Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Vlast je više ili manje uvijeno od akademika tražila da priznaju krivicu, da se saglase sa presudama koje su izrečene, i da po oprobanoj boljševičkoj matrici smene rukovodstvo

Vlast zahteva od nas da ukradeni nam nacrt Memoranduma proglasimo platformom kontrarevolucije i da optužimo sebe da smo razbijači Jugoslavije i neprijatelji socijalizma. Traži se od nas da priznamo da smo izazivači bratoubilačkog rata i da se borimo za svoju nacionalističku vlast. Vlast, dakle, traži od nas da priznamo krivicu koju nismo počinili, da se saglasimo sa presudama koje su izrečene, a da nismo ni saslušani. Koji čovek sa dostojanstvom i čašću akademika može da pristane na takvu ulogu?

Ovo pitanje je na Vanrednoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti, održanoj 18. decembra 1986. godine, postavio Dobrica Ćosić. U verovatno najviše iščekivanoj besedi na ovom skupu pisac i akademik dao je „sumorni opis stvarnosti“ ukazavši da je tekst Memoranduma volšebno nestao shodno matrici da je od činjenja zla, mnogo veće zlo govorenje o zlu.

Skupštini SANU, prebrojavanju akademika i izjašnjavanju o poverenju rukovodstvu SANU, prethodila je višemesečna baražna vatra kritika, uvreda i napada na Akademiju u režiji državnog i partijskog rukovodstva Srbije. Glasanje akademika od kojih je režim očekivao „diferencijaciju“ i ograđivanje od sadržaja memorandumskog teksta, trebalo je da bude završni čin političkog trilera koji je iz temelja zatresao Jugoslaviju. „Slučaj Memorandum“ zbog svojih ogoljenih stavova na prilike u SFRJ i mesto srpskog naroda postao je prvorazredni skandal, koji je mesecima bio tema obračuna vlasti, akademika i javnog mnjenja. Sve se to događalo usred priprema za obeležavanje veka od osnivanja SANU. Luksuzne pozivnice već su poslate na adrese najčuvenijih stranih naučnih ustanova i akademija.

Vlast je više ili manje uvijeno od akademika tražila da se odreknu stavova iz memorandumskog teksta, ali i da po oprobanoj boljševičkoj matrici smene rukovodstvo SANU. Najskuplja je bila glava Antonija Isakovića, koji je bio na čelu tima od 16 članova Akademije koji su pristupili izradi Memoranduma.

Vanrednoj skupštini SANU prethodilo je mučno natezanje sa režimom oko značenja teksta koji je pod velom tajne izašao u javnost, kao i posledica koje je proizveo. Već prvih nedelja po objavljivanju izvoda iz nacrta, postalo je jasno da neće sve ići po želji rukovodstva Srbije.

Svojevrsni uvod u ono što će nastupiti dogodio se 14. oktobra, kada je u SANU održan sastanak Aktiva Saveza komunista SANU, kojem je prisustvovala i trojka Gradskog komiteta – Dragiša Pavlović, Radmilo Kljajić i Dušan Mitević. Očekivalo se da će akademici komunisti prvi popustiti i napraviti korak unazad, koji će biti početak uzmicanja i ostalih članova SANU. Ovakav epilog, međutim, je izostao. Zaključkom od pet tačaka, od kojih je u najvažnijim ponovljeno odbijanje javnih kritika na račun Akademije, ali i podvučeno da je „došlo do zloupotrebe materijala i da postoje ozbiljni razlozi da se na ovom poslu nastavi“.

Ovakav ishod nije zadovoljio Komitet. Pritisak je nastavljen. Beogradskom intelektualnom čaršijom počele su da kolaju spekulacije da će SANU biti ugašena, da je posredi pokušaj akademika da osnuju političku stranku, ali i da će zbog navoda u Memorandumu njegovi pisci biti uhapšeni. U takvoj atmosferi na adresu Knez Mihailova 35 stigao je poziv sa najvišeg mesta – od Ivana Stambolića, tadašnjeg predsednika Predsedništva SR Srbije.

„Nije reč o celoj Akademiji, već o grupici ljudi koje treba onemogućiti. Skupština se može pretvoriti u opasnu političku demonstraciju i povampirenje Memoranduma. Proslavu stogodišnjice SANU treba odložiti. Rukovodstvu Srbije stalo je da se i iz slučaja izađe na civilizovan način, a to znači da Komisija prestane sa radom, a potpredsednik Isaković podnese ostavku“, glasila je jasna poruka Ivana Stambolića.

„Mučno i teško“, dvema rečima generalni sekretar SANU Dejan Medaković opisao je atmosferu na sastanku kod predsednika Srbije.

U tako zagrejanoj atmosferi dočekana je Vanredna skupština Akademije. Svečana sala bila je krcata novinarima, foto-reporterima. Redakcije su poslale pojačane ekipe za praćenje događaja. „Novosti“, na primer, poslale su u SANU trojicu najboljih političkih izveštača. Vladala je strepnja i neizvesnost od ishoda.

„Potrebno je ostati, istrajati i raditi na svojim temeljnim načelima na kojima smo zasnovani, iako svet često nije zreo za istinu. Bolje je vreme svog života provesti u njenom otkrivanju nego brzo i lukavo prilagoditi i dokazivati podobnu istinu. Ponekad se čini da je takav put dobar, da donosi blagostanje. Brzo se otkriva da vas dave – sluga ostaje sluga“, ishod je nagovestila beseda Antonija Isakovića.

Oglasili su se i akademici, koji su bili na stanovištu režima. Vaso Čubrilović je ponovio svoj stav da se SANU umešala u politiku, dok je Pavle Savić bio još oštriji:

„Imam utisak da se ovim materijalom odstupilo od razumnog delanja i da se sugeriraju novi krvavi obračuni, dobro utisnuti u sećanje iz daleke prošlosti. Memorandumom je SANU promašila svoju namenu“, naglasio je Savić.

Miloš Macura, sekretar partijske organizacije SANU, nije odstupao od zajedničkog stava Akademije.

„Davati blage dijagnoze za teške boljke značilo bi ogrešiti se o svoju naučnu i građansku dužnost. Na primaocima poruke je da iskoriste što mogu, a da ostalo odbace. Da li je ceo taj poduhvat bio časno delo ili nije, presudiće istorija“, naveo je Macura.

Smenjivali su se govornici – Ćosić, Pekić, Kanazir, Čubrilović, Macura, Palavestra… Ishod tajnog glasanja bio je iznenađujući – rukovodstvo Akademije dobilo je gotovo nepodeljenu podršku akademika. Ovakav ishod je protumačen kao odbijanje SANU da se odrekne svog rukovodstva, a time i opravdanosti rada na Memorandumu i ukazivanju na probleme u Jugoslaviji.

Ishod glasanja na Vanrednoj skupštini privremeno je stavio tačku na sukob Akademije i države. Prividni mir, prekinut povremenim kritičkim tonovima vladao je sledećih nekoliko godina. To, međutim, nije označilo kraj kampanje na Memorandum SANU. Novi talas upiranja prsta, upotrebe i zloupotrebe nastupiće, gotovo deceniju kasnije, početkom građanskog rata u Jugoslaviji.

ISPISALI TITA I KARDELjA

U jekui memorandumske kampanje protiv SANU otvorena je još jedna, manja afera. Režimski novinari optužili su Akademiju da je iz svojih redova izbrisala Tita i Kardelja, koji su svojevremeno bili njeni članovi. Povod za novu ujdurmu bila je brošura „Uoči stogodišnjice“, štampana maja 1986. godine, iz koje su imena vođa revolucije izostavljena iz dela posvećenog istorijatu SANU. Ova činjenica bila je korišćena u pojačavanju pritiska na akademike. Oni su se branili da prigodan tekst, zbog ograničenog prostora nije omogućavao navođenje svih ličnosti iz istorije, ali i da su Tito i Kardelj uredno zavedeni u mnogo važnijoj publikaciji – Godišnjaku SANU za 1985. godinu. Šta god bio razlog, poklapanje izostavljenih imena iz brošure sa glavnim krivcima za loš položaj srpskog naroda u memorandumskom tekstu, poslužila je kao dodatni argument u napadima na Akademiju.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Talas buđenja nacionalnih osećanja

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom