Фељтон као оријентир за схватање хрватске политике (писмо читаоца)

Сматрам да је фељтон „Где станује геноцидност у хрватској политици” објављен у добар час, када Хрватска упорно наставља са уобичајеном реваншистичком кампањом из познатог фашистичког арсенала. Зато је појава фељтона академика Василија Крестића, несумњиво нашег најпознатијег стручњака за српско­хрватске односе у тој области у „Политици” од 27. маја до 4. јуна ове године, њихове каузалне везе, адекватна мера за тумачење узрока и последица геноцидне политике против српског народа. Она се упорно и доследно негује кроз столећа, преносећи се са генерације на генерацију, као „вечни пламен”. Професор В. Крестић је у девет сублимираних прилога овог фељтона кратко пренео основне постулате такве „филозофије”, којој није потребна додатна интерпретација. Он је сажето изнео идеје њених главних протагониста.

Док Хрватска и до данас ужива пуну заштиту својих политичких мецена за геноцид који је починила у периоду 1941­ 1945, као и у време грађанског рата 1991­1995, ових дана смо доживели да је немачки парламент одлучио да злочин учињен над Јерменима пре сто година од стране Турске, у својој Резолуцији назове правим именом – геноцидом.

Као што је новинар Б. Лалић нагласио, Немачка није усамљена. Геноцид над Јерменима досад је признало двадесетак земаља: Француска, Италија, Белгија, Шведска, Русија, Грчка, Канада, Аргентина. Било је неколико покушаја да се резолуција о геноциду изгласа и у америчком Конгресу, али је она у последњем тренутку скидана с дневног реда, због жестоких реаговања Анкаре.

На другој страни, Европски парламент је пре годину дана усвојио декларацију у којој је тај злочин назван геноцидом и позвао своје чланице да прихвате ту историјску истину. То је изазвало оштра реаговања Анкаре, иако тај документ није обавезујући.

Све то показује да ми нисмо били довољно упорни. Било је логично да се ми у нашем случају, између осталог, позовемо на правно историјску аналогију, зар не? У недавној противтужби, противна страна је постигла „еквилибријум”, а то јој је било сасвим довољно да и данас води исту политику, чак шта и више!?

„Вечерње новости” преносе извештај свог дописника Ј. Керблера, да је прошлог викенда у Загребу боравио и славни француски филозоф Ален Финкелкраут, с циљем да пружи подршку хрватским грађанима у отпору против министра културе Златка Хасанбеговића. За њега, француски филозоф каже „Он користи послератни тоталитаризам да дискредитује борбу против фашизма – рекао је Финкелкраут за министра којег је лично одабрао Карамарко. – Овде сам да бих исказао солидарност са свим Хрватима који сматрају да је то што је Хасанбеговић на челу Министарства културе срамотан чин. – Било би страшно да се то догоди, и можда је управо ова криза тренутак да се легитимни национализам коначно раздвоји од државне творевине Анте Павелића – сматра француски филозоф.

На крају, желим закључити да је цитирани фељтон академика В. Крестића прави подсетник, приручник оријентир за схватање прошле и актуелне хрватске политике у домену српско–хрватских односа. Будућност чека проверу?

Аутор: Јовица  Продановић, Нови Београд

Извор: ПОЛИТИКА, петак 10 јун 2016., стр. 15

Фељтони:

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – (1.део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – (2. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – (3.део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (4.део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (5. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (6. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (7. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (8. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (9. део)