Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Датум објаве: четвртак, 16 марта, 2017
Величина слова: A- A+

Топлички устанак је био део ослободилачке борбе Србије и савезника у Првом светском рату. Створена је велика слободна територија и формирана устаничка држава са центром у Прокупљу

Окупљање народа у Лебану после предаје Бугара
Окупљање народа у Лебану после предаје
Бугара

Устаничке борбе су се шириле и на аустроугарске окупационе зоне. У Блацу је био смештен аустроугарски гарнизон којим је командовао мајор Ратки. Устаници су разрадили план за ослобођење Блаца, тако што би гарнизон напали из три правца, са циљем да се насеље опколи стрељачким стројем. Из правца Прокупља очекивала се помоћ од Косте Војиновића са одредом. Четама одређеним за напад командовали су Милош Милошевић, Јеротије Ђенадић и Вучко Пантић.

Напад на Блаце започео је 4. марта у 4 сата и трајао је 14 часова. Због јаке артиљеријске ватре, устаници су били приморани на повлачење. Обе стране су имале велике губитке.

Чекали су помоћ од одреда Косте Војиновића који се приближавао. Знајући за то, аустроугарска команда, у страху да буде опкољена и уништена, одлучује да се под окриљем ноћи пробије кроз Јанкову клисуру и повуче према Крушевцу. То им успева, тако да је Блаце ослобођено следећег дана, 5. марта, без борбе. У ослобођеном граду Војиновић је за команданта свих снага поставио Вучка Пантића. Ослобађањем Блаца, цела Топлица је била слободна од окупатора.

Борбе су се шириле великом брзином и на остале крајеве под окупацијом, нарочито у Јабланичком срезу и у врањском округу. Од 24. фебруара до 14. марта 1917. вођено је 80 борби и 35 мањих оружаних сукоба. Борбе су вођене у 71 месту и насељу, од тога: 27 у Горњој Јабланици, 21 у Доњој Јабланици, 23 у Пустој Реци. Јабланички устаници водили су жестоке борбе и на прилазима насељима на бившој српско-турској граници, са здруженим бугарско-шиптарским јединицама. Бугарска војска имала је највеће губитке у борбама: на Кремену, Бојнику, Лебану, код Петриња, на Свирачкој и Вребачкој коси, затим код Злате, на Лисици, Туларском вису, Брвенику, Ђацима, Мрвешу и Житном Потоку. Устаници су вршили диверзију на железничкој прузи Ниш – Лесковац-Врање-Скопље. Дејства оружаних чета из Јабланице пренета су на простор Власотинца, Сурдулице, Врања и у долину Пчиње.

Одред војводе Јована Радовића ослободио је простор Орашја, Конопницу, Шишаву и Крушевицу, а затим 14. фебруара и Власотинце. Заробљено је 230 бугарских војника, укинута бугарска власт и силом отеране мање бугарске посаде из села.

Капетан Милинко Влаховић са Јабланичким и Медвеђским одредом и сеоским четама Доње Јабланице, после вишедневних борби, 1. марта ослободио је Лебане, среско место Јабланице. Бугарски гарнизон у Лебану предао се јабланичким устаницима. Његови устаници гонили су разбијене бугарске јединице и ослободили Бошњане и избили на 12 километара од Лесковца. Јабланички одред и пусторечке месне чете ослободиле су Бојник, Житни Поток, Бублицу, Бреговину, Гробовнице, Богујевац и више села, а Бањски, Боровачки и Стубљански батаљони и Реткоцерски одред ослободили су Сијаринску Бању, Туларе и водили жестоке борбе дуж старе српско-турске границе са бугарским и албанским војним јединицама.

Четовођа Мика Моравац био је задужен да са више чета шири устанак око Алексинца и северно од Ниша. Једно устаничко одељење коњице напало је Црвени крст код Ниша и унело пометњу у редове Аустријанаца.

Чете Милана Дечанског, Богољуба Милетића и Милана Милијића ослободиле су Сврљиг, Давидовац, Радмировац, Галибабинац, Плужане, Грбавче и друга насеља. Устанички немири су захватили књажевачки и зајечарски крај.

Тих дана Коста Војиновић са више од 1.000 четника нанео је краљевско-цесарској војсци велике губитке у борби на копаоничком Мрамору.

Устанак је убрзо захватио и пиротски округ и крајеве на десној страни Јужне Мораве. Топлички четовођа Машан Стојановић са својом четом продро је и у моравички, драгачевски и ариљски крај с циљем да прошири устанак у непријатељској позадини.

У Алексиначком и Сврљишком срезу четници су ослободили Глоговицу, Бујмир, у нишком крају Кравље, Врело, Пањину, а у Сокобањском срезу Лабуково, Језеро, Рсовац, Преконози, Поружницу и друга места. Устаници су ослободили и Лужницу, Бабушницу, Радосиње, Стол, као и нека села у нишком Заплању.

У првој половини марта 1917. године устанак је обухватао територију великог дела Моравске војно-инспекцијске области и југоисточни део Војно-генералног гувернмана.

Крајем фебруара и почетком марта 1917. године устаници су ослободили пространу територију Србије која се протезала: на северу до Ђуниса, Алексинца, Крушевца, Александровца и реке Расине; на западу до обронака Копаоника, реке Ибра и близу Косовске Митровице; затим старом српско-турском границом на југу, обухватала простор до близу Врања, потом цело ветерничко подручје и планину Кукавицу и спуштала се испод Лесковца и на исток до Јужне Мораве. Створене су и две мање слободне територије око Власотинца и између Сокобање и Сврљига. Ова “устаничка држава” са центром у Топлици, седиштем у Прокупљу, износила је 80 километара по правцима север-југ и исток-запад, и имала је око милион становника и устаничку војску од 12.782 пушака и 364 коњаника, која је бранила кружни фронт око 240 км.

По ослобођењу Прокупља војно руководство устанка поставило је Марка Павловића за команданта града, а за председника општине именован је Милан Николић. Централну команду, над целом територијом, и даље је имао војвода Коста Пећанац, али она је у пракси била фиктивна јер се многим старешинама његов однос према устанку није уклапао у њихове планове.

Коста Војиновић, који је био неприкосновени ауторитет за становништво тога краја, увео је ред у град, образовао команду места, поставио судске и друге органе локалне власти. У ослобођеном Прокупљу написан је и објављен Закон по коме ће се за учињена прекршајна дела судити грађанима. По осталим ослобођеним селима и градовима постављени су органи народне власти: председници, деловође, благајници и прекршајни судови.

Постојала је и централна благајна, где су се сливала средства од расписаног народног зајма од 50.000 динара.Поменута средства послужила су за куповину оружја, муниције, експлозива, лекова, обуће и хране.

“Устаничка држава” имала је и обавештајну службу у свим ослобођеним местима, а у неослобођеним градовима и селима и тајну обавештајну службу.

Војне и цивилне власти су из ослобођеног Прокупља упутили народу југоисточне Србије прокламацију за општи устанак.

СЛУЖБЕНА УПОЗОРЕЊА БУГАРИМА

Коста Војиновић, да би учврстио војну и цивилну власт у граду и шире на ослобођеној територији, шаље више службених представки бугарској команди у Нишу, у којима тражи да се “сва ослобођена територија призна за самосталну српску државу”; да се забрани злостављање српског невиног народа; и да се у Прокупље хитно упути лекар-хирург, ради лечења рањеника.

Сутра: Окупатор креће у гушење устанка

Аутор: Новица Пешић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top