Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Коста Војиновић је у августу 1916. године основао Ибарско- копаоничку чету у Лепосавићу на Ибру. Новоосновани одред је свакодневно јачао, па је ускоро имао педесет наоружаних четника

Од априла 1916. па до фебруара 1917. године широм Србије, а посебно у Топлици, Ибарској долини, Косаници и Јабланици, на Рогозни, Јастрепцу и Копаонику, појављују се организоване четничке јединице – групе српских војника обвезника и регрута, који ће касније сачињавати језгро одреда за вођење устанка. Та подручја за окупатора биће све несигурнија. Топличко-јабланички крај и копаоничко подручје били су устаничка средишта.

У току лета 1916. године у Митровици је основана тајна патриотска организација, чији је председник био свештеник Анђелко Нешић. Организација се проширила на Пријепоље и Нови Пазар са околином и била језгро одакле су се регрутовале српске четовође. Први и најпознатији четник био је Урош Костић Рудинац, земљорадник из села Рудине, који је деловао на планини Рогозни и у Ибарској долини.

Из Митровице се у четнике одметнуо и резервни потпоручник српске војске Коста Војиновић Косовац. Он је већ имао ратничко искуство, четујући најпре у Јадарском одреду, којим је командовао Војин Поповић, познатији као војвода Вук, а потом у одбрани Београда, где је рањен. Повлачећи се са српском војском, задржао се у Митровици, где му је отац службовао. За време школовања у Аустрији научио је немачки језик, што му је помогло да му аустроугарска војска омогући слободно кретање. Све време је радио на припреми устанка, у чему му се придружио и Сибин Јелачић.

Коста Војиновић је у августу 1916. године основао Ибарско-копаоничку чету у Лепосавићу на Ибру. У време оснивања у чети су били већ поменути Урош Костић Рудинац, Александар Пипер, из Митровице, потом земљорадници Влајко Владисављевић, из Лепосавића, Прока Планић, из Земанице, и Радомир Гашић, са Копаоника.

Новоосновани одред је свакодневно јачао, па је ускоро имао 50 наоружаних четника. Урош Костић Рудинац је са својим људима био задужен за Рогозну и Ибарску долину, а Коста Војиновић Косовац за Копаоник, Топлицу и крушевачки округ. Четничке чете имали су и Александар Пиперски, Јеротије Ђенадић, Мика Маровац, Синадин Јанковић, Милан Дечански и Јован Стојковић Бабунски Пчињски у врањском округу.

У јесен 1916. године Ибарско-копаоничка чета прераста у Ибарско-копаонички четнички одред. Његова устаничка активност шири се на Прокупље, Нови Пазар, Брус, Куршумлију, Лебане, Медвеђу, Гњилане, Приштину и Косовску Митровицу. У поткопаоничким селима која припадају Брусу радила је тајна четничка организација. Она је, нажалост, откривена, и осморица њених организатора су, 14. јула 1916. године, јавно обешена у Крушевцу.

Прва јабланичка четничка организација формирана је 19. априла 1916. године у Тулару, у Горњој Јабланици. На њеном челу био је Радосав Булатовић Американац, носилац Карађорђеве звезде. У њој је било 18 наоружаних четника и четири девојке.

У лето 1916. године потпоручник Димитрије Беговић и поп Димитрије Димитријевић, познат као поп Мита Комита, формирали су четничке организације у Стубли, Гајтану, Тулару, Медвеђи, Реткоцеру, Иванкули и Добром Долу.

У Косаници су формиране четничке чете чије су вође били Савић Мрделић у Добром Долу, Милија Мировић у Васиљеву, Раде Миxовић у Мердарима, Бранимир Милачић у Трну, Радош Ракчевић у Призрену и Сима Шумаковић у Гњилану.

У тој организацији била су 23 угледна нижа официра српске војске, неколико председника и деловођа општина, двоје носилаца Карађорђеве звезде, три свештеника и три девојке. За краће време четнички покрет се проширио у Доњу Јабланицу, Пусту Реку, Лесковац, Власотинце, Гњилане и друга места. Устаничке чете формиране су и на планинама Радану, Копаонику, Мајдану, Кукавици, Видојевици, Соколовици и Пасјачи.

До доласка Косте Миловановића Пећанца са Солунског фронта формирано је 17 устаничких чета. Све оне су имале сигурну и сталну везу са организатором устанка Костом Војиновићем, који је крстарио на Копаонику.

На Солунском фронту, где се српска војска припремала за одлучујућу офанзиву у ослобађању земље, Врховна команда није имала никаквих информација о томе шта се збива у поробљеној Србији. Процењивали су да је непходно, када започну операције ослобађања, организовати дејства четничких састава који би нападали комуникације и тиме спречавали довлачење непријатељских појачања.

Требало је за обављање таквог, у суштини обавештајног задатка упутити у топлички крај способног старешину који ће стриктно извршити постављене захтеве. Пуковник Данило Калафатовић, начелник обавештајног одељења српске Врховне команде, испланирао је све појединости, а подухват је одобрио генерал Петар Бојовић, начелник штаба Врховне команде. Важан задатак поверен је Кости Миловановићу Пећанцу, резервном поручнику.

Долазак Косте Пећанца са Солунског фронта имаће важну, чак и пресудну улогу у даљем развоју устанка у Топлици и Јабланици. Он је, према добијеним инструкцијама 21. августа 1916. године, имао следеће задатке:

Да у пределу Топлице и Јужне Мораве пронађе заостале војне обвезнике и организује их за четничку акцију;

Да ступи у везу са Албанцима на Косову и придобије их за борбу против Централних сила;

Да развије пропаганду у народу и одржи веру у скори повратак српске војске и ослобођење;

Да акције четника почну тек када српска војска буде у близини и Бугари почну да одступају. Њихов боравак мора бити у строгој тајности, а он да се креће у албанској одећи ради конспирације;

Експлозивом који буде понео собом рушиће комуникације, пре свега мостове, ради ометања кретања непријатељских трупа. Али то тек када српска војска буде близу.

Коста Миловановић Пећанац је са таквим обавезама, 28. септембра 1916. године, са савезничког аеродрома „Ветеркоп“ долетео француским авионом у Косаницу, на Равне ливаде, код села Механе.

Изасланик Пећанац је, супротно очекивању, затекао већ формиране мање четничке формације. О томе су га одмах обавестили четовођа Милан Дечански и други српски добровољци. Војвода Пећанац је био охрабрен што су шуме биле пуне одбеглих српских војника, али је био незадовољан због слабе и недовољно изграђене организације, осим одреда који је био под руководством Косте Војиновић Косовца у копаоничком крају.

Држећи се наређења добијеног од Врховне команде, Пећанац је кренуо по селима топличког, косаничког и јабланичког среза, где је у септембру, октобру и почетком новембра 1916. године разговарао с виђенијим људима и организаторима четничког покрета и говорио на више народних зборова. На терену је затекао доста пушака, муниције, бомби, динамита и људи расположених за борбу. У Косаници је формирао и два устаничка батаљона.

ЧЕТНИЧКА ЗАКЛЕТВА

Ступајући у новоформиране четничке формације, устаници су полагали заклетву која је гласила:

„Заклињем се Богом свемогућим, да ћу верно и одано послужити својој отаџбини и краљу и за њих свој живот у свако доба заложити, старешину поштовати и са њиме у братској љубави живети, тако ми Бог помогао!“

Аутор: Новица Пешић

Извор: НОВОСТИ

Ознаке: Топлички устанак, Коста Војиновић, Ибар, четници 

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе