Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Датум објаве: недеља, 19 марта, 2017
Величина слова: A- A+

Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом угушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили

Окупаторски војници вешају Србина
Окупаторски војници вешају Србина

Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра 1915. године до априла 1916. године, побијено је око 500 интелектуалаца и око 3.000 осталих житеља само у Врањском округу; у Дубокој долини, Дубрави, Стојковој шуми, Романовачком потоку, Занковој ливади, Радичевој њиви, Кобрачевој реци, Калиферу, Радићевој бари, Влашком долу и поред реке Вреле заклано је или стрељано 3.000 људи, жена и деце; у злогласној Араповој долини, изнад Лесковца, марта и априла 1917. године, стрељано је 1.250 житеља лесковачког, јабланичког и власотиначког среза… Према непотпуним подацима окупаторска војска, угушујући устанак, убила је око 35.000 Срба. Само у устаничком подручју Топлице, Јабланице и Косанице Бугари су убили 20.000 људи, жена и деце.

Међународна анкетна комисија за утврђивање бугарских злочина, после Првог светског рата, према непотпуним истраживањима до новембра 1918. године, утврдила је биланс убијених Срба, спровођења у дело плана Протогеров-Дрвингов: 25.000 жртава само у срезовима прокупачком, куршумлијском, добричком и јабланичком.

По анкети Арчибалда Рајса лесковачки срез је после угушивања устанка 1917. године био изложен масовној бугарској одмазди: убијено 82 Лесковчана и око 10.000 сељака из околине, 4.500-5.000 интернираних и 1.500 младића регрутованих за физичке радове (“recrutes comme recrues-ouvriers”). Само у Јабланици Бугари су убили 2.534 мушкараца, махом устаника, 380 жена и 226 деце, спалили готово сва села са 23.311 кућа и зграда и интернирали у Бугарску око 2.500 лица.

Према извештају Анкетног одбора, када се у Скупштини, после рата, расправљало о устанку у Топлици и Јабланици, изнесени су следећи подаци: “најише су страдали срезови: добрички 2.918, јабланички 1.911, прокупачки 963, косанички 1.306, копаонички 343, власотиначки 387, лесковачки 717, пчињски 472 лица. Побијено је и интернирано 8.767 Срба. Од тога у Топличком округу 3.907, Нишком 2.205 и Врањском округу 2.655 лица.”

Бугарски генерал Нересов наредио је најстрашније репресалије становништву Косаничког среза, јер су “дошли из Шумадије у Моравску област и то су Срби и Црногорци”. Бугари су убили 1.306 Срба са подручја Косаничког среза. Са земљом су сравњена села Куршумлијска Бања, Свињишта, Рача, Добри До, Секијача, Ђаке, Иван Кула (90 убијено) и Луково. Спаљено је 1.977 кућа и 7.330 пољопривредних и других објеката, а сва имовина опљачкана. У Косаничком срезу број убијених по општинама изгледа: куршумлијска 296, рачанска 277, бањска 257, грбовачка 182, иванкулска 90, жучка 81, луковска 67 и добродолска 56, затим у Свињишту 44 и Ђакама 45 убијених. Репресалије су биле оличене у масовним покољима, мучењима, силовањима и бестијалним радњама.

Број убијених по општинама у Лесковачком срезу изгледа: у лесковачкој 157, турековачкој 85, вучарској 23, страјковачкој 50, црковничкој 46, разгојанској 12, великотрњанској 27, брестовачкој 30, губеревачкој 10, манојловачкој 12, орашачкој 59, печењевачкој 48, и мирошевачкој убијено је двоје Срба. Са поменутих територија Бугари су убили 661 Србина.

У Прокупачком срезу Бугари су за време окупације починили недела: убили су из пушке 700 лица, батинама 156, на вешалима 71, живо спалили 31; силовали су 264 жене и девојке; спалили су 3.200 домова и других зграда.

На терену Бруса: 17 спаљених села, најмање 450 убијених лица различите старости и пола, много спаљених и потпуно опљачканих кућа, три порушене цркве…

Амерички новинар Вилијем Драјтон у својим истраживањима наводи: “Марта 1917. Бугари су запалили и потпуно са земљом сравнили село Гајтан. На једној гомили побили око 200 душа, највише жена и деце. Убијено је 20 трудних жена, а следећег јутра поред једне жене нађено је мало дете, које је чудом остало живо, како грчевито покушава да сиса груди своје мртве мајке.”

Званични подаци казују да је у устаничком селу Гајтан убијено 539 људи, жена и деце. Читаве породице су нестале. Из фамилије Грубач побијено је 29; Божовића 27; Жугића 25; Ђуровића 20; Јововића 19; Кулића 21; итд. Најмлађа жртва, Милена, из фамилије Жугића, имала је само две године. У породици Банића поубијано је петоро деце, најмађи Сретен имао је само годину, а најстарији Митар 25 година. Нико није био поштеђен ни од фамилија Туровића, Тмушића, Кецојевића и дугих.

Гајтан је платио страшну цену непоштовања бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили, што наравно није био војнички циљ, већ резултат смишљене политике геноцида.

Један устаник, скривен у Гајтан планини, пише последње писмо пријатељу и, дубоко потресен трагичном судбином свог народа, наводи: “…Рука ми дрхти, а срце силно бије, јер се свуда по шуми чује јаук и писка српске нејачи која је овамо к нама у збегове побегла…”

Народ топличког, јабланичког и косаничког краја чврст је и издржљив у свим тешкоћама. Остајао је усправан и достојанствен и када се умирало. Бранили су свој кућни праг и када није било изгледа да га одбране. Тако је урадио и старац Нико Вукчевић из села Каре, испод Пасјаче.

Када је видео да се околна села пуше од паљевине и да се бугарски војници примичу и његовом селу, позвао је жену, предао јој свој “џепни” сат, породичну реликвију која се преносила с колена на колено, и са крајњом одлучношћу рекао: “Ево ти сат, чувај га за наша млађа поколења. Ја одлазим заувек. Да гледам како Бугари силују и пљачкају не могу, а да их спречим такође не могу. Зато идем да погинем!”

Нико Вукчевић се онда хитро окренуо, скинуо своју “кокинку” са зида и упутио се на брдо испред села. Када је наишла бугарска колона, дочекао их је речима: “Нећете у село преко живог Ника Вукчевића!” Убио је једног и ранио другог војника, пре него што је и сам пао изрешетан. Изнад главе Бугари су му забили пушку. И данас се то место зове “Ников гроб”.

Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом угушења устанка. Страшне бестијалије чинили су и Бугари и Аустријанци. Рецимо, мајор Фаркаш је у Горњој Топлици за само један дан пострељао 100 сељака, тврдећи да су четници. У једном аустријском извештају се каже: ” … Поред оних који су погинули у борби, наше трупе су стрељале 600 људи…”

САДИЗАМ ОКУПАТОРСКИХ ВОЈНИКА

О Бугарским злочинима у том крају у извештају међународне комисије за испитивање злочина пише: “Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења и спроведени облици садизма, као што су: набијање на колац, што су измислили Турци, убијање натенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајке у присуству кћери или кћери у присуству мајке, предаја жена на блуд са псима, сакаћење полних органа, итд”. Овај документ потписали су Француз А. Бонасје и енглески пуковник Х. Б. Мејн.

Аутор: Новица Пешић

Сутра: Четнички одреди настављају борбу

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top