arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Деjство ПВО-а Воjске Југославиjе изнад Београда 1999

СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НАТО-а НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

Деjство ПВО-а Воjске Југославиjе изнад Београда 1999 Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе и ове године обиљежиће дан почетка агресиjе НАТО-а на СР Југославиjу 24. марта 1999. године, као и дан страдања дjеце и других цивила од НАТО проjектила у Мурину 30. априла те године. „Агресиjа jе ужасна кад jе почини jедан, а не кажњава се кад jе почини мноштво. Наjбоља потврда те погубне истине jесте случаj агресиjе 19 држава чланица НАТО-а на СРЈ 1999. године, због коjе се и послиjе 16 година ниjе чак ни извинио нико“, наводи Удружење у саопштењу. Удружење подсjећа да jе 1998. и 1999. године у борби против терористичке ОВК-а и НАТО-а погинуло

Улаз у Аушвиц

Аушвиц – 70 година од ослобођења највећег логора смрти

У уторак, 27. jануара, навршава се 70 година откако jе Црвена армиjа ослободила нацистички логор смрти Аушвиц, симбол злочина у Другом светском рату и масовног страдања притворених људи Улаз у логор Аушвиц У уторак, 27. jануара, навршава се 70 година откако jе Црвена армиjа ослободила нацистички логор смрти Аушвиц, симбол злочина у Другом светском рату и масовног страдања притворених људи, од коjих су већина били Јевреjи. Тог дана се обележава и Међународни дан сећања на жртве холокауста, коjи jе 1. новембра 2005. године установила Генерална скупштина УН. Истребљење Јевреjа, или како су то говорили нацисти – „коначно решење jевреjског питања“, почело jе инвазиjом нацистичке Немачке на Пољску у септембру 1939.

furije-bergen-belzena.jpg

Немице које су помогле Хитлеру

Америчка историчарка Венди Лоуер, истраживач Холокауста, у књизи под насловом „Хитлерове фуриjе“ говори о кривици и учешћу немачких жена у нацистичком геноциду у Другом светском рату. Немачке жене су починиле ужасне злочине, пре свега на окупираним источним подручjима у Пољскоj, Украjини и Белорусиjи, где су се показале као послушни, добровољни извршиоци Хитлеровог геноцида; приказ књиге „Хитлерове фуриjе“ недавно jе обjављен у шваjцарском недељнику „Die Weltwoche“ коjи излази у Цириху, из пера Пjера Хоjмана Бештиjе као што су Илзе Кох или Ирма Грезе, стражарке у концентрационом логору, биле су до сада у центру пажње када се говорило о улози жена за време Холокауста. Кох jе била позната као „вештица из Бухенвалда“

istrebljenje.jpg

ВОЛТЕР ПЕРИ: ХИТЛЕРОВА ПОЛИТИКА КОНТРОЛЕ РАЂАЊА НА ОКУПИРАНИМ СЛОВЕНСКИМ ТЕРИТОРИЈАМА

Стерилизациjа и абортуси били су само привремена мера: у таjности нацисти су почели да спремаjу логоре смрти за истребљење милиона Словена Све, што су видели тог дана, од широких поља жита које зрију до многобројне деце, говорило је о плодности. Изгледало је да ништа не може да поколеба животну силу тих људи. Мартин и Карл су ишли од села до села, и што су више то чинили, лица су им попримала све озбиљнији израз. Увече су се вратили. Мартин је говорио о деци коју је видео и упозорио да ће нам та деца кад тад „донети много брига, зато што су васпитана многе грубље него наши људи“. Док је вођа говорио, међу присутнима

predavanje-pavlovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Душан Павловић

Историjат образовања о Холокаусту и геноциду  и  њихово мjесто   у образовном систему назив jе предавња одржаног у оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења.  Предавач,  Душан Павловић jе поред осталог  приказао наjважниjе међународне резолуциjе о развоjу образовања о Холокаусту и геноциду, али и политичке и друге контексте ове тематике у међународним оквирима. Гдjе су грешке у нашем инстиитуционалном односу према геноциду над Србима у НДХ и прдетављану овог страшног злочина на ширем плану погледаjте у видео прилогу.     Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења –

vujadinovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – мр Жељко Вујадиновић

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења“ магистар Жељко Вуjадиновић jе 5. априла одржао предавање на тему: „Расно законодавство – политика и реализациjа холокауста и геноцида у НДХ“. Учесници су имали прилику да чуjу основне елементе генезе расног законодавства уопште , све до специфичности везаних за Независну Државу Хрватску  оличених у њеним масовним и суровим злочинима. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа

pozivnica-2.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара

Видео са свечаног отварања семинара, чиjи jе организатор Удружење студената историjе „Др Милан Васић“ из Бањалуке, коjи jе одржан у музеjу Републике Српске у Бањалуци 23. марта о теми „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Предавачи на семинару, коjи ће траjати до 25. маjа, биће Његово преосвештенство владика липљански Јован /Ћулибрк/, викар патриjарха српског, Предраг Лазаревић, Никола Б. Поповић, Милан Кољанин, Горан Латиновић, Жељко Вуjадиновић, Душан Павловић, Душан Басташић, Јован Мирковић, Јасмина Тутуновић, Мира Јовановић-Ратковић, Драгослав Илић и Ненад Антониjевић.     Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА  

Ирина Сандлер

Погледајте ову жену и запамтите је заувек!

Погледаjте ову жену и запамтите jе заувек! Свет ниjе само сада овакав, он jе увек био такав – награду не добиjе увек онаj ко jе ње наjдостоjниjи. Недавно jе у 98-оj години умрла жена по имену Ирина Сандлер. За време Другог светског рата она jе добила посао у Варшавском гету као водоинсталатер-заваривач. У њоj су били скривени мотиви. Будући да jе била Немица, знала jе о плановима нациста по питању Јевреjа. На дну своjе торбе за алат она jе почела да износи децу из гета, а у задњем делу свог камионета. Имала jе џак у коме jе сакривала већу децу. Ту позади она jе возила и пса кога jе научила

kultura_sjecanja_i_pamcenja.jpg

Сјећање и памћење

Удружење студената историjе др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсjека за историjу, пониjело jе искру очувања сjећања на Холокауст и геноцид. Чули смо да jе Музеj Републике Српске тек приjе шест година формирао посебну поставку посвећену концентрационом логору Јасеновац. Након тога, сазнали смо да поставка посвећена Другом свjетском рату у истом музеjу, ни jедном рjечjу ниjе спомињала наjвеће губилиште на овим просторима, током година постоjања злочиначке НДХ. Чуваj се и Бог ће те чувати. “Срби су закаснили 50 година“, рече Ариjе Ливне, савjетник предсjедника Републике Српске. Закаснили са покушаjем да сачуваjу сjећање на своjе страдање из средине наjгорег виjека човjечанства. Удружење студената историjе др Милан

Улаз у Аушвиц

Одобрена донација за обнову Аушвица

Аустриjски парламент одобрио jе донациjу у износу од шест милиона евра као помоћ у обнови мемориjалног центра за жртве холокауста коjе су умрле у концентрационом логору Аушвиц. Аушвиц jе био наjозлоглашениjи међу броjним нацистичким концентрационим логорима. Више од милион људи умрло jе у Аучвицу, углавном у гасним коморама. Аустриjска донациjа дио jе међународних напора да се прикупи 120 милиона евра намиjењених за одржавање локациjе. Њемачка jе дала допринос од 60 милиона евра. Извор:  

Њемачка канцеларка Ангела Меркел

Меркел: Кристална ноћ срамота за Немце

Немачка jе церемониjама широм земље и отварањем нове синагоге обележила 73. годишњицу „Кристалне ноћи“, почетка погрома Јевреjа и увода у холокауст. Немачка канцеларка Ангела Меркел изjавила jе да jе 9. новембар 1938. године „дан срамоте“. „Немци су гонили Немце зато што су Јевреjи. То лудило кулминирало jе у незапамћен злочин, опустошило jе континент и коштало животе милиона људи широм света“, изjавила jе Меркелова на конференциjи за новинаре. У „Кристалноj ноћи“ нацисти су пљачкали jевреjске радње и запалили око 300 синагога. У насиљу jе убиjено око 90 Јевреjа, а око 30.000 их jе одведено у концентрационе логоре. Повод за насиље било jе убиство секретара немачке амбасаде у Паризу Ернста фом Рата.

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОПСАДЕ ЛЕЊИНГРАДА

Санкт Петербург, други наjвећи град у Русиjи, данас jе обиљежио 70 година од почетка нацистичке опсаде Лењинграда, током коjе jе животе изгубило скоро милион људи. Са jавног разгласа, радиjских и телевизиjских станица jутрос су емитовани звуци сирена за ваздушну опасност. Опсада Лењинграда траjала jе 872 дана и спада међу наjтеже периоде за Русиjу током Другог свjетског рата. Процjењуjе се да jе милион становника умрло од глади и бомбардовања док су бранили предграђа од надирања њемачке нацистичке воjске. У Санкт Петербургу су обjављени записи 17-годишње дjевоjке Лене Мухине, коjа jе почела да води дневник у маjу 1941. године. Она описуjе своjе наде и страх током опсаде, али и наклоност према школском

Холокауст

Вандализован споменик јеврејским жртвама

Вандали су уништили споменик посвећен јеврејским жртвама Другог свјетског рата у Пољској и по њему исписали расистичке поруке и свастике, саопштила је данас полиција. Ово је најновији у серији расистичких и ксенофобичних аката вандализма чија су мета мање јеврејске и муслиманске заједнице на истоку Пољске, као и припадници литванске мањине. Грађани пољске националности спалили су живе најмање 340 Јевреја током погрома 1941. године у источном граду Једвабне. Ова локација касније је претворена у меморијални центар. Полиција наводи да је оштећења на споменику уочила јуче и одмах покренула истрагу. Вандали су оскрнавили и зид око меморијалног центра порукама „Није ми жао због Једвабна“ и „Били су веома запаљиви“. „Ово је савршен

Ватикан

Ватикан помагао у бјекству нациста?

Ватикан jе издавао лажне личне документе нацистичким ратним злочинцима из Другог свjетског рата, што jе омогућило бjекство хиљадама криминалаца, пише истраживач са Харварда Џералд Штаjнахер у новоj књизи. У књизи под насловом „Нацисти у бjекству: Како су Хитлерови сарадници бjежали из Европе“, Штаjнахер пише да су Међународни Црвени крст и Ватикан помогли да многи нацисти избjегну суђења. Аутор открива како су хиљаде нациста успjеле да нестану послиjе завршетка Другог свjетског рата и почну нове животе, захваљуjући систему за збрињавање милиона расељених Европљана. Штаjнахер jе засновао већи дио своjе књиге на до сада необjављеним документима Црвеног крста. Британски „Телеграф“ преноси процjену историчара да jе око 8 000 припадника СС одреда побjегло у Канаду и Велику Британиjу захваљуjући кориштењу

valdhajm.jpg

Данко Р. Васовић: ВAЛДХАЈМ, СКРИВАНО ЗЛО

Симон Визентал: Имали смо га притjераног у ћошак. Фалио нам jе само неки конкретан доказ о њему али jе очигледно да су га Тито и остали државници штитили. Југославиjа, коjоj jе Валдхаjм нанио много зла, стала jе у његову заштиту.     Извор: РТРС   Везане виjести: „Курт Валдхаjм – злочинац из Јасеновца“ Скривени злочини и личне борбе Kurt Waldheim The Hidden Evil by Danko R Vasovic  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.