У прилог последњих дешавања где комунисти опет лажима скривају истину и криве историју својим подметањима и клеветама, а у вези са поступком рехабилитације ђенерала Милана Недића, Васељенска ТВ ексклузивно објављује делове политичко – историјске књиге Бошка Н. Костића у издању „Нове Искре“, савременика и сарадника Димитрија Љотића и Милана Недића и учесника догађаја током Другог светског рата. После слома – Глава прва На дан 6. априла 1941. Немачка је извршила напад на Југославију. Рано изјутра, без објаве рата, тешко је бомбардована престоница Београд. Бомбардовање је било страшно. Неприпремљен народ није ни слутио да ће га непријатељ са таквом жестином мучки напасти. Стога је и било онолико жртава… Немцима је пошло

У прилог последњих дешавања где комунисти опет лажима скривају истину и криве историју својим подметањима и клеветама, а у вези са поступком рехабилитације ђенерала Милана Недића, Васељенска ТВ ексклузивно објављује делове политичко – историјске књиге Бошка Н. Костића у издању „Нове Искре“, савременика и сарадника Димитрија Љотића и Милана Недића и учесника догађаја током Другог светског рата. Предговор „Ни сами Богови не могу учини, да није било оно што је било.“ Ушли смо већ одавно у четврту годину изгнаничког живота. Па, ипак , често нам се чини као да је све јуче било. Много је дана прошло, али се ехо протеклих догађаја још није изгубио у бучној данашњици. Писац ових редова пратио

Величина једне личности морала би да се процењује и по броју спасених људских живота! Кад ме је део интелигенције, понајвише из Демократске странке, оптуживао да сам цепао, сецкао, палио и уништавао књиге „Службеног гласника” нико није устао у моју одбрану (изузетак је Ратко Дмитровић), иако су сви знали да књиге никада нисам бацао на ломачу. Сви су били неми, чак и оне моје колеге којима сам штампао једну, две, а понеким и више књига. Бојан Димитријевић је мој студент и колега, један од оних који је тих дана био нем, иако је добро знао да се нисам ничим огрешио у свом раду са књигама, ни као професор, ни као директор.

Панчево – Међународни Дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату обележен је државном комеморативном свечаношћу у Спомен-комплексу „Стратиште“ код Панчева, месту на којем је стрељано и сахрањено око 12.000 жртава нацистичког терора. Венце на споменик „Бразде“ положили су и одали почаст жртвама представници Владе Републике Србије, Војске Србије, Националног савета ромске националне мањине, Канцеларије за људска и мањинска права, града Панчева, дипломатског кора, потомци жртава, удружења и грађани. Комеморативно окупљање је сећање на 16. децембар 1942. године, дан када је командант Гестапoа Хајнрих Химлер наредио да се, из свих европских земаља под нацистичком окупацијом, депортују Роми у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау у Пољској у ком је постојао

„Новости“ у посети Даници Дани Милосављевић (90), једином живом учеснику формирања Прве пролетерске бригаде 21. децембра 1941. у Рудом ПАМТИМ то као да је било јуче. Рудо под снегом. Низ брда, са свих страна, долазе партизанске јединице. Сливају се батаљони – Први и Други црногорски, Краљевачки, Крагујевачки… Први шумадијски батаљон, са мојом Трећом ужичком четом већ је био стигао. Чекали смо другове из Београдског батаљона, али они због тешких борби код Сјенице нису стигли. У строј се слило 1.186 претежно младих бораца из свих крајева Југославије. У муклој тишини стајали смо постројени, устрептали, узбуђени, горди што ћемо бити борци Прве пролетерске. Овако се народни херој Даница Дана Милосављевић (90), за

Рехабилитацијом генерала Михаиловића српско судство је положило колоквијум. Сада су на реду озбиљнији испити. Нешто што је деценијама било незамисливо, да неко преиспита одлуке „комунистичких“ власти и судова коначно је дошло на ред. Какав ће исход поступка за рехабилитацију Милана Недића бити, не вреди претпостављати. Коначну оцену ће дати суд. Али огромни успех је остварен већ самом чињеницом да се о Милану Недићу може отворено говорити. Одбацујући окове једнопартијског система Србија се мора припремити и за време у коме ће судови одлучивати о правима свих укључујући и наше неистомишљенике. Истовремено на политичкој сцени Србије као да се ништа није променило, у главама многих „неокомуниста“ и надаље одзвања Брозова крилатица“Ја ваш