fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом угушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили

Окупаторски војници вешају Србина
Окупаторски војници вешају Србина

Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра 1915. године до априла 1916. године, побијено је око 500 интелектуалаца и око 3.000 осталих житеља само у Врањском округу; у Дубокој долини, Дубрави, Стојковој шуми, Романовачком потоку, Занковој ливади, Радичевој њиви, Кобрачевој реци, Калиферу, Радићевој бари, Влашком долу и поред реке Вреле заклано је или стрељано 3.000 људи, жена и деце; у злогласној Араповој долини, изнад Лесковца, марта и априла 1917. године, стрељано је 1.250 житеља лесковачког, јабланичког и власотиначког среза… Према непотпуним подацима окупаторска војска, угушујући устанак, убила је око 35.000 Срба. Само у устаничком подручју Топлице, Јабланице и Косанице Бугари су убили 20.000 људи, жена и деце.

Међународна анкетна комисија за утврђивање бугарских злочина, после Првог светског рата, према непотпуним истраживањима до новембра 1918. године, утврдила је биланс убијених Срба, спровођења у дело плана Протогеров-Дрвингов: 25.000 жртава само у срезовима прокупачком, куршумлијском, добричком и јабланичком.

По анкети Арчибалда Рајса лесковачки срез је после угушивања устанка 1917. године био изложен масовној бугарској одмазди: убијено 82 Лесковчана и око 10.000 сељака из околине, 4.500-5.000 интернираних и 1.500 младића регрутованих за физичке радове („recrutes comme recrues-ouvriers“). Само у Јабланици Бугари су убили 2.534 мушкараца, махом устаника, 380 жена и 226 деце, спалили готово сва села са 23.311 кућа и зграда и интернирали у Бугарску око 2.500 лица.

Према извештају Анкетног одбора, када се у Скупштини, после рата, расправљало о устанку у Топлици и Јабланици, изнесени су следећи подаци: „најише су страдали срезови: добрички 2.918, јабланички 1.911, прокупачки 963, косанички 1.306, копаонички 343, власотиначки 387, лесковачки 717, пчињски 472 лица. Побијено је и интернирано 8.767 Срба. Од тога у Топличком округу 3.907, Нишком 2.205 и Врањском округу 2.655 лица.“

Бугарски генерал Нересов наредио је најстрашније репресалије становништву Косаничког среза, јер су „дошли из Шумадије у Моравску област и то су Срби и Црногорци“. Бугари су убили 1.306 Срба са подручја Косаничког среза. Са земљом су сравњена села Куршумлијска Бања, Свињишта, Рача, Добри До, Секијача, Ђаке, Иван Кула (90 убијено) и Луково. Спаљено је 1.977 кућа и 7.330 пољопривредних и других објеката, а сва имовина опљачкана. У Косаничком срезу број убијених по општинама изгледа: куршумлијска 296, рачанска 277, бањска 257, грбовачка 182, иванкулска 90, жучка 81, луковска 67 и добродолска 56, затим у Свињишту 44 и Ђакама 45 убијених. Репресалије су биле оличене у масовним покољима, мучењима, силовањима и бестијалним радњама.

Број убијених по општинама у Лесковачком срезу изгледа: у лесковачкој 157, турековачкој 85, вучарској 23, страјковачкој 50, црковничкој 46, разгојанској 12, великотрњанској 27, брестовачкој 30, губеревачкој 10, манојловачкој 12, орашачкој 59, печењевачкој 48, и мирошевачкој убијено је двоје Срба. Са поменутих територија Бугари су убили 661 Србина.

У Прокупачком срезу Бугари су за време окупације починили недела: убили су из пушке 700 лица, батинама 156, на вешалима 71, живо спалили 31; силовали су 264 жене и девојке; спалили су 3.200 домова и других зграда.

На терену Бруса: 17 спаљених села, најмање 450 убијених лица различите старости и пола, много спаљених и потпуно опљачканих кућа, три порушене цркве…

Амерички новинар Вилијем Драјтон у својим истраживањима наводи: „Марта 1917. Бугари су запалили и потпуно са земљом сравнили село Гајтан. На једној гомили побили око 200 душа, највише жена и деце. Убијено је 20 трудних жена, а следећег јутра поред једне жене нађено је мало дете, које је чудом остало живо, како грчевито покушава да сиса груди своје мртве мајке.“

Званични подаци казују да је у устаничком селу Гајтан убијено 539 људи, жена и деце. Читаве породице су нестале. Из фамилије Грубач побијено је 29; Божовића 27; Жугића 25; Ђуровића 20; Јововића 19; Кулића 21; итд. Најмлађа жртва, Милена, из фамилије Жугића, имала је само две године. У породици Банића поубијано је петоро деце, најмађи Сретен имао је само годину, а најстарији Митар 25 година. Нико није био поштеђен ни од фамилија Туровића, Тмушића, Кецојевића и дугих.

Гајтан је платио страшну цену непоштовања бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили, што наравно није био војнички циљ, већ резултат смишљене политике геноцида.

Један устаник, скривен у Гајтан планини, пише последње писмо пријатељу и, дубоко потресен трагичном судбином свог народа, наводи: „…Рука ми дрхти, а срце силно бије, јер се свуда по шуми чује јаук и писка српске нејачи која је овамо к нама у збегове побегла…“

Народ топличког, јабланичког и косаничког краја чврст је и издржљив у свим тешкоћама. Остајао је усправан и достојанствен и када се умирало. Бранили су свој кућни праг и када није било изгледа да га одбране. Тако је урадио и старац Нико Вукчевић из села Каре, испод Пасјаче.

Када је видео да се околна села пуше од паљевине и да се бугарски војници примичу и његовом селу, позвао је жену, предао јој свој „џепни“ сат, породичну реликвију која се преносила с колена на колено, и са крајњом одлучношћу рекао: „Ево ти сат, чувај га за наша млађа поколења. Ја одлазим заувек. Да гледам како Бугари силују и пљачкају не могу, а да их спречим такође не могу. Зато идем да погинем!“

Нико Вукчевић се онда хитро окренуо, скинуо своју „кокинку“ са зида и упутио се на брдо испред села. Када је наишла бугарска колона, дочекао их је речима: „Нећете у село преко живог Ника Вукчевића!“ Убио је једног и ранио другог војника, пре него што је и сам пао изрешетан. Изнад главе Бугари су му забили пушку. И данас се то место зове „Ников гроб“.

Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом угушења устанка. Страшне бестијалије чинили су и Бугари и Аустријанци. Рецимо, мајор Фаркаш је у Горњој Топлици за само један дан пострељао 100 сељака, тврдећи да су четници. У једном аустријском извештају се каже: “ … Поред оних који су погинули у борби, наше трупе су стрељале 600 људи…“

САДИЗАМ ОКУПАТОРСКИХ ВОЈНИКА

О Бугарским злочинима у том крају у извештају међународне комисије за испитивање злочина пише: „Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења и спроведени облици садизма, као што су: набијање на колац, што су измислили Турци, убијање натенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајке у присуству кћери или кћери у присуству мајке, предаја жена на блуд са псима, сакаћење полних органа, итд“. Овај документ потписали су Француз А. Бонасје и енглески пуковник Х. Б. Мејн.

Аутор: Новица Пешић

Сутра: Четнички одреди настављају борбу

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: