Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (18) Otpor posustaje, počinje izdaja

Kako je vreme odmicalo, teror okupatora je pojačavan. Narodna volja je polako popuštala. Ustaničke četovođe gotovo svakodnevno su ginule, jedinice se rasturale, a pojedinci skrivali

Rigorozne mere za likvidaciju četničkog i ustaničkog pokreta i naroda u Topličkom, Kosaničkom i Jablaničkom okrugu dovele su narod do potpunog fizičkog istrebljenja. Ta najdrastičnija mera, uz razne vidove ucena, potkupljivanja, nagrađivanja polako je slamala otpor naroda i boraca. Austrijanci su za svakog potkazanog jataka davali nagradu od 200 kruna, za mrtvog četnika 500, a za živog 1.000 kruna, Glava Koste Vojinovića bila je ucenjena na 40.000 kruna. Isprva, to nije nailazilo na prijem kod seljaka, pa se u austrijskom izveštaju od 7. jula 1917. godine nezadovoljno konstatuje: „Ali do danas se nije desio ni jedan jedini slučaj da je koji Srbin predao vlastima nekog bandita ili da nam je pružio pomoć da bi dobio nagradu“.

Kako je vreme odmicalo, teror se pojačavao, a narodna volja polako popuštala. Ustaničke četovođe gotovo su svakodnevno ginule, jedinice se rasturale, a pojedinci skrivali. Situacija je postajala bezizlazna, ljudi su padali u očajanje i polako menjali mišljenje. Pojedinci su moralno posrtali i prihvatali ulogu izdajnika, potkazivača, pa čak i učesnika u svakodnevnim poterama za četnicima. U nekim selima se javljala otvorena izdaja ustaničkog pokreta, što je neprijatelj raširenih ruku dočekao i potplaćivao.

Bugarske vojvode su organizovale prisilne potere po opštinama i u selima u kojima je učestvovao i srpski narod. Preko špijuna i kontračetnika Bugari su uspeli da likvidiraju manje ustaničke grupe u Gornjoj Jablanici, Kosanici i Pustoj Reci. Vojvoda Toško Vlahović je poginuo 2. novembra 1917. godine kod sela Vlasova, u podnožju planine Radan. Na obroncima te planine, u decembru, ista sudbina zadesila je četovođu Todora Mitića, Tošu Slisančeta, kao i veliki broj hrabrih četnika. U januaru 1918. godine hrabro je poginuo i drugi komandant Jablaničkog odreda četovođa Dimitrije Begović. Na Radanu, na Vlasovskoj Banderi, poginuo je i iskusni srpski četovođa Dimitrije Popović Gmitar, i četovođa Grujica Albijanić, na Luburi više Vujanova.

Četovođa Sinadin Janković Kostić, iz Medveđe, hrabro je poginuo, 22. marta 1918. godine, kraj ćuprije kod Milanova. Na streljanju je, pred prisilno okupljenim Srbima, uzviknuo: „Živeo kralj Petar! Živela Srbija!“ Stoički se poneo i pozvao prisutne seljake iz obližnjih sela da ne klonu duhom jer je sloboda na vidiku, a da Bugari i njihovi saveznici gube rat. Na kraju je opsovao bugarskog cara. Njegovu psovku upućenu bugarskom caru Ferdinandu prekratio je plotun deset bugarskih karabina.

S proleća 1918. godine, na obroncima Radana, Bugari su opkolili četovođu Nikolu Balića Minja i Šćepana Turovića i ubili ih u poteri. Takođe u poteri ubili su i Đura Jovanovića Lakovića, istaknutog borca koji je došao iz Crne Gore sa braćom Vlahovićima. On je bio još jedna žrtva za slobodu srpskog naroda.

Poginuo je i Milan Dečanski, često zvan Milan Banaćanin, jedan od najdinamičnijih komandanata u ustanku. Neumorno je krstario i širio ustanak u sokobanjskom, aleksinačkom i svrljiškom kraju. Gde god bi se pojavio, Bugari su bežali glavom bez obzira. Hrabno noseći ustanički steg i plamen slobode nastradao je od ruke izdajnika. Ubio ga je pljačkaš Filipović na Jastrepcu.

Na planini Javor nastradao je i Mašan Stojović Mašo sa Pasjače, hrabri srpski borac. Kontračete su mu ušle u trag kada je sa Kopaonika hteo da se prebaci preko Ibra u Sandžak.

Pogibiju čestitih boraca ubrzala je izdaja mnogih ljudi koji su učestvovali u ustanku, ali su ih Bugari zavrbovali i počeli su da rade za njih, a protiv svog naroda. To su uradile i neke četovođe – Marko Pavlović, Evgenije Cvetković, Jovan Bulajić, Vlada Treboljevac, Đorđe Koprivica, Novica Veljović, Miloš Milošević, Vučko Pantić, Boško Čupić, Ica Kalajxija, Jerotije Đenadić, Radoš Rakočević, Niko Kuštrimović i drugi.

Zvanični vođa ustanka Kosta Milovanović Pećanac je bio u dubokoj ilegali, dok su u Toplici i Jablanici ginuli najbolji srpski sinovi. Čekao je neko bolje vreme, samo njemu znano. Suprotno njemu, operativni, i u narodu priznat kao pravi vođa ustanka Kosta Vojinović Kosovac, usamljen, sa svojom četom, neumorno krstari, ide iz bitke u bitku. Čas se munjevito javi na Jastrepcu, potom na Požaru, a onda bude primećen na Vidojevici, pa na Kopaoniku i tako u smrtonosnom krugu vrti svoje progonitelje, koji gube svaku nadu da će ga naći…

U okršaju kod sela Obrtinca desetkovao je četu krvnika Tana Nikolova, namamivši je u zasedu. Na bojištu je ostalo 40 bugarskih komita, među kojima i sam Nikolov. U sledećoj borbi naplatio je račun od drugog bugarskog vojvode Kruma Zografova, teško ga ranivši.

I Austrijske poterne čete muku muče sa Vojinovićem. U jednom trenutku zaključuju da od gonjenja nema koristi, pa Vojinoviću nude dogovor i nagradu od 100.000 kruna ako se preda, garantuju mu život i puštanje porodice na slobodu.

Na sve to, hrabri Kosta Vojinović Kosovac dostojanstveno odgovara: „Predati se neću ni u kom slučaju živ, samo mrtav… Nisam ja vođa razbojničke bande koji se napljačkao para, pa sada se predaje da pomoću istih život spase, već sam oficir koji je pozvan da noću i danju bdi nad svojim narodom… Za svoju rodbinu ne brinem i radujem se što stradam za otadžbinu.“

Pošto nemaju uspeha u hvatanju, i Bugari nude primamljive uslove Vojinoviću za predaju. On je, međutim, nepokolebljiv, jasno im odgovara: „Srpski narod je robovao 500 godina, pa je opet slobodan postao, pa još toliko da robuje, ipak ne može i ne sme izgubiti nadu da će uskoro biti slobodan… Pa sve i ako ne bude Vojinovića, biće drugih…“.

HEROJSKA POGIBIJA

ZAHVALjUJUĆI izdaji, odred vojvode Vojinovića 16. oktobra 1917. godine biva opkoljen i prinuđen da prihvati borbu po veoma nepovoljnim uslovima. Doživljava težak poraz, gine mnogo ljudi, a Vojinović je ranjen u nogu. U toku noći nekako uspeva da se izvuče iz obruča i sa preostalim borcima ponovo zametne trag. Kada su na sastanku sveli račune, u četi je nedostajalo mnogo boraca: poginuli su zastavnik čete narednik Janićije Dimić, Stanka Petović Dimić, njegova velika ljubav koju nije uspeo da prežali i koja je sve vreme ratovanja bila uz njega u istoj četi.

Autor: Novica Pešić

Sutra: Stigla je sloboda za napaćene Srbe

Poternica austrijskih vlasti za poznatim ustanicima

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije 

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (2) Okupatori su hapsili i streljali

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (3) Poziv na totalno istrebljenje Srba

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (4) Srpsko stratište u Dubokoj dolini

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (5) Pljačke, zlostavljanja, silovanja…

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (6) Formiranje prvih četničkih odreda

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (7) Dolazak crnogorskih četnika

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (8) Nemoć okupatora pred ustanicima

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (9) Život brži od ustaničkih vođa

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – „Srećna sloboda“

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (11) Širenje srpske ustaničke države

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (12) Okupator kreće u gušenje ustanka

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (13) Užasni i krvavi zločini okupatora

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (14) Herojska smrt Nika Vukčevića

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (15) Četnički odredi nastavljaju borbu

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (17) Gorela su čitava srpska sela

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (19) Stigla je sloboda za napaćene Srbe