Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (8. deo)

Datum objave: petak, 3 juna, 2016
Veličina slova: A- A+
Vasilije Đ. Krestić
Vasilije Đ. Krestić

Put nacionalnog i političkog zatiranja – Krestić

Ante Pavelić je za vreme zatočeništva, na osnovu višegodišnjeg proučavanja pokolja Jermena u Turskoj, pripremio plan za pokolje Srba u Hrvatskoj

Vlatko Maček bio je obavešten da je Ante Pavelić, u Sijeni, u Italiji, za vreme zatočeništva, „na osnovu višegodišnjeg proučavanja pokolja Jermena u Turskoj” pripremio plan za pokolje Srba u Hrvatskoj. Iako je Mačeku sve to bilo predočeno i plan mu je pokazan, on o tome nije obavestio vladu ni svoje političke partnere iz Seljačke demokratske koalicije, koji su predstavljali Srbe u Hrvatskoj. Ima indicija da je s tim „bezbožnim planovima” upoznao nadbiskupa Stepinca i da je od njega tražio da utiče na Pavelića i njegove ljude da odustanu od izvršenja tih zločinačkih namera.

Idejom o genocidnom uništavanju Srba nisu bile zaokupljene samo ustaše. Uverenje da su Srbi glavna prepreka za razvoj Hrvatske i da ih treba fizički uništiti vladalo je i u onim delovima hrvatskog društva koji se nisu svrstalo u redove ustaša. Tako, primera radi, predsednik Udruženja književnika Hrvatske Slavko Kolar nije bio ustaša, ali je 1941. godine, kad su Nemci bombardovali Beograd, izjavio da Srbe treba bombardovati „dok je i jedan taj gad živ”. Univerzitetski profesor književnosti Mihovil Kombol takođe nije bio ustaša, ali je, uprkos tome, februara 1945. izjavio da milion Srba treba potući da bi se oni koji preostanu priključili Hrvatima. Izjave pomenutih ličnosti iz najviših redova hrvatske inteligencije rečito govore o tome koliko je duboko i široko u hrvatskom društvu rasprostranjena mržnja prema Srbima i ideja da se njihovim genocidnim uništavanjem na najbolji način može rešiti čitav splet pitanja koja se tiču Hrvatske i Hrvata, njihovog opstanka i njihove budućnosti.

Malo je poznato da su i komunističke vlasti Hrvatske želele da se liše Srba i da, ako ne mogu da stvore etnički čistu Hrvatsku, što više smanje njihov broj. S tim namerama one su, po svršetku rata 1945. godine, više odmagale nego što su pomagale povratak Srba­izbeglica iz Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, koji su se bekstvom iz Hrvatske spasli ustaškog noža. Tadašnje federalne vlasti Hrvatske bile su zadovoljne time što se broj Srba u Hrvatskoj osetno smanjio. Nerado su preduzimale prisilne mere za isterivanje ustaških porodica iz srpskih kuća i sa srpskih imanja. Zbog toga je Ministarstvo kolonizacije Demokratske Federativne Jugoslavije u više navrata tokom 1945. godine zahtevalo od Predsedništva narodne vlasti Hrvatske i njenih nadležnih ministarstava da upozore „područne organe vlasti na pravilno i brižno postupanje s povratnicima”, pripadnicima srpskog naroda, „koji se iz Srbije vraćaju u svoju užu domovinu Hrvatsku”

Ante Pavelić i Alojzije Stepinac Fotodokumentacija „Politike”
Ante Pavelić i Alojzije Stepinac
Fotodokumentacija „Politike”

Velika i etnički čista Hrvatska država zaokupljala je pažnju i Franje Tuđmana i njegovih saradnika na isti način kako je to bilo u Hrvatskoj u prethodnih stotinu i više godina. Da je to tačno, potvrđuje pisanje prof. dr Slavena Letice, Tuđmanovog savetnika. U listu „Danas”, u broju od 12. septembra 1989. godine, u tekstu pod naslovom „Asimilacija hrvatskih Srba”, Letica je pokušao da, tobože naučno, da obrazloženje o neminovnosti asimilacije Srba u Hrvatskoj. Pritom se vratio ideji „hrvatskog političkog naroda”, tvrdeći da se Srbi u Hrvatskoj mogu opredeljivati za dva puta. Mogu biti, kako je napisao, „organski dio” srpskog etničkog naroda, ili „dio hrvatskog političkog naroda”. Tim pisanjem Letica je Srbima ponudio ono što im je uporno i na silu nametano tokom čitave druge polovine 19. veka, sve do 1905. godine, do stvaranja Hrvatsko­srpske koalicije, a od frankovaca i posle toga. Ponudio im je put odricanja od svoje nacionalne pripadnosti kako bi postali deo „hrvatskog političkog”, odnosno „konstitutivnog naroda”. Ponudio im je ono što Srbi u Hrvatskoj nikad u prošlosti nisu mogli ni hteli da prihvate, jer su bili svesni da im je nuđen put nacionalnog i političkog zatiranja. Sve do 1918. Srbi su se tom putu žestoko opirali i zbog toga vodili beskompromisnu borbu, čvrsto uvereni da je to borba za opstanak. Politika kakvu je ponudio Tuđmanov savetnik prouzrokovala je u okvirima Austrougarske plemenski raskol između Hrvata i Srba. Letica je ponudio politička rešenja čija su izvorišta u hrvatskom državnom i istorijskom pravu. Ta rešenja su svojevremeno, u 19. veku, vladajući krugovi Mađarske pokušavali silom da nametnu Hrvatima, kao i Srbima, a ovi su se tome, da bi se spasli mađarizacije, žestoko oduprli, pa su 1848–1849. zbog toga i vodili rat s Mađarima. Rešenja koja je ponudio jedan od uglednijih članova Tuđmanove Hrvatske demokratske zajednice svode se na dobro poznatu formulu: jedna država, jedan narod, jedan jezik. Kako je ta formula bila aktuelna u vreme austrijske, austrougarske i Pavelićeve endehazijske vlasti, očigledno je da su Tuđman i njegovi sledbenici svoje uzore našli u vremenima koja su prohujala.

Nastaviće se

Izvor: POLITIKA, petak 03 jun 2016., str. 24

 

Vezana vijest:

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici – 1.deo

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici – 2. deo

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici – 3.deo

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (4.deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (5. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (6. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (7. deo)

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj politici (9. deo)

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top