arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Koruška Katolička crkva zabranila misu u Blajburgu

8. mart 2019.

Katolička crkva u Koruškoj, tačnije biskupija Gurk-Klagenfurt odbila je molbu Hrvatske biskupske konferencije za održavanjem mise na Lojbaškom polju pored Blajburga zbog toga jer se ova misa politički instrumentalizuje, saopštila je u petak tamošnja Katolička crkva, a prenose hrvatski mediji. Mise na toj lokaciji bile su formalni okvir za komemoracije koje su se sredinom maja svake godine održavale na spomen ubijenim pripadnicima kvislinških formacija i civilima, likvidiranim nakon što su ih Britanci maja 1945. vratili partizanima. „Misa na polju pored Blajburga postala je dio manifestacije koja se politički instrumentalizuje i dio je političko-nacionalnog rituala koji služi selektivnom doživljavanju i tumačenju istorije“, stoji u pismu koje je potpisao sekretar biskupije u

Da li je papa Pije zaista spasavao Jevreje

7. mart 2019.

Ovaj poglavar rimokatoličke crkve nikada nije javno osudio ustaški režim i njegove zločine nad Srbima, a odmah po uspostavljanju NDH 1941. primio je u privatnu audijenciju Antu Pavelića Odluka pape Franje da od 2. marta 2020. godine otvori tajne arhive Vatikana iz vremena pontifikata kontroverznog poglavara Pija Dvanaestog trebalo bi da napokon rasvetli ulogu Rimokatoličke crkve u Drugom svetskom ratu i popuni nedostajuće mračne stranice istorije o Holokaustu u Evropi porobljenoj od nacista, ali i o stvaranju zloglasne Nezavisne države Hrvatske i genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u Jasenovcu. „Crkva se ne boji istorije, naprotiv, želi da je voli kao što voli Boga”, poručio je poglavar RKC i izrazio

Američki Jevreji zbog Holokausta kod Fuksa

6. mart 2019.

Drama oko kurikula povijesti, kurikula koji dosad nije usvojen, a po kojem se treba podučavati povijest od sljedeće školske godine i koji je čak dva puta slan na javnu raspravu, odjeknula je i izvan granica Hrvatske Drama oko kurikula povijesti, kurikula koji dosad nije usvojen, a po kojem se treba podučavati povijest od sljedeće školske godine i koji je čak dva puta slan na javnu raspravu, odjeknula je i izvan granica Hrvatske – točnije do Memorijalnog muzeja holokausta u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako doznaje Večernji list, šef Ekspertne radne skupine Radovan Fuks jučer se, i to na poziv, sastao s Robertom Williamsom, zamjenikom ravnatelja američkog Ureda za međunarodne poslove u

Kladovo: Neuspele diverzije na Đerdapu, jednu je osujetio sam knez Pavle

6. mart 2019.

Pred širenje plamena rata na jugoistok Evrope, engleska obaveštajna služba vrbovala je dvadesetak dunavskih sprovodnika brodova u Đerdapu, uglavnom iz Tekije i Kladova, da napuste svoj posao i time onemoguće ili znatno otežaju đerdapsku plovidbu. Ipak, ni napuštanjem rada na poslovima sprovođenja brodova kroz đerdapski tesnac, niti oštećenjem plovidbenog kanala Tahtalija, reon Donjeg Milanovca 1939. godine, uz potapanje dva tankera natovarena petrolejom, plovidba Đerdapom nemačkih brodova koji su iz Rumunije prevozili naftu nije ozbiljnije ugrožena a saradnici Engleza skupo su platili svoj dogovor. Nemci su ih uhapsili, deportovali u logor na Banjici, a potom u logor Korgen u Norveškoj. Preostala angažovana lica bezuspešno su pokušala da zapreče Dunav potapanjem par

Papa naredio otvaranje arhiva iz vremena rata

5. mart 2019.

Papa Franjo objavio je danas da je odlučio da potpuno otvori tajni vatikanski arhiv iz vremena Drugog svjetskog rata, kada je Katoličku crkvu vodio papa Pije Dvanaesti, što su Jevreji zahtijevali decenijama. Pojedini Jevreji optužuju Pija, koji je vladao od 1939. do 1958. godine, da je ignorisao Holokaust tokom Drugog svjetskog rata i da o tome nije snažno govorio. Vatikan je saopštio da je Pije spasavao Jevreje tiho, iza kulisa da ne bi pogoršao situaciju za mnoge ljude, uključujući katolike u Evropi koju su u to vrijeme okupirali nacisti. Arhiv će biti otvoren 2. marta 2020. godine, objavio je papa Franjo u govoru i rekao da se “Crkva ne plaši

Španski mediji veličaju diviziju koja je učestvovala u opsadi Lenjingrada

5. mart 2019.

Jedan od najpopularnijih listova u Španiji „ABC“ objavio je članak o „herojskoj“ borbi „Plave divizije“, koja se za vreme Drugog svetskog rata borila protiv SSSR-a na strani Vermahta i koja je učestvovala u opsadi Lenjingrada, a njene vojnike su okarakterisali kao „neustrašive i hrabre borce“. Kako se navodi u publikaciji, španski vojnici, „koji su prkosili smrti i hrabro podnosili oskudicu „dostojno su se borili“ protiv Crvene armije „u najtežim uslovima“. List navodi da se španska divizija posebno istakla 1943. godine tokom borbi kod Volhova, kada su njene jedinice učestvovale u „opsadi Lenjingrada“. „U Krasnom Boru, predgrađu Lenjingrada, 5,9 hiljada lako naoružanih španskih vojnika moralo je da odbije snažan napad 38

Španski list sažaljeva naciste koji su branili Berlin

4. mart 2019.

Španski list ABC objavio je članak u kome novinar Manuel Viljatoro sažaljeva vojnike Vermahta koji su se borili u bici za Berlin. Prema rečima Viljatorea, na početku bitke za osvajanje glavnog grada Trećeg rajha na strani Firera je bilo oko 800 hiljada vojnika. On je naveo da su većinu vojske činila siromašna deca, koju su namamili u „hitlerjugend“ pomoću lažnih obećanja slave i imperijalne budućnosti Nemačke. „Ti mali vojnici marširali su zajedno sa hiljadama staraca, koje je obučila vojska preživelih jedinica“, piše Viljatoro. On takođe kritikuje sovjetsku taktiku ratovanja. „Poznata naredba № 227 ili ’Ni korak natrag!‘ dokazuje da je Staljin zbog svojih ciljeva bez oklevanja slao u smrt hiljade vojnika“, smatra novinar. Podsetimo, sredinom februara je u istom

Zagovaranje „oslobađanja” Timočana

4. mart 2019.

Rumunski ultranacionalistički krugovi koji žele da „objedine sve Rumune”, pa i Vlahe u Timočkoj dolini, ovog meseca dobili su „argumente” u tek objavljenoj obimnoj naučnoj studiji „Rumuni iz Srbije 1940–1944”, čiji se autor, istoričar, profesor Petre Curlja pridružuje sve grlatijem medijskom horu koji nastoji da dokaže da su svi srpski Vlasi – Rumuni. I da kao takvi treba da se jednog dana nađu u „zagrljaju matice”, odnosno da se pridruže „evropskoj” Rumuniji. Popularisanja ove knjige prvi se prihvatio poslovni dnevnik „Zijarul finančijar” (ZF), koji u svom udarnom nedeljnom izdanju od 5. aprila navodi da: „Postoji priča koju rumunski političari i novinari ponavljaju već nekoliko decenija. Naime, da na spoljnom planu

Susret sa istorijom: Andrić bio član Dražinog pokreta

4. mart 2019.

Kakve su bile veze slavnog nobelovca sa ravnogorcima i njihovim vođom generalom Mihailovićem. Jedini dokument o saradnji nalazi se u njegovom partijskom dosijeu Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži” – zapisao je Ivo Andrić u “Znakovima pored puta”, kao da je hteo da posredno pojasni pojedine “znakove” iz njegovog bogatog životnog puta književnika i diplomate, o kojima se malo zna i koji su ostali nedovoljno razjašnjeni. Ivo Andrić je živeo i umro sa mnogo tajni. I danas su teško objašnjiva neka njegova opredeljenja u životu

ISPOVESTI: Oca ubili folksdojčeri a Nemci mu spasli život

4. mart 2019.

Milanovčanin Vladeta Ponjavić (83) prvi put priča o svojoj tragediji. Deda Ostoja nije Ozni posle rata prokazao ubicu svog sina Čedomira Tragično je, dramatično i sudbinski ironično bilo detinjstvo Vladete Ponjavića, 83-godišnjaka iz Gornjeg Milanovca, o kojem on tek sada prvi put priča javno. Oca Čedomira su mu 1942. bezrazložno ubili “domaći” Nemci, folksdojčeri, a godinu posle, “pravi” Nemci osnovcu, prvačiću u to zlo doba, spasavaju život od najcrnjih boginja! Iako žalostan i revoltiran zbog ubistva sina Čedomira, deda Ostoja 1946. Ozni nije prokazao ubicu, oficira folksdojčera. A mogao je, znao je… Ponjaviće i mnoge familije stradalnika u Rudničko-takovskom kraju boli duša zbog skorih rehabilitacija dokazanih zlikovaca folksdojčera i vraćanja

BITKA IZNAD NIŠA: Sovjeti i Amerikanci su ukrstili koplja u Drugom svetskom ratu?

28. februar 2019.

Svaki nacista bi jedva dočekao vest o ovom sukobu, i zato je neobičan okršaj američkih i sovjetskih trupa odmah „gurnut pod tepih“, što dalje od očiju javnosti. Sovjetske trupe su 7. novembra 1944. marširale blizu srpskog grada Niša. Crvena armija i jugoslovenski partizani su prethodno oslobodili Beograd i uspešno nastavili da oslobađaju Balkan. Pored toga, SSSR je tada obeležavao 27. godišnjicu revolucije 1917. godine, tako da je kolona bila ukrašena mnogobrojnim crvenim zastavama i praćena muzikom vojnog orkestra. Svi su bili izuzetno dobro raspoloženi. Iznenada sovjetske vojnike obuze nemir kada se na nebu pojaviše desetine nepoznatih aviona. To je izgledalo čudno, s obzirom da se nije znalo ni za kakve

Priča o zabranjenoj ljubavi

27. februar 2019.

Volelo se dvoje mladih… kad su hteli da se uzmu, dušmani im ne dadoše… Stihovi poznate pesme mogli bi da se primene na priču o ljubavi Cileta i Branke Marjanović. Epilog njihove lične priče je, ipak, bio drugačiji. Kada se u junu 1941. Dragoslav-Cile Marjanović, golobradi momčić iz Ivanovaca u Kačeru, zaputio u slobodne srpske planine, nije ni mogao da predvidi da će taj čin dramatično izmeniti njegov život. Prvi put tada video je Dražu Mihailovića, pukovnika kojem je – zbog njegove očinske brige, blagog karaktera i dubine idealizma – ostao veran celog života. Zbog pomaganja Ravnogorskog pokreta Cileta Marjanovića su proganjali i hapsili Nemci i ljotićevci 1942, a 1944.

Novosadski lekar koji je preživeo Holokaust oči u oči sa svojim zločincem

27. februar 2019.

Život dr Teodora Kovača, legendarnog profesora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, obeležen je stradanjem i patnjom: holokaust mu je desetkovao porodicu i do dana današnjeg nije saznao gde su tačno, i kako, skončali njegovi otac i majka. Nekim čudom, on i stariji mu brat Karlo, izbegli su tragičnu sudbinu miliona Jevreja i posle tri i po mučne godine provedene po mađarskim logorima, vratili su se u opustošenu domovinu. Beskuppolozni ratni mešetar – U progonu i likvidaciji Jevreja, Nemci su, nažalost, imali dosta saveznika među našim ljudima. U ratu, na površinu izbijaju najniži porivi, pohlepa, zavist, želja da se ponizi neko ko je više stekao… Priklonivši se okupatoru i stekavši određene

Hitlerovi esesovci i dalje primaju penzije

22. februar 2019.

U Belgiji i Velikoj Britaniji, ali i još nekim zemljama, pripadnici Hitlerovih SS jedinica ili njihove porodice i dalje primaju nemačke penzije. Belgijski list „Morgen“ prenosi da ima još 27 kolaboracionista koji su na nemačkim „državnim jaslama“, a penzije primaju i britanski esesovci. Sve je otkriveno kada su četiri poslanika u belgijskom parlamentu zatražila prekid isplate tih primanja i predočila dokaze da isplate postoje, navodi belgijski list, prenosi Srna. Ipak, sa pravne strane, nema nepravilnosti — Nemačka je nasledila obaveze Trećeg rajha i preuzela na sebe i isplatu penzija, pozivajući se na dekret koji je potpisao Hitler 1941. godine. To je jedini Hitlerov dekret koji je pravno ostao na snazi i nakon Potsdamske konferencije. Belgijske vlasti ne znaju o kome je reč jer informaciju o tome imaju

U Oslu predstavljena knjiga „Logor smrti”

21. februar 2019.

Na ugostiteljsko-turističkoj manifestaciji „Krčma”, koju je u subotu u Oslu organizovalo Srpsko društvo „Ras”, predstavljena je knjiga „Logor smrti”, koju je napisala norveška novinarka i spisateljica Ingebjerg Jensen, a prevela Kristina Stamenković. U knjizi se na nijansiran način prati odnos norveških i nemačkih čuvara prema logorašima, ali i pokušaji lokalnog stanovništva da pomogne zarobljenicima i doturi im hranu. Čitalac ima priliku da se upozna sa stradanjem zarobljenika u nacističkom logoru u Norveškoj i sa činjenicom da su mnogi umrli od bolesti ili brutalno ubijeni daleko od svoje zemlje. Na prve dve stranice nalazi se skica logora sa rasporedom prostorija za logoraše i logorsku stražu, a u nastavku je ilustrovan boravak

NAJNOVIJE VIJESTI

Zavet i ispovest

Uzrastanje bez zaveta, mora stvoriti slabe, perverzne i koristoljubive ljude. Narcise i

Zločini ustaša

Dušan Babić ZLOČINI USTAŠA priredio: Jovan Babić ZBIVANjA I SVJEDOČENjA Urednik mr

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA