arrow up

СKУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ СПРЕМНА ДА УKИНЕ И 13. ЈУЛ, ДАН УСТАНKА ПРОТИВ ФАШИЗМА

У Црној Гори, после брисања једног од најславнијих периода њене историје – херојске борбе црногорских јунака у Првом светском рату против Аустроугарске, уз претходно извојеване победе против дуговеког Отоманског царства, а у тим борбама црногорски народ поднео је огромне жртве, и после неки дан у Скупштини Црне Горе изгласане одлуке да се поништи одлука црногорске Скупштине о присаједињењу са Србијом и уласка у Kраљевину СХС, 1918. године – јављају се идеје да садашња Скупштина Црне Горе прогласи ништавним 13. јул 1941, Дан устанка црногорског народа против фашизма. А све због жеље да се чим пре уђе у Европску унију. У коју су по заиста хитним и преким поступцима примљене земље

Суд још није разматрао Недићеву рехабилитацију

До краја ове године неће бити познато да ли ће бити усвојена жалба подносиоца захтева за рехабилитацију квислиншког премијера По свему судећи, до краја ове године неће бити познато да ли ће Апелациони суд усвојити жалбу подносиоца захтева за рехабилитацију Милана Недића, сазнаје „Политика”. Наиме, крајем јула Виши суд у Београду одбацио је захтев за поништење уредбе ФНРЈ из 1949. године којом је Недић проглашен за ратног злочинца и одузета су му грађанска права и имовина. На ову одлуку убрзо су се жалили подносиоци захтева, али судије Апелационог суда још нису већале на ову тему. Иако је најављивано да је рок за доношење одлуке три месеца, готово је немогуће да

ОДЈЕК УЛАСКА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА У РАТ У СРПСКОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

У тој општој устаничкој психози, вест о уласку Совјетског Савеза у рат против сила Осовине, бљеском муње је осветлила мрачну перспективу српског народа у фашистичкој Хрватској, превасходно у бунтовној Херцеговој земљи. Радост коју је та вест изазвала у српској Херцеговини, рељефно је изразио Мирко Вучетић, тада кнез у селу Биограду, колевци Невесињске пушке 1875. године, на народном збору у томе селу, када је громко узвикну Драгу Појужини, који је стајао покрај њега: „Пуцај, Драго, нека све гори!“. Та вест је херцеговачким Србима осуђеним на биолошко истребљење, дала крила. Јер, ваља имати на уму чињеницу да су они имали бескрајно поверење у снагу Русије. На еуфорична довикивања из околних проусташких села

Драгољуб Дража Михаиловић

Владимир Коларић: Два филма о Дражи

О филмовима „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (2015) и „Генерал Дража Михаиловић“ (2018). Снимање филмова о (до скоро) проскрибованим темама не представља само могућност да се „чује друга страна“ или да се одговори на до тада доминантне наративе кроз (анти)пропаганду или отварање друштвеног дијалога, него и могућност преиспитивања и суочавања са – без обзира на идеолошке и друге поделе – нашом заједничком прошлошћу. Филм, па и документарни, није и не би требало да буде пука илустрација готових теза, него истраживање, никада праволинијски пут до истине, евокација, која нужно има своје различите рукавце и отвара простор за различите могућности рецепције. Тема равногорског покрета и генерала Драже Михаиловића отворена је за

Немања Девић: Ваздушни мост – Операција Халијард

Ова операција сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра  2017. године. Оркестар ратног ваздухопловства САД изводи химну Боже правде. Амерички амбасадор се на прилично добром српском језику обраћа српским сељацима са шајкачама, који га слушају нетремице, смешећи се. Kада им потом буде додељивао плакете, са некима од њих изљубиће се по три пута. Американци и Срби су се раме уз раме борили за слободу, рећи ће једног тренутка Kајл Скат, па наставити у истом тону: Људи из овог региона су истински хероји. Осећам се понизно кад мислим на

Бојанић: СРЕМСКИ ФРОНТ, страдања Српске омладине… и прихватање усташког џелата за брата

Сремски фронт… или страдања Српске омладине. Сремски фронт је формиран у Другом светском рату, крајем октобра 1944. године, од стране немачке војске која се повлачила из  ослобоћеног Београда и трајао је све до његовог пробоја 12. априла 1945. Сремском фронту претходило је „ослобађање Србије“ у коме је учествовало 400.000 припадника Црвене Армије заједно са око 45000 партизана. Немци су формирали фронт у сремској равници с намером да зауставе продор партизанских и совјетских снага према западу, односно да својим снагама са југа омогуће извлачење кроз Босну. На југословенском подручју и даље се налазило око 400.000 Немаца и њихових сарадника. Задатак Југословенске армије је био да пресече оступницу немачким снагама на подручју Југославије, како би помогли Русима

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

Немања Девић: Ма колико од њих бежали, сенке прошлости нас упорно прате

Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. “Ух, Т. – па знам то село”, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека

ХРАБРА ЕПСКА ПРИЧА: Серија “Подморница” о Другом светском рату вредна 32,8 милиона долара

Тони Сеинт, сценариста серије “Подморница”. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље. НЕЋЕТЕ зажалити уколико зароните са посадом дуго ишчекиване серије “Подморница”, за шта ће вам се прва прилика указати већ вечерас, од 21.00, на каналу Епик драма. Ово остварење вредно 32,8 милиона долара, пратићемо понедељком у поменутом термину, са по две једночасовне епизоде заредом. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље настале у периоду Другог светског рата, и сурову реалност живота током тог бесмисленог сукоба. Глумачку екипу чине: Вики Крипс (“Фантомска

Милослав Самарџић: Битка за Грачац

Битка за Грачац била је једна од најкрвавијих у читавом рату. Овај српски градић испод Велебита, на прузи Сплит – Загреб, комунисти су безуспешно нападали још октобра 1942. године. Сада, уочивши долазак херцеговачких четника, они довлаче веће снаге. Помоћник начелника Врховног штаба, Велимир Терзић, писао је Ј. Б. Титу 13. јануара 1943. године: “Главни штаб Хрватске ме је известио да они 14. јануара ноћу предузимају напад на Грачац. Данас ћемо им упутити око 40 граната за хаубицу, за ову акцију.“87 Већ смо видели да је Главни штаб Хрватске, састављен од Хрвата, организовао знатне снаге Срба-бораца и систематски их усмеравао на четнике, док су на другој страни усташе убијале породице ових

Четнички злочини у Херцеговини

Ко о чему, Радош Бајић о „мученику, родољубу и патриоти” ђенералу Дражи Михаиловићу. Његова вечита инспирација! („Моравац у Херцеговини”, 17. новембра). Повод, боље рећи изговор за величање ове личности аутор је нашао у свом присуству на отварању Дома културе у Невесињу, именованом по Небојши Глоговцу, то јест у чињеници да је овом прерано преминулом глумцу поверио улогу Драже у ТВ серији „Равна гора”. О овој теми полемисао сам са Радошем Бајићем на страницама овог листа крајем маја и почетком јуна, после његове жалопојке што није добио средства да сними још 40 епизода „Равне горе” у којима би, каже, показао и доказао сву величину и епску узвишеност равногорског покрета. Обећао сам

ЛЕОН КОЈЕН: ЧЕМУ ДАНАС СЛУЖИ ПРЕЋУТКИВАЊЕ КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА?

У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар. Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада недужних жртава побијених у Србији после ослобођења, крајем 1944. и почетком 1945. године, остао је какав је био током читаве комунистичке владавине. Нико од оних који су владали Србијом после пада Берлинског зида није нашао за сходно да јавно каже пуну истину о злочину почињеном против сопственог народа, да обележи стратишта какво је ово где сада стојимо и обавеже се

УРЕЂЕНА СПОМЕН-КОСТУРНИЦА СРБИМА УБИЈЕНИМ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Спомен-костурница српским цивилима из Сребренице, које су другог дана Тројчиндана, 14. јуна 1943. године, побили припадници 29. бојне усташког натпоручника Јосипа Курелца, уређена је претходних дана захваљујући иницијативи и ангажовању Милорада Марјановића и још неколико мјештана. Марјановић је рекао да га је на овај корак покренуо осјећај одговорности према жртвама, међу којима су и његови сродници, јер је костурница била отворена и у њу су улазили пси луталице и разносили кости. “Уредили смо унутрашњост костурнице, прописно сложили посмртне остатке и заштитили их”, рекао је Марјановић новинарима. Ова костурница је деценијама у јавности представљана као спомен-костурница жртава антифашистичког отпора на којој су била комунистичка обиљежја. “Прије три године постављена је спомен-плоча

Почело суђење навијачима Динама због величања усташтва

Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против 14-орице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији. Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против 14-орице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији. Мушкарци у старости између 23 и 37 година појавили су се у белим кошуљама или сакоима на оптуженичкој клупи, а државни тужилац Марку Нехер подигао је оптужницу у којој им пребацује да су прекршили закон о забрани величања нацизма. Ово је прва оптужница у Аустрији, према Закону о забрани величања нацизма, због величања усташтва. Припадници “Бед блу бојса”, који себе називају “Егзил бојси”, су 20. јуна 2015. године у Халајну, према оптужници, величали усташтво.

Бивши нацистички чувар: Нисам знао да убијају људе у логору

Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од “болести и епидемија”.  Некадашњи чувар у нацистичком концентрационом логору Штутхоф, који се терети по више стотина тачака за саучесништво у убиству, сведочио је пред судом у Минстеру да је знао да људи у том кампу умиру, али не и да их убијају.Јохан Рехбоген (94) рекао је да је знао да су услови у кампу Штутхоф лоши, али да је мислио да људи умиру од “болести и епидемија”. У саопштењу, које је прочитао његов адвокат, Рехбоген је рекао да није знао много о “структури унутар кампа”, преноси АП.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.