После четири децениjе, у САД дато зелено светло за обjављивање књиге пуковника Роберта Мекдауела „Стрељање историjе“. Михаиловић се, за разлику од Тита, борио против нациста од првог до последњег дана рата… КАДА jе амерички историчар и бивши воjни обавештаjац Роберт Мекдауел почетком 1970. године у САД припремао обjављивање своjе књиге „Стрељање историjе“ о генералу Дражи Михаиловићу, маршалу Титу и борби четника и партизана против нациста у Другом светском раду, ЦИА jе забранила штампање и дистрибуциjу овог дела. У страху за живот и судбину рукописа, професор Мекдауел jе књигу тада дао приjатељу Благоjу Раденковићу, из Лос Анђелоса, са препоруком: „Уради шта можеш да истина изађе на видело!“ Тек 42 године касниjе,

Београд обележава 72. годишњицу бомбардовања 6. априла 1941. године. Централна комеморативна свечаност биће одржана код споменика страдалим пилотима у Априлском рату на Земунском кеjу. Полагање венаца на више локациjа. Навршава се 72. годишњица од немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Напад, коjи jе означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославиjи, почео jе у 6.30 часова без претходне обjаве рата Централна комеморативна свечаност одржаће се у 12 часова код споменика страдалим пилотима у Априлском рату на Земунском кеjу. Уз државне и воjне почасти, свечаност ће предводити начелник Генералштаба Воjске Србиjе генерал Љубиша Диковић. Цвеће и венаци положени су код фонтане “Врело живота”, испред Палате “Београд”, код гранитног крста у порти Вазнесењске

ЧУРУГ – Парастосом жртвама рације, у Чуругу је у петак, 4. јануара обележена 71. годишњица почетка великог страдања цивилног становништва Шајкашке области и Новог Сада, у акцији коју су организовале и спровеле мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године. После богослужења које су, у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације, одржаили локални свештеници Петар Тривуновић и Слободан Лазић, присутнима су се обратили амбашадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц и саветница председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, саопштило је Меморијално друштво “Рација 1942”. Амбасадор Никовиц је позвао на праштање и измирење, пожелевши да се то догоди у будућем музеју жртава рације у Чуругу. Никовиц је, како се наводи у саопштењу, обећао

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке. Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године. У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и

Краj октобра 2006. године. У Хагу сведочом о злочинима над српским народом у Хрватскоj, о избацивању из Устава, о усташоидноj симболици и изjавама хрватских челника, што jе довело до рата. Уверавам, да смо се боjали репризе усташког злочинства. Не свиђа се то предсjеднику Већа, суцу Молоту из Јужноафричке Униjе. Он зна све и не зна ништа. Из његових очиjу сикће нека чудесна мржња и презир према Србима. Преузео jе улогу тужиоца, Американца Ваjтинга и напада: зашто пишем само о злочинима над српским народом. Говорим, да у томе нема успоредби, да jе само у три православне цркве на Кордуну и Баниjи убиjено 2129 Срба, међу коjима jе било и 153 деце. Тврдим, да у Хрватскоj ниjе забележен

Пошао сам са др. Павлом Милошевићем на Равну Гору. Један наш заједнички познаник упознао нас са једним симпатичним погрбљеним чичицом из околине Косјерића. Поче старац, додуше прилично неповезано да нам приповеда о ратним догађајима у околини Косјерића, Сечереке и Пожеге. На крају започе причу да је у његовом селу био релативно подношљив живот све до 1944. када су дошли црнци у немачким униформама. Пре неколико месеци тражећи податке о немачким ратним злочинима, обратио сам се за помоћ др.Ђорђу Лопичићу. Добио сам судске записнике и прелиставајући оптужбе на моје изненађење пронађох оптужницу против неког немачког мајора команданта 845 црначко-арапског батаљона који је направио незапамћене злочине у Србији дуж комуникације Ужице-Пожега-Косјерић. Старац

23. jануара 2012. навршава се 70 година од Новосадске рациjе (21-23. jануар 1942.) у коjоj jе мађарски окупатор бацио преко 4.000 жртава под лед Дунава. Страдање народа у Рациjи ове године обележиће Мемориjална шетња коjа из Соколског дома креће у 14.15 часова до Штранда, где ће у 15 часова бити одржана комеморациjа.

У Чуругу се обележава 70. годишњица рациjе у jужноj Бачкоj, у коjоj су мађарски фашисти побили и под лед Дунава и Тисе бацили више хиљада људи. Парастос невиним жртвама ће, у подне, у храму Светог вазнесења Господњег, служити епископ бачки Иринеj уз саслужење свештенства Епархиjе бачке, наjавило jе Мемориjално друштво „Рациjа 1942“. Како очекуjу организатори манифестациjе, после парастоса присутнима ће се, поред владике Иринеjа, обратити и председник Владе Воjводине Боjан Паjтић, врховни рабин Србиjе Исак Асиел, председник Скупштине Воjводине Шандор Егереши, амбасадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц, председник општине Жабаљ Бранко Стаjић и секретар Мемориjалног друштва „Рациjа 1942“ Јасмина Јуришин. У наставку програма обележавања те jубиларне годишњице биће положени венци