По пилоту Милораду Танасићу који се у Априлском рату својим застарелим авионом обрушио на немачки „месершмит” названа је ових дана једна улица у његовом родном Мајуру крај Шапца. Две ескадриле, 111. и 112. Петог ловачког пука ЈКРВ, са укупно 15 авиона „хокер фјури”, примиле су први удар застрашујуће немачке ратне машинерије на Југославију. Стационирани на аеродрому Режановачка коса код Куманова, на „мртвој стражи” ваздушног простора Ниша и Скопља, тог 6. априла 1941. године у зору, југословенски пилоти на застарелим двокрилцима неустрашиво су се супротставили бројнијим и модернијим авионима „Луфтвафе”, који су надирали из правца Бугарске. Немци су оборили једанаест „хокер фјурија”, претходно и извиђачки пар ловаца који су их први

Савез антифашиста Војводине (САВ) затражио је данас од надлежних да покрену одговарајуће поступке и утврде одговорност за објављивање афирмативног текста којим се у листу Политикин забавник промовише лик и дело Димитрија Љотића. „Наша држава постала је фашистоидна творевина која своју децу учи мржњи. Ми, антифашисти Војводине, захтевамо и јавно извињење, и поручујемо вам да коначно почнете да поступате по закону и људскости, јер ово друштво нема више разумевања за ваше обести“, наводи се у саопштењу. У саопштењу САВ Војводине, додаје се да је АД Политика, чији је генерални директор уједно и главни и одговорни уредник Политикиног забавника, у власништву државе и да је Политикин забавник намењен најмлађим члановима друштва. „Подсећамо

Идеја да је залеђена градска плажа најпогодније место за погубљења и одлагање лешева потекла је од капетана речне страже Жолта Зергоњија, уз пуну подршку пуковника Јожефа Грашија Новосадска плажа “Штранд” је за најстрашније губилиште мађарске рације одређена још њеног првог, релативно мирног дана. Те среде, 21. јануара 1942, пуковник Јожеф Граши, командант Другог оружаног одреда, којем је спровођење рације поверено, обишао је трупе на терену и, незадовољан њиховом ефикасношћу, оштро укорио једног од највећих крвника у три најстрашнија дана у историји Новог Сада, жандармеријског капетана Мартона Зелдија. “Ви уопште не знате шта треба овде радити, овде се не ради о легитимисању, већ о одмазди и чишћењу!”, рекао је готово урлајући

У једном сату страдало је 522 житеља, међу којима 109 дјеце. Дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је мученик пивске трагедије. Дола у Пиви Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине. Нема братства у Пиви које није дало жртве у овом геноциду. Нека братства су већим бројем пострадала, док је породица Верун престала да постоји. Капела у Долима Невине жртве биле су подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији