Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (8) Nemoć okupatora pred ustanicima

Pre izbijanja ustanka u januaru i februaru 1917. godine, jablanički četnici imali su šest uspešnih oružanih sukoba sa Bugarima, što je izmučenom narodu ulilo novu snagu da se bori do pobede

Oružana aktivnost formiranih četničkih jedinica nije jenjavala sve vreme u pripremama za ustanak. U tome je, naročito, prednjačio potporučnik Kosta Vojinović Kosovac sa odredom naoružanih boraca. On je već 9. septembra 1916. godine vodio prvu veću borbu sa austrijskom žandarmerijom kod sela Babice na Kopaoniku. U toj borbi poginulo je 30 žandarma. Sutradan, 10. septembra, nastavljena je borba kod Belog Brda, Blaževa i Treske. Njegov odred je nastavio i kasnije da krstari po svom rejonu i vodi borbe sa austrijskim poternim odeljenjima.

Četovođa Uroš Kostić Rudinac sa svojom ljudima imao je oružane sukobe sa agama i begovima i austrougarskom poternom policijom na prostoru severno od Mitrovice do Vraćeva, Trebilja i Vinoroga prema Novom Pazaru i u nekim mestima na Rogozni.

Do kraja 1916. godine ređale su se četničke akcije na širem prostoru: Milan Dečanski uspešno vodi borbu sa bugarskom jedinicom kod Grejača i na Rtnju; Todor Mitić, zvani Slišanče, tuče Bugare na planini Kukavici; Sinadin Janković nanosi značajne gubitke bugarskoj jedinici kod Medveđe; Jerotije Đenadić u Jankovoj klisuri ima uspešan sukob sa austrijskim poternim jedinicama… Najtežu borbu vodio je kapetan Milinko Vlahović kod sela Gajtan, ali je uspeo da porazi nadmoćnijeg neprijatelja.

Ustanici Jablanice imali su četiri oružana sukoba sa bugarskim posadnim jedinicama, a u januaru i februaru 1917. do objave ustanka, vodili su šest uspešnih borbi. U tim ustaničkim borbama poginuo je i istaknuti četovođa Uroš Kostić Rudinac. Posle njegove junačke pogibije kod Banjske Reke razbijena je četnička organizacija u Kosovskomitrovačkom i Novopazarskom okrugu, a njene čete iz zapadnih srpskih krajeva prelaze u Ibarsko-kopaonički odred Koste Vojinovića u Toplici, što je ojačalo koncentraciju ustaničkih snaga.

Okupator je u početku potcenjivao ustanike, a kasnije se ozbiljno uznemirio pošto je krajem 1916. godine broj naoružanih ustanika stalno rastao. U jednom austrijskom izveštaju, upućenom guverneru Fon Remenu, procenjuje se: „Stičemo utisak da je reč o velikom ustaničkom pokretu.“ U drugom izveštaju gotovo tačno procenjuje se broj naoružanih na 600 ljudi, a zatim dodaje: „… Smatram da se mora računati sa ustaničkim pokušajima stanovništva.“

HEROJSTVO ČETNIKA

Hrabrost i neustrašivost ustanika najbolje ilustruju sledeći primeri: „Dva četnika su poginula iz prevelikog junaštva“ – stoji u izveštaju Milinka Vlahovića. Opkoljena grupa četnika na poziv da se predaju odgovorila je: „Srpski četnici se ne predaju!“ I održali su reč. Držanje na gubilištima zadivljuje. Kad su Mirka Mosića iz Crnog Vrha kod Lebana osudili na smrt vešanjem, on je nepritelju rekao: „Bugari, koliko ja na vešalima visio, toliko da postoji vaše carstvo.“ Herojstvo i hrabrost svuda su bili prisutni i isticani, što je povećalo odlučnost za veće angažovanje u borbi.

Početkom 1917. godine austrougarski vojnici, njih oko 1.200, počeli su da „čiste teren“ zbog ustaničkog napada na njihove patrole kod sela Blaževa na Kopaoniku. Austrougarske okupacione vlasti dejstvovale su energično. Kaznena ekspedicija je streljala 30 Srba i spalila 80 domova.

Bugarske vojne vlasti takođe ozbiljnije shvataju ustaničku aktivnost Srba. Pukovnik Protogerov u svom raportu štabu svoje vojske u Ćustendilu priznaje da pokret nije razbojnički već „sa političkim i vojnim ciljevima… koji karakteriše pojavljivanje velikih i organizovanih četa rukovođenih od bivših srpskih oficira, učitelja i sveštenika… Pojedini sukobi između naših trupa i njihovih četa, dovode do zarobljavanja i razoružavanja pojedinih stražara ili manjih vojnih komandi“.

Svoju nemoć u suprotstavljanju naoružanim ustanicima najbolje ilustruje ulazak popa Dimitrija Dimitrijevića i kapetana Milinka Vlahovića u Medveđu. Bugarski garnizon od dvadesetak vojnika na čelu sa narednikom Zlatanom Velinovim nije imao snage da im se suprotstavi, pa je narednik izašao ispred komande, bez oružja, i vojnički pozdravio komandante i ustanike. Izmučenom narodu je to ulilo novu snagu da se bori do pobede. Četa je uveče napustila varošicu.

Moral je imao višestruku ulogu kod ustanika. On je bio regulator snage i odnosa u četničkim jednicima i odredima sa primesama strogih vojničkih pravila. Svaki četnik je imao obavezu da moralno postupa, da bi se sačuvale bogate nacionalne i moralne vrednosti srpskog naroda.

Takvo nastojanje potvrđuje i naredba Koste Milovanovića Pećanca u kojoj se insistira: „Svakom starešini i četniku dužnost je da štiti čast i dostojanstvo i ponos stanovništva. Sami četnici i starešine treba da svojim ponašanjem predstavljaju savršenstvo morala.“ Ti zahtevi se ponavljaju i u narednoj naredbi od 22. februara 1917. godine: „Sterešine, podoficiri i četnici imaju se u narodu ponašati tako kako dolikuje i kako traži čast, ime i sveti poziv današnjih četnika, ni prema kome nasilje, a naročito iznuđivanje novca. Na moral paziti najviše – za prestup biće kažnjeni smrću.“

Strogo postavljene norme bile su neophodne da bi se očuvao ugled boraca kod naroda i da bi se sačuvale srpske nacionalne vrednosti, koje su bile okupacijom drastično ugrožene. To su prihvatili četnici i ustanici, jer su u njima već bile utemeljene opštenacionalne i opšteljudske vrednosti koje su nosili iz patrijarhalne i religiozne porodične sredine. Među tim vrednostima posebno se izdvajalo čoveštvo, jer ostati čovek u tim nenormalnim uslovima bio je veliki podvig. U mnogim dokumentima ima primera da su ustanici zarobljavali okupatore, razoružavali ih, a potom puštali.

Humanost je bila prisutna i u brizi za ljude koju su pokazivali pripadnici četničkih odreda. To se ogleda u zajedničkom ispomaganju, kolektivnom stoičkom podnošenju teškoća i oskudica koje rat donosi.

Lične moralne vrednosti potpuno su se ispoljavale kod četnika i pripadnika ustaničkih odreda. One su bile vidljive i pozitivno su delovale na jačanje kolektivne snage u svim borbenim akcijama. Reč je o moralnim svojstvima: hrabrosti, disciplinovanosti, odanosti, upornosti, samopožrtvovanju, ponositosti, hrabrom držanju pred neprijateljem, druželjubivosti, neumornosti, častoljubivosti, pronicljivosti, snalažljivosti, samoinicijativnosti, itd. Naravno, bilo je i suprotnih primera: moralnih nedoslednosti, kukavičluka, nepoštovanja, kršenja moralnih normi, ali to je u korenu suzbijano.

Moralnu snagu srpskih četnika zapazili su i neprijatelji koji su hteli da je svim sredstvima slome. U tome, naravno, nisu uspeli, iako su ustanak u krvi ugušili. Četništvo je opstalo i kasnije, i sve do konačnog oslobođenja neprijatelju bilo trn u oku.

Sutra: Ratni savet u Obiliću

Autor: Novica Pešić

Izvor: NOVOSTI

Oznake: Toplički ustanak, Kosta Vojinović, četnici, Bugari, Austrougari

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije 

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (2) Okupatori su hapsili i streljali

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (3) Poziv na totalno istrebljenje Srba

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (4) Srpsko stratište u Dubokoj dolini

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (5) Pljačke, zlostavljanja, silovanja…

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (6) Formiranje prvih četničkih odreda

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (7) Dolazak crnogorskih četnika

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (9) Život brži od ustaničkih vođa

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – „Srećna sloboda“

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (11) Širenje srpske ustaničke države

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (12) Okupator kreće u gušenje ustanka

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (13) Užasni i krvavi zločini okupatora

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (14) Herojska smrt Nika Vukčevića

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (15) Četnički odredi nastavljaju borbu

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (17) Gorela su čitava srpska sela

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (18) Otpor posustaje, počinje izdaja

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (19) Stigla je sloboda za napaćene Srbe