(ФОТО) Хиљаде муслимана четника се борило уз Дражу: Умирали клицајући српству и краљу

Они су се сматрали Србима муслиманске вероисповести и савезништво са православним Србима био им је природан избор, а антикомунистички став су гајили првенствено због односа партизана према религији.

Мало је познато, и из данашње перспективе готово невероватно звучи, да је током Другог светског рата у четничком покрету, односно Југословенској војсци у отаџбини, активан био велики број муслимана. Они су чак имали и представнике у Централном националном комитету и штабу Драже Михаиловића.

Пре Другог светског рата, међу муслиманима су постојале две струје политичког мишљења. Једна је тежила савезништву са Хрватима и она ће по избијању рата подржати НДХ. Друга струја, која је била мања, али не и малобројна, а коју је чинило образованије муслиманско становништво, добро је памтила своје српско порекло и зато је 1941. године ступила у четничке редове. Према неким информацијама, у једном тренутку муслимани су чинили 12,5 одсто четничких снага.

Они су се сматрали Србима муслиманске вероисповести и савезништво са православним Србима био им је природан избор, а антикомунистички став су гајили првенствено због односа партизана према религији.

Мулалић био члан четничког Централног националног комитета

Један од виђенијих Срба муслиманске вероисповести био је Мустафа Мулалић, предратни посланик Југословенске националне странке, а током рата члан Дражиног Централног националног комитета. Комунисти су после рата осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вере.

Нјегово писмо Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни, од 7. марта 1944. године, најбоље описује став Срба муслиманске вероисповести према партизанима.

– Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама. Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић, у име Нј.В. Краља Петра Другог, жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и решење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности – писао је Мулалић.

Током рата у окупираном Београду био је образован Муслимански центар, који је сарађивао са Равногорским покретом и посебним каналима одржавао везе са четничким јединицама у Босни и Херцеговини које су биле сачињене углавном од муслимана. Група је илегално издавала лист “Исток”, под уредништвом Мустафе Мулалића.

Коморански одред православце бранио од комуниста

Једна од најславнијих и неправедно заборављених прича из Другог светског рата је она о чувеном Коморанском одреду који је формиран на терену између Бродарева, Бијелог Поља и Пријепоља, под командом капетана Хусеина Ровчанина. Ова јединица је бројала неколико стотина бораца муслиманске вероисповести. Током рата они су спречавали локалне муслимане да нападају на Србе и тиме спречили ширење братоубилачког рата који су покушавали да распламсају проусташки и пробалистички елемент међу муслиманима Рашке области.

Када је војвода Павле Ђуришић успео да побегне из немачког заробљеништва, састао се са својим борцима у Рашкој области, а одатле наставио према Беранама и Колашину. Капетан Хусеин Ровчанин је тражио састанак са Ђуришићем и, без икаквих услова се са својим снагама ставио под његову команду. Сам је тражио да његова јединица прва наступа и да они пробију фронт Пека Дапчевића код Мојковца. После даноноћне борбе, прса у прса, капетан Хусеин Ровчанин разбио је фронт и у тој борби погинуо.

Муслимани ступали у четнике широм Босне и Херцеговине

Одмах по подизању устанка на Равној Гори, муслимани у Босни и Херцеговини масовно су приступили акцији придруживања четничким снагама. У Херцеговини, која је у то време била поприште страховитих усташких злочина, у бројним местима где су претежно живели муслимани, образоване су посебне четничке јединице које су бројале на хиљаде бораца.

Тако су у штапској чети Јова Бабуловића, среског команданта у Коњицу, већина бораца били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се више од 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, где је било по 80 војника муслиманске вероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је више од 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.

Сарајевски муслимански четници

У Сарајеву је почетком 1942. године, образован Муслимански четнички акциони комитет чији је секретар био правник и новинар Алија С. Коњхоџић. Он је после постао командант муслиманског батаљона у оквиру Невесињске бригаде. Нјегова јединица је, између осталог, учествовала у нападу, 18. и 19. јануара 1943. године, на усташку тврђаву Бјелемиће код Коњица.

После рата је, заједно са равногорским саборцима, емигрирао у Канаду где је издавао муслиманско-четнички лист „Споменица“.Мусакадић пред смрт клицао краљу и Дражи
Посебно место међу муслиманима четницима свакако заузима Фехим Мусакадић. Он је био српски добровољац у Првом светском рату, а за своје заслуге је одликован највећим ратним орденом, Карађорђевом звездом са мачевима.

До почетка Другог светског рата био је директор полиције у Сарајеву. Одмах по избијању сукоба у земљи, ступа у контакт са Драгољубом Михаиловићем и ставља му се на располагање.

Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон који се борио против усташа и партизана. Убили су га комунисти 1943. године, у околини Невесиња. Пред саму смрт, узвикнуо је: „Живео Краљ, живео Дража, доле Тито!“

Усташе захтевале да се Срби јаве, међу првима дошао Мустафа Пашић

Познат је и случај судије Окружног суда у Мостару, Мустафе Мује Пашића.

Када су усташе успоставиле власт у овом граду, издали су наређење да се у њихову команду јаве сви Срби, Јевреји и Роми како би предали оружје, радио апарате, бицикле итд. Међу првима се одазвао Пашић, који је на питање усташког војника због чега је дошао одговорио: “Ја сам Србин, наређење се односи и на мене”.

Мујо је због тога одмах ухапшен, али је ускоро пуштен залагањем родбине и пријатеља. Током 1942. године прикључио се четничком покрету. Био је један од потписника Резолуције муслиманске националне војне организације донете 31. децембра 1942. године у којој је између осталог писало:

– Овака једна резолуција пада у добар час, тј. баш у времену када се је ова сарадња између једнокрвне браће обе вере и тражила, пошто је заиста крајњи моменат да се спасе оно што се може спасти. Ми ову резолуцију примамо исто тако као што у нашу организацију примамо све родољубиве и поштене грађане Краљевине Југославије, а који нису у Павелићевој Хрватској или у партизанским редовима, било лично или посредно, упрљали своје руке Српском крвљу. Нека буде сретан почетак овај како би се једном за свагда спречило узалудно проливање крви, која је Српском народу тако драгоцена. Муслиманска национална војна организација радиће у саставу и оквиру Четничке команде и извршаваће све оне задатке које буду захтевали од ње Краљ и Отаџбина.

Нажалост, Пашића су 1943. године заробили Немци и предали Хрватима. Касније је одведен у логор Јасеновац где је убијен.

Извор: ИН4С / https://24sedam.rs/