Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (13) Užasni i krvavi zločini okupatora

Okupator je sa dosta muka, uz žestok otpor srpskih boraca, uspeo da osvoji ustanička područja. Austrougarska vojska, zajedno sa Bugarima, 13. marta 1917. godine, ušla je u Prokuplje

Posle teškog poraza na Mramoru, Austrougari su se brzo konsolidovali i nastavili nastupanje ka slobodnoj ustaničkoj teritoriji.

Četovođa Radisav Tošić sa svojim borcima uspešno je pružao otpor, dobro se tukao i Novica Veljović, koji je štitio prilaze Malom Jastrepcu sa severne strane, ali je položaje morao da napusti jer je dobio hitno naređenje da zaustavi napad albanskih pljačkaša koji su upali u Kosanički srez i počeli da pale i pustoše sela.

U jablaničkom i pustorečkom kraju vrlo hrabro, umešno i uporno borili su se borci braće Vlahovića i Dimitrija Dimitrijevića (pop Mite Komite). Oni su žestoko opalili po bugarskoj koloni pukovnika Zlatanova i uspešno ga zadržali nekoliko dana, tako da su mesto Lebane zauzeli tek 13. marta, napadajući ga sa tri strane. Kada se više nije moglo kapetan Vlahović je javljao glavnoj komandi: „Danas, 13. ovog meseca prestala je ustanička…“ On se sa svojim Jablaničkim odredom, dosta proređenim, povukao prema Oruglici i planini Velja glava, gde je nastavio sporadične borbe.

Okupator je sa dosta muka, uz žestok otpor srpskih boraca, posle izvesnog vremena, uspeo da osvoji ustanička područja: austrougarska vojska, zajedno sa Bugarima, 13. marta 1917. godine, uveče, ušla je u Prokuplje. Tri dana kasnije, 16. marta, Austrijanci su zauzeli Kuršumliju i Blace. Takav sled događaja bio je moguć i zbog nesaglasja među ustaničkim komandantima u pogledu odbrane slobodne teritorije. Vođa ustanka, Pećanac, napustio je položaj i borbu i sa grupom četnika povukao se na planinu Radan. Borcima je izdao naredbu o opštoj obustavi odbrane, koji mnoge četovođe nisu izvršile jer su bile odlučne u nameri da brane teško osvojenu slobodu.

Padom Prokuplja i Kuršumlije, glavnih centara ustaničke države, organizovani otpor ustanika je prestao. Ustaničke četovođe se, međutim, nisu predale. Vojvoda Kosta Vojinović, sa oko 1.000 ustanika, povukao se na Kopaonik, odakle je nastavio četničku borbu. Prema Blaževu povuklo se oko 2.000 ustanika, dok je jedna njihova grupa odstupala prema Medveđi, Radanu i Kukavici, nastavljajući otpor.

Neprekidan dalji otpor pružao je odred Koste Vojinovića, kao i odred Milinka Vlahovića na planini Veljoj glavi i Kukavici.

Narodni ustanak je nešto duže trajao u sokobanjskom kraju, pod vođstvom Milana Dečanskog, i na desnoj obali Južne Morave, gde je komandovao vojvoda Jovan Radović, kao i istočno od Velike Morave. Ustaničke borbe odvijale su se između Sokobanje, Ražnja i Aleksinca. Bugarske jedinice borile su se protiv ustaničke čete od oko 80 ljudi u planini Bukovik. Progonjena je četa Jovana Radovića u dolini Kutine, južno od Niša, prema Ličju i Babičkoj gori. Takođe, progonjena je i četa Toška Vlahovića od Vladičinog Hana, sela Tulova i Barja prema Kukavici.

Bugarski štab prebacio je 35. dopunski bataljon na liniju Vranje-Vlasotince, kako bi uništio četnike vojvode Jovana Radovića. U ovim operacijama učestvovala je i bugarska avijacija. Zauzimanjem sela Blaževa 25. marta 1917. godine ustanički pokret na levoj obali Morave bio je uništen. Četovođe ustanika uvideli su da im nije ostalo ništa drugo već da svoje čete rasture na manje grupe i nastave gerilsku borbu.

Komandant okupatorskih snaga pukovnik Protogerov objavio je da je ustanak likvidiran i da je započelo čišćenje terena na drastičan način: „Kazne su bile tako oštre da je odmah u celom rejonu, severno od Niša nastupio potpun mir.“

Pred ogromnom neprijateljskom vojnom silom ustanak u Toplici i Jablanici doživeo je propast.

O krvavom ugušenju ustanka i bestijalijama bugarskih i austrougarskih trupa svetska javnost nije bila obaveštena. Zločinci su zaveli strogi embargo na svaku vest koja je mogla da procuri sa tog prostora. Svim oficirima i vojnicima koji su se nakon likvidacije ustanka vratili na ranije položaje strogo je bilo zabranjeno da govore o zadatku koji su izvršavali na srpskoj teritoriji.

Prema izjavi ministra unutrašnjih poslova srpske vlade Ljube Jovanovića, on je prvu vest o narodnom ustanku u topličkom kraju, dobio tek 4. juna 1917. godine i to od Italijana. Naime, italijanski komandant vazduhoplovstva obavestio je da je prilikom saslušavanja zarobljenih austrijskih vojnika saznao da su učestvovali u ugušenju ustanka u Toplici i da je tada: „Na hiljade obešeno i streljano bez ikakve presude, bez obzira na pol i životno doba.“

Zamisao okupatora bila je da narod, koji je sve uložio da bi se oslobodio od okupatora, zatru za sva vremena, bez mnogo buke, daleko od sveta i bez ikakve osude međunarodne javnosti. To im, ipak, neće uspeti: zasluženi sud ubrzo će ih, u 1918. godini, stići, kada s juga krene bujica srpskih snaga, nakon proboja Solunskog fronta.

Napad okupatorske vojske na slobodnu ustaničku teritoriju imao je karakter kaznene ekspedicije, a razračunavanje sa srpskim življem, nakon ugušenja ustanka u svemu je bila zločinačka odmazda najgore vrste, nezapamćena u istoriji ratovanja. To je potvrdio i sam predsednik bugarske vlade Vasil Radoslavov: „…da će odsad za sva vremena biti isključena svaka dilema da li je opravdano bezobzirno satiranje srpskog elementa.“ Taj vladar bez morala već se odranije istakao svojim obećanjima: „Može se Srbija obnoviti, može Srbija posle rata i da se poveća, ali u Srbiji više neće biti Srba.“

Tu izjavu bugarskog čelnika preneo je austrijski poslanik grof Černina, svom ministru inostranih poslova uz komentar: „Blag postupak prema Srbima do sada uistinu nije postojao. Zato je nesumnjivo da će uslediti takav krvav sud kakav naše vreme nije još videlo.“ To se naravno i desilo. Već drugog dana od početka ofanzive, austrijski konzul u Nišu, koji je bio najbliži mestu događanja, izveštava svoje u Beču: „Bugari na ustaničkoj teritoriji uništavaju sva mesta spaljivanjem.“

Nakon ugušenja ustanka nad topličkim, kosaničkim i jablaničkim krajem, procvetalo je krvavo proleće 1917. godine. Okupatorska vojska pokrenula je masovnu akciju gonjenja svega što je živo. Svi putevi koji su vodili prema obroncima Jastrepca, Pasjače, Vidojevice, Kopaonika, Radana i Kukavice bili su zakrčeni neprijateljskim poterama koje su pretraživale svaki potok, šumu i dolinu. Krećući se u grupama, bugarski vojnici pevali su svoju omiljenu pesmu: „po pet na nož“.

BUGARI PALE SRPSKA SELA

Nad srpskim stanovništvom počinjeni su užasni i krvavi zločini. Vršena su masovna klanja, ubijanja, vešanja, davljenja… Žene, devojke, devojčice od 8 do 13 godina starosti seksualno su zlostavljane na najgnusniji način. I nakon svega, sela su pretvarana u plamenu buktinju.

U austrougarskim dokumentima ostala su zapisana svedočenja očevidaca bugarskih zločina: „sva mesta uništavaju spaljivanjem … naši bugarski saveznici spalili su sva ona mesta iz kojih se muško pučanstvo pridružilo bandama, pobili učesnike pokreta i u učešću sumnjive, zaplenili blago i sva imanja“ (Austrougarska objava od 12. aprila 1917).

Autor: Novica Pešić

Sutra: Herojska smrt Nika Vukčevića

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije 

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (2) Okupatori su hapsili i streljali

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (3) Poziv na totalno istrebljenje Srba

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (4) Srpsko stratište u Dubokoj dolini

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (5) Pljačke, zlostavljanja, silovanja…

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (6) Formiranje prvih četničkih odreda

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (7) Dolazak crnogorskih četnika

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (8) Nemoć okupatora pred ustanicima

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (9) Život brži od ustaničkih vođa

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – „Srećna sloboda“

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (11) Širenje srpske ustaničke države

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (12) Okupator kreće u gušenje ustanka

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (14) Herojska smrt Nika Vukčevića

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (15) Četnički odredi nastavljaju borbu

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (17) Gorela su čitava srpska sela

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (18) Otpor posustaje, počinje izdaja

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (19) Stigla je sloboda za napaćene Srbe