Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

U drugom talasu kritika na Memorandum najžešća paljba je stigla iz Hrvatske. Za razliku od komunističke hajke na Akademiju, povod za novu ofanzivu bila je – odgovornost za rat

Memorandum SANU nije bio na meti kritika samo komunističkog režima. Već pune tri decenije ovaj spis predmet je osude zvanične politike bivših jugoslovenskih republika, svetskog javnog i intelektualnog mnjenja, ali i domaćih liberalnih i antinacionalnih krugova. Svi oni tvrde da su akademici 1986. godine napisali srpski nacionalni program koji je Slobodanu Miloševiću poslužio kao povod i opravdanje za ratne sukobe devedesetih.

Teze afirmisane u ovim krugovima postale su sastavni deo zapadnjačkog pogleda na raspad Jugoslavije, uzroke i naravno – krivicu. Ocenama, najčešće bez dovoljne argumentacije, da je akt SANU platforma velikosrpskog nacionalizma i ideološki predložak za stvaranje „velike Srbije“ objašnjavaju se sva zbivanja posle raspada SFRJ. Ove teze nezaobilazne su u radovima velikog broja najpoznatijih britanskih i američkih publicista i istraživača savremene istorije.

Koliko je ovakav pogled podjednako živ, potvrđuje i nedavni tekst nemačke novinske agencije DPA iz pera uglednog novinara Tomasa Braja.

„Osnovne teze Memoranduma glase: Srbi u Jugoslaviji se nalaze u neravnopravnom položaju. Oni u privrednom smislu stoje lošije od drugih, a politički i društveno su ugnjetavani od drugih, mnogo manjih nacija. U godinama nakon objavljivanja Memoranduma on je bio ideološka osnova i političko opravdanje za ratove koje su Srbi od 1991. do 1999. vodili u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na kraju na Kosovu“, kaže Braj.

Najžešća paljba u drugom talasu kritika Memoranduma, očekivano, osuta je iz Hrvatske. Za razliku od nekadašnje komunističke nomenklature koja je hajkom na Akademiju čuvala ravnotežu moći i sopstvene pozicije u klimavoj federaciji, povod za novu ofanzivu bila je – odgovornost za rat.

Iako je Memorandum bio testo od raznog brašna, prepoznat je kao pogodan materijal za novo čitanje krivice za raspad države i sukobe.

„U slučaju Hrvatske to je značilo – kleknuti pred Miloševićem koji je u sebi objedinio prošlostoljetni hegemonistički plan garašaninovaca, Pašićev karađorđevićevski diobeni plan Balkana po Londonskom sporazumu iz 1915. i ćosićevski Memorandum SANU iz posttitovskog vremena – Srbi svoju istorijsku misiju moraju ispuniti, a to će moći da učine samo ako budu okupljeni u homogenoj Srbiji i okviru Jugoslavije koju će zadahnuti svojim duhom i dati joj svoj pečat. Srbi moraju imati hegemoniju na Balkanu i u Jugoslaviji. Stoga se njima nametnula prva dužnost: da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja mora da obuhvati celo etničko područje na kome žive Srbi“, piše u svojoj kontroverznoj knjizi „Kako smo razbili Jugoslaviju“, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić. Njegovo viđenje dokumenta SANU u potpunosti podrazumeva spregu plana stvaranja Velike Srbije i apsolutne hegemonije Srbije.

Hrvatski stav o Memorandumu i njegovoj navodnoj ulozi u raspadu Jugoslavije među prvima izašao je iz pera nekadašnjeg predsednika JAZU Jakova Sirotkovića u formi knjige „Hrvatsko gospodarstvo“ i polemičke studije „Memorandum SANU iz 1986. godine“. Sirotković je zastupao tezu o srpskoj eksploataciji Hrvatske i ekonomskom favorizovanju Srbije. Sedam godina od donošenja Memoranduma Sirotković, na osnovu ovih argumenata, postavlja tezu da su Srbi ustali na oružje kako bi branili ekonomsku dominaciju.

Posebno žestoke kvalifikacije na račun Memoranduma SANU tokom prošle decenije, kao i danas, stizale su iz Bosne i Hercegovine. Profesor Nenad Kecmanović će napisati da „nema bošnjačkog autora koji je pisao o raspadu SFRJ, o predratnim, ratnim i poratnim događajima u BiH, i to od novinarskih piskarala do vodećih intelektualca, a da ovaj spis nije bar pomenuo kao krunski dokaz velikosrpske zavere protiv Bosne i Bošnjaka. Kakvo „Načertanije“, kakvi četnici, kakav Gazimestan, beogradski akademici su napisali program za srpsku agresiju, za podelu Bosne, za genocid u Srebrenici, za opsadu Sarajeva… Većina od njih Memorandum SANU nikad nije pročitala, ali su zato i nepismeni Bošnjaci, naučili da je to nešto slično `Majn kampfu`.“

Jednostavnom statističkom metodom, međutim, univerzitetski profesor u Zagrebu i nekadašnji politički savetnik Ive Josipovića, istoričar Dejan Jović, u svojoj knjizi „Jugoslavija – država koja je odumrla“ utvrdio je da se Bosna u memorandumskom tekstu pominje svega tri puta, i to u sasvim neutralnom kontekstu. U dokumentu SANU BiH gotovo ne postoji iako je reč o republici sa najvećim procentom Srba izvan Srbije. BiH se u Memorandumu pominje jednom vezano za Mladu Bosnu, drugi put u nabrajanju nerazvijenih republika i treći put kao istorijska činjenica boravka Vrhovnog štaba NOV u Drvaru.

Koliki animozitet u BiH vlada prema ovom tekstu uverljivo svedoče reči sarajevskog istoričara Dubravka Lovrenovića koji vidi genezu velikosrpske politike od 19. pa do 21. veka i u tom smislu prirodno povezuje SANU sa Slobodanom Miloševićem.

„Milošević nije došao kao grom iz vedra neba. Od Načertanija Ilije Garašanina do Memoranduma SANU postoji kontinuitet onoga što se može nazvati velikosrpskom idejom, koja je bila tragična za srpski i za ostale južnoslovenske narode. Milošević je prirodni produkt, istorijski rezultat ideologije, koja je davno pre njega bila zacrtana, i kojoj je Memorandum dao legitimitet. Memorandum je zapravo prizvao Miloševića. Ovaj dokument bio je teorijski okvir koji je sadržavao popis poslova i zadataka, kojima je nedostajao samo izvođač. Da nije bilo Miloševića, bio bi nađen neko drugi“.

„Istini za volju“ – konstatuje profesor Kecmanović – „sve mistifikacije Memoranduma nastale su u Beogradu, tokom međufrakcijskih obračuna u komunističkom rukovodstvu Srbije, ali je to kasnije bilo vešto zloupotrebljeno prilikom raspada SFRJ.“

Nove i stare optužbe akademskog viđenja situacije iz 1986. nisu dolazile samo iz bivših jugoslovenskih republika, već i iz Srbije. Sličnu matricu ocena negovao je intelektualni i politički krug oličen u tzv. „Drugoj Srbiji“. Najverniji kritičar politike SANU i Dobrice Ćosića do današnjih dana bez sumnje je istoričarka Latinka Perović, kao i niz intelektualaca liberalnog i građanskog opredeljenja. U ovaj krug svakako treba ubrojiti i nevladine organizacije predvođene Helsinškim odborom za ljudska prava i Fondom za humanitarno pravo.

Zapaženu ulogu u kritičkim osvrtima na Memorandum imala je istoričarka Olivera Milosavljević, autorka više članaka i studija o ovom dokumentu i njegovim implikacijama na kasnije tragične događaje. Ona je, pozivajući se na jedan intervju Dušana Kanazira iz 1991, bezrezervno tvrdila da je Memorandum bio ideja za srpski nacionalni program.

POHOD NA „VELIKU SRBIJU“

DA je SANU pisanjem Memoranduma načinila ratni poklič, matrica je koja se godinama pominje u regionu, ali i među domaćim intelektualcima. Arhitekta Bogdan Bogdanović, koji je zbog neslaganja sa načinom rada Akademiju napustio još 1981. pripadao je, bez sumnje, krugu žestokih kritičara ovog dokumenta.

Prema njegovom mišljenju, objavljivanje ovog dokumenta „izraz je saučesništva određenih političkih krugova i beogradskih intelektualaca“.

„Memorandum je bio ohrabrenje i naučno pokriće srpskom nacionalizmu. Takav dokument nije mogao da se pojavi bez saradnje akademika – nacionalnih vođa i pojedinih članova partije. Svakako ne Stambolićeve struje. U Beogradu je dočekan kao znak za početak trke. ‘Naši intelektualci kažu nam da krenemo’. U šta? U veliku Srbiju, razume se. U ratove za ostvarenje naših velikih ideala.“

Autor: Rade Dragović

Sutra: Akademici pred Haškim tribunalom

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom