториjи злочиначке НДХ и да jе вођена од 16. априла до 28. маjа 1945. Требало jе окончати борбе до 25. маjа на