Feljton kao orijentir za shvatanje hrvatske politike (pismo čitaoca)

Smatram da je feljton „Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici” objavljen u dobar čas, kada Hrvatska uporno nastavlja sa uobičajenom revanšističkom kampanjom iz poznatog fašističkog arsenala. Zato je pojava feljtona akademika Vasilija Krestića, nesumnjivo našeg najpoznatijeg stručnjaka za srpsko­hrvatske odnose u toj oblasti u „Politici” od 27. maja do 4. juna ove godine, njihove kauzalne veze, adekvatna mera za tumačenje uzroka i posledica genocidne politike protiv srpskog naroda. Ona se uporno i dosledno neguje kroz stoleća, prenoseći se sa generacije na generaciju, kao „večni plamen”. Profesor V. Krestić je u devet sublimiranih priloga ovog feljtona kratko preneo osnovne postulate takve „filozofije”, kojoj nije potrebna dodatna interpretacija. On je sažeto izneo ideje njenih glavnih protagonista.

Dok Hrvatska i do danas uživa punu zaštitu svojih političkih mecena za genocid koji je počinila u periodu 1941­ 1945, kao i u vreme građanskog rata 1991­1995, ovih dana smo doživeli da je nemački parlament odlučio da zločin učinjen nad Jermenima pre sto godina od strane Turske, u svojoj Rezoluciji nazove pravim imenom – genocidom.

Kao što je novinar B. Lalić naglasio, Nemačka nije usamljena. Genocid nad Jermenima dosad je priznalo dvadesetak zemalja: Francuska, Italija, Belgija, Švedska, Rusija, Grčka, Kanada, Argentina. Bilo je nekoliko pokušaja da se rezolucija o genocidu izglasa i u američkom Kongresu, ali je ona u poslednjem trenutku skidana s dnevnog reda, zbog žestokih reagovanja Ankare.

Na drugoj strani, Evropski parlament je pre godinu dana usvojio deklaraciju u kojoj je taj zločin nazvan genocidom i pozvao svoje članice da prihvate tu istorijsku istinu. To je izazvalo oštra reagovanja Ankare, iako taj dokument nije obavezujući.

Sve to pokazuje da mi nismo bili dovoljno uporni. Bilo je logično da se mi u našem slučaju, između ostalog, pozovemo na pravno istorijsku analogiju, zar ne? U nedavnoj protivtužbi, protivna strana je postigla „ekvilibrijum”, a to joj je bilo sasvim dovoljno da i danas vodi istu politiku, čak šta i više!?

„Večernje novosti” prenose izveštaj svog dopisnika J. Kerblera, da je prošlog vikenda u Zagrebu boravio i slavni francuski filozof Alen Finkelkraut, s ciljem da pruži podršku hrvatskim građanima u otporu protiv ministra kulture Zlatka Hasanbegovića. Za njega, francuski filozof kaže „On koristi posleratni totalitarizam da diskredituje borbu protiv fašizma – rekao je Finkelkraut za ministra kojeg je lično odabrao Karamarko. – Ovde sam da bih iskazao solidarnost sa svim Hrvatima koji smatraju da je to što je Hasanbegović na čelu Ministarstva kulture sramotan čin. – Bilo bi strašno da se to dogodi, i možda je upravo ova kriza trenutak da se legitimni nacionalizam konačno razdvoji od državne tvorevine Ante Pavelića – smatra francuski filozof.

Na kraju, želim zaključiti da je citirani feljton akademika V. Krestića pravi podsetnik, priručnik orijentir za shvatanje prošle i aktuelne hrvatske politike u domenu srpsko–hrvatskih odnosa. Budućnost čeka proveru?

Autor: Jovica  Prodanović, Novi Beograd

Izvor: POLITIKA, petak 10 jun 2016., str. 15

Feljtoni:

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici – (1.deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici – (2. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici – (3.deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (4.deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (5. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (6. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (7. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (8. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (9. deo)