Пре три годне позвали смо групу студената из Србије да учествују у међународној експедицији на острву Хогланд у Финском заливу. Тамо смо пронашли остатке погинулих пилота једног руског авиона за које се сматрало да су нестали без трага. Потом смо на основу одређених докумената успели да откријемо њихова имена и о судбини пилота обавестили родбину. Сарадња Руског географског друштва и недавно отвореног Српско-руског географског центра предвиђа многобројна дешавања, али једно од најинтересантнијих је свакако размена студената и учешће наших географа у бројним експедицијама које се организују широм Русије. Спутњик интервју – Артјом Манукјан https://video.img.ria.ru/Out/MP3/20170808/2017_08_08_SerbiaIntervjuArtjom_ogbngfpl.atg.mp3 Једна од тих експедиција, на којима су учествовали млади српски географи била је на острву Хогланд у Финском заливу, где се још

Меморијални парк Мир налази се у центру Хирошиме и њиме доминира скелетна купола. Tу је изложен и Буда, чије је камено лице истопила експлозија америчке атомске бомбе. Приредио: Ненад ТАДИЋ Америчка атомска бомба „Дјечак“ бачена на Хоришиму 6. августа 1945. године убила је, према процјенама, 78.000 људи, а здравствене посљедице потомака страдалих становника овог јапанског града осјећају се и данас. Радиоактивне црне кишне капи, које су касније падале, однијеле су још живота. Према процјенама Јапана из 1968. године, 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах након експлозије или у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Многи од преживјелих касније су умирали или још умиру од посљедица бомбардовања, као што

Председниче владе Израела, драги Биби, хвала вам за ваше речи. Чланови владе, Председниче Репрезентативног савета јеврејских институција у Француској, Председниче Удружења синова и кћери Јевреја депортованих из Француске, Председниче Уније депортованих у Аушвиц, Председниче Фондације сећања на Холокауст, Председниче Француског комитета за Јад Вашем, Велики рабини, Градоначелнице Париза, Народни посланици, Префекти, Представници дипломатског кора, Изабрани представници, Даме и господо, Овде сам данас са вама, овим тмурним и свечаним поводом, како бих следио пут којим је 1995. године кренуо Жак Ширак, коме данас посебно желим да одам почаст, а којим су наставили Доминик де Вилпен 2005, Никола Саркози и Франсоа Фијон 2007, и коначно Франсоа Оланд 2012.1 Недавно су француски политички

Намерно, тачније злонамерно, емитован је натоовски прилог о тзв „шумској браћи“, како се називају злочинци из некадашњих нацистичких формација Waffen SS, у којима су као добровољци били Естонци, Летонци, Литванци, Немци из Источне Пруске, Пољаци и Украјинци, уз многобројне западноевропске борце за „нову Европу“! Они су пре наредбе о повлачењу на територију Трећег Рајха, 1944. године писали Хитлеру да желе да добровољно остану у совјетској позадини, и наносе губитке мрском непријатељу. Нацистичко је руководство зато и оставило бројна складишта хране, муниције, лекова, експлозива, у шумама и мочварама тога дела окупиране совјетске територије, где су се по Хитлеровом личном одобрењу склонили и ти терористи, припадници 20-е дивизије Waffen SS, пропуштајући совјетску

Закон о реституцији којим би се Јеврејима у БиХ вратила имовина одузета током Другог свјетског рата још увијек није донесен и, уз Пољску, наша земља једина је потписница Терезинске декларације која још није почела враћати тај дуг јеврејској заједници. Вриједност имовине која је одузета Јеврејима у БиХ од 1941. до 1945. године процјењује се на близу шест милијарди КМ. Прије рата у БиХ је живјело 14.000 Јевреја којима је усташко-нацистичка власт током рата одузела сву имовину која је за вријеме социјализма национализирана, а касније и приватизирана. Сви ови процеси довели су до тога да је немогуће повратити ту имовину стварним власницима без закона о реституцији. „По питању реституције у БиХ

Руска дума и израелски Кнесет заједно против рушење споменика совјетским војницима у Пољској. „Срамотна“ намера Варшаве да сруши обележје ослободиоцима од нацизма МОСКВА-ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Руски председник Путин изразио је захвалност свима који у Израелу осуђују скрнављење и рушење споменика совјетским војницима погинулим у борбама против фашиста у источној Европи. Говорећи у Јошкар Оли у републици Мари Ел на Савету за међунационалне односе, Путин је истакао да је недопустиво преправљање историје, јер се зна да је СССР имао велики број погинулих војника у ослобађању Пољске од немачких окупатора. Израелски Кнесет и руска Дума истог су дана расправљали о том проблему и обратили се светској јавности документом „Задаци очувања историјског

Швајцарска је из Другог светског рата изашла непокорена, али не и неокрзнута. Она је опстала као слободна, демократска земља у Европи која је дрхтала под нацистичком чизмом, али је и сарађивала са Трећим рајхом. Тачно је да је Швајцарска чувала милијарде долара у злату које су нацисти отели жртвама Холокауста, али је не треба олако оценити као нацистичку марионету. Штавише, Немачка је умало извршила инвазију на Швајцарску. „Швајцарска има најодвратније и најјадније људе и политички систем“, жалио се Хитлер Мусолинију у јуну 1941. Након пораза Француске у лето 1940. што је Трећи рајх учинило доминантном силом Западне Европе, Немци су планирали да покоре и Швајцарску. Операција Таненбаум требало је да

Пише: Гордан Духачек НАТО је на својим профилима на друштвеним мрежама објавио осмоминутни пропагандни урадак, који описују као „документарну драму“, под насловом „Forest Brothers – Fight for the Baltics“ (Шумска браћа – борба за Балтичке државе). У опису тог кратког филма на Ју тјубу стоји сљедеће: „Послије Другог свјетског рата, партизани са свих страна Балтика водили су крвави герилски рат против окупацијских совјетских снага.“ У филму се могу видјети интервјуи с неким од тих „партизана“, а истиче се и да су данашње специјалне снаге балтичких република духовни насљедници Шумске браће. С обзиром на напетости између НАТО-а и Русије на том подручују, није изненађујуће што је војни савез којег је дио и Хрватска

Ботн/Нови Сад – У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд В и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић. Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја. Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у изведби Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине. Велики број присутних гостију из Норвешке и Србије, као и представнике удружења пријатељстава две земље, поздравила је председница Парламента Округа Нордланд Соња Стин,

У норвешком граду Фауске откривена је спомен-плоча као знак сјећања на невине житеље војвођанског насеља Меленци, страдале у нацистичком логору смрти током Другог свјетског рата. Становници Меленаца прво су депортовани у Фауске гдје су страдали у њемачком концентрационом логору смјештеном у том норвешком граду. „Неизмерно смо захвални нашим побратимима из Фауске што су подигли ову спомен-плочу како се никада не би заборавило да су и Меленчани били ту и дали своје животе како бисмо данас живели мирно и слободно“, рекао је предсједник Савјета Мјесне заједнице Меленци, Веселин Фрајић, послије откривања спомен-плоче. Градоначелник Фауске Јорн Стене истакао је да је 40-годишње пријатељство ова два мјеста прича о животу и смрти. Свечаном

Њемачки генерал Хајнц Гудеријан је у својој књизи, прије почетка рата, процијенио да Совјети имају око 10.000 тенкова, што је вођа нациста Адолф Хитлер сматрао смијешним. Хитлер је признао своју грешку када је већ било касно. Приредио: Ненад ТАДИЋ Мада су рат званично изгубили у мају 1945. године, нацисти су поражени још 1941, током напада на Совјетски Савез, када су их тешка руска зима, херојски отпор бораца и народа пред Москвом и Лењинградом /данашњи Санкт Петербург/, те погрешне Хитлерове процјене одвеле у пропаст. Јосиф Висарионович Стаљин није вјеровао до посљедњег тренутка да ће га Адолф Хитлер напасти. СССР и нацистичка Њемачка потписали су споразум о ненападању/Споразум Рибентроп-Молотов/, међутим, многобројне повјерљиве