Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Haški tužioci postavili su jednostavnu i krajnje jednostranu tezu – Memorandum SANU idejna je platforma za „veliku Srbiju“, a želja da se ona stvori ključni je razlog raspada Jugoslavije

Retko ko je bio iznenađen kada je na početku suđenja Slobodanu Miloševiću u Tribunalu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji februara 2002. godine zamenik tužioca Britanac Džefri Najs čitanje optužnice započeo širokim citatima iz Memoranduma SANU. Pozivanjem tužioca Najsa na dokument koji su još 1986. godine napisali srpski akademici započeo je novi talas, ovog puta pravosudne kampanje na Akademiju i njene članove. Memorandum u Hagu je direktno doveden u vezu sa najtežom posledicom raspada Jugoslavije – građanskim ratom.

Proces protiv bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, koji je u Hagu optužen za gotovo sva krivična dela koja mogu da se počine u ratnom sukobu, međutim, nije bio prvi predmet pred ovim sudom u kome je u formi dokaza tužilaštva pomenut i Memorandum SANU. Svoju premijeru akt akademika imao je kao sastavni deo presude protiv Duška Tadića, prvog Srbina osuđenog u Tribunalu još 1997. godine. U Tadićevoj optužnici i presudi detaljno je obrazložen koncept „velike Srbije“, kao navodni okvir delovanja vođa srpskog naroda.

Haški sud je osnovan 1993. godine i prvih godina postojanja očajnički je tražio nekoga koga bi fizički mogao da privede pravdi. Nadohvat ruke, u Nemačkoj, našao se Duško Tadić, Srbin iz Kozarca kod Prijedora, koji je ušao u istoriju svetskog pravosuđa kao prvi čovek osuđen za etničko čišćenje. Tribunal ga je 7. maja 1997. proglasio krivim za progon nesrpskog stanovništva u Potkozarju i osudio na robiju dugu 20 godina.

Kao da je plan o „velikoj Srbiji“ deljen u formi dnevnih zapovesti, haški sud je u Tadićevoj presudi decidirano naveo da je on „bio upoznat sa ovim planom i radio na njegovom ostvarivanju“.

„Pretresno veće napominje da je Tadić bio jedan od prvih članova SDS u opšini Prijedor i, prema vlastitoj oceni, poverljivi član SDS od koga je traženo da sprovede ključni plebiscit na području Kozarca. Kao organizator plebiscita u Kozarcu i predsednik lokalnog SDS, optuženi je bio upoznat sa planom o velikoj Srbiji i podržavao ga. On to i sam priznaje, kada opisuje sebe kao iskrenog pristalicu stvaranja Republike Srpske“.

Tadić je bio je neka vrsta zamorčeta Haškog suda, i prva njegova žrtva. Preko leđa Duška Tadića započela je misija Haškog tribunala u čijem je središtu bio konačni obračun sa srpskim nacionalizmom. U dokazni materijal protiv njega Tužilaštvo je planski i tendenciozno uvelo i Memorandum SANU, iako niko nije mogao da dokaže da je nesrećni Tadić uopšte čuo za taj dokument, a kamoli da ga je čitao ili bio inspirisan njime.

Jednom prilikom haški tužilac Goldston je rekao:

„Namera Haškog tužilaštva je da preko Tadićevog slučaja utvrdi ne samo njegovo učešće u praksi etničkog čišćenja, već i da dođe do njegovih saučesnika, a po mogućnosti i nalogodavaca“.

Pravo suđenje Memorandumu SANU, međutim, počeće nešto kasnije, izvođenjem pred sud Slobodana Miloševića. Zapad je u ovom procesu video jedinstvenu priliku da sudeći Miloševiću ponudi i svoje viđenje prošlosti i tumačenje rata i njegovih uzroka. Stare teze dobile su tako novu ulogu i (zlo)upotrebu.

Tužioci u Hagu i njihovi istražitelji postavili su jednostavnu i krajnje jednostranu tezu – Memorandum SANU idejna je platforma za „veliku Srbiju“, a želja da se ona stvori ključni je razlog raspada Jugoslavije. To je dovelo do zločina, genocida i etničkog čišćenja.

Ova postavka osmišljena je tako da iz nje proizilazi logična odgovornost Srbije i njenog rukovodstva, u prvom redu Slobodana Miloševića, za izbijanje rata. Političko-pravno-istorijski galimatijas dodatno je začinjen tezom da je Memorandum SANU u vreme izrade namerno pušten u javnost kako bi izazvao efekat mobilizacije masa.

Fokus kreatora pojednostavljenog viđenja bliske prošlosti bio je na memorandumskoj tvrdnji o ugroženosti srpskog naroda u Hrvatskoj i na Kosovu. Ovi stavovi akademika, prema Haškom tribunalu, izazvali su srpsku agresiju na deo teritorije SFRJ.

Tribunal je svetskoj javnosti dao i svoje viđenje pojma „velika Srbija“, koji je tendenciozno i u izrazito negativnom kontekstu potezan i u komunističkoj Jugoslaviji. U srži ovog termina bilo je priključenje Srbiji njenih dveju pokrajina. Tako uvećanu državu, navodno, trebalo je proširiti Crnom Gorom i delovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa dominantnim srpskim stanovništvom.

Svoje viđenje uloge Memoranduma SANU u raspadu Jugoslavije, izbijanju rata i njegovim teškim posledicama kao veštak – svedok odbrane u Hagu dao je i jedan od njegovih pisaca Kosta Mihailović.

„Memorandum je interventni dokument, a ne politički program“, tvrdio je Mihailović pred većem britanskog sudije Ričarda Meja.

„Namerno je pisan oštrijim jezikom, kako bi probudio srpsku političku vrhušku koja nije bila svesna razmera krize u kojoj se nalazila zemlja. Uopšte nije bilo predviđeno da Memorandum bude dostupan javnosti već je namera autora bila da s njim upoznaju Predsedništvo ili Skupštinu Srbije. Dokument je u fazi izrade neovlašćeno objavljen i iskorišćen za napade na SANU. Memorandum je predstavljao samo prikaz i ocenu stanja i upozorenje da se moraju preduzeti mere. U njemu se insistira na političkoj i ekonomskoj jednakosti Srbije i ništa više od toga“, svedočio je Mihailović.

Tužilac Najs insistirao je da je tekst akademika planski pušten u medije, a Mihailovićevim tvrdnjama surotstavio je jedan od njegovih ranijih tekstova u kome je konstatovao da je Memorandum „dobro primljen u javnosti“, da je njegova „lucidna analiza i jasna poruka imala snažan uticaj na razvoj javnog mnenja“, te je „štampan i umnožavan i deljen okolo“.

Postupak protiv Miloševića, u kome je kontroverzni dokument SANU našao novu primenu, nije jedini u kome su kao dokazi i opravdanja korišćeni navodi iz ovog teksta. Teze o stvaranju „velike Srbije“, motivima za rat zbog ugroženosti srpskog naroda i srpskoj odgovornosti za raspad Jugoslavije korišćene su i u drugim procesima. Haško viđenje građanskog rata u Hrvatskoj i BiH dominiralo je u optužnicama i presudama protiv Momčila Krajišnika, Biljane Plavšić, prijedorske i vukovarske grupe, kao i na suđenju generalu Stanislavu Galiću, komandantu sarajevsko-romanijskog korpusa. Identična tumačenja i slični argumenti pojavili su se i dosta godina kasnije, u predmetima Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića.

REHABILITACIJA MEMORANDUM

NOVI vetar upotrebama i zloupotrebama Memoranduma SANU donela je hrvatska tužba protiv Srbije za genocid, podneta 1999. godine Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Zastupnici Hrvatske svoju argumentaciju očekivano su zasnovali na tvrdnji da su vlasti u Beogradu, JNA i paravojne snage pod njihovom kontrolom u periodu od 1991. do 1995. godine pokušale da unište Hrvate na teritorijama Hrvatske koje su prethodno bile predviđene da postanu deo „velike Srbije“. Britanski pravnik Kir Starmer, u ime tužilačke strane, korene „genocidne namere“ vođstva Srbije pronašao je u Memorandumu SANU koji je nazvao „ishodištem puta ka genocidu“.

„Memorandum je projekat ‘velike Srbije’ učinio politički legitimnim. Doktrina srpskog ekspanzionizma stvorila je klimu pogodnu za genocid, u kome je prva faza bila medijska demonizacija Hrvata u Srbiji“, obrazložio je hrvatsku tužbu Starmer, koji je godinama vodio britansku Kraljevsku tužilačku službu.

Proces po ovoj tužbi, i kontratužbi Srbije, koja je usledila, okončan je početkom prošle godine. Obe predstavke Međunarodni sud pravde je – odbio.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom