Ђорђе Пражић: ЗЛОУПОТРЕБА САМОУБИСТВА АДМИРАЛА БАРОВИЋА

Већ тридесет година у приземне политичке сврхе, траје пропагандна злоупотреба самоубиства контраадмирала Владимира Баровића, једног од омиљених и поштованих официра у ЈРМ.

Контраадмирал Владимир Баровић извршио је самоубиство 29. септембра 1991. године, у канцеларији Команде Војнопоморског упоришта Вис. Тих дана требао је да прими дужност начелника штаба Команде Војнопоморске области (КВПО) а на Вис је дошао са дужности команданта 5. Војнопоморског сектора (ВПС) Пула.

Претходни начелник штаба КВПО контраадмирал Фридрих Морети је на властити захтјев отишао у пензију а у отвореном писму у дневном листу „Слободна Далмација“ оптужио је ЈРМ (ЈНА) за агресију и злочин према Хрватској.

Контраадмирал Баровић је имао добар професионални углед међу припадницима ЈРМ. У свом опроштајном писму написао је слиједеће: „На крају свега“ (наслов) Дошло је вријеме да човјек не може да се бори за своје идеје (ријеч „идеје“ је биле два пута прецртана и замијењена је са рјечју „људе“) људе. Желим да будем сахрањен на о. Вису. Контраадмирал Баровић (у потпису).

Међутим, хрватска пропаганда је искористила овај трагичан догађај и у дневним новинама „Слободна Далмација“  објавили су лажни садржај писма који је оптуживао ЈНА, посебно војни врх.

Ту су изнешене чињенице које су у том тренутку веома негативно дјеловале на припаднике ЈРМ, који су били у блокираним и опкољеним касарнама. У то вријеме припадници ЈРМ у сплитском, шибенском и задарском гарнизону су били  у веома неповољној ситуацији. Тешко је било објаснити морнарима-војницима и младим старјешинама циљ одбране касарне у окружењу, када је  на безбједном мјесту у касарни на Вису будући начелник штаба Команде ВПО извршио самоубиство.

Између осталог, у лажном опроштајном писму^[1] су  наведени слиједећи наводни Баровићеви ставови :

„Агресија ЈНА против Хрватске представља дјело супротно црногорској части“.

„Ништа није могао учинити како би официре и морнаре ЈРМ у Пули, одвојио од прљавог рата против Хрватске“.

„Неслагање са високим официрима команде ЈНА а посебно са плановима генерала Благоја Аџића и Вељка Кадијевића“.

„У писму је изразио жељу да буде сахрањен на острву Вису“.

Острво Вис је међу припадницима ЈРМ имао симбол „Тврђаве Јадрана“, а посебно се потенцирала његова улога у Народноослободилачкој борби током Другог свјетског рата. Уочи напуштања Виса од стране ЈРМ, 1. јуна 1992. године, есхумирано је тијело контраадмирала Баровића и сахрањено у Херцег Новом у Боки Которској.

Хрватска пропаганда је максимално искористила лажно опроштајно писмо покојног адмирала Баровића у пропагандним нападима на ЈРМ (ЈНА).

Његов трагични случај се злоупотребљава од стране хрватске и црногорске пропаганде у сатанизацији ЈНА (тзв. великосрпски агресор) и српског народа (тзв. кривци за злочине и рат деведесетих) до данашњих дана. Врхунац злоупотребе се догодио за Дан државности Црне Горе 2016. године, када је њен предсједник Филип Вујановић одликовао контраадмирала Баровића, Црногорца (Баровић се увек изјашњавао као Србин, и српска националност му пише у Књизи рођених) родом из Бања Луке, због тога што није хтио да бомбардује градове на хрватској обали у току 1991. године.

У сваком сукобу најприје погине истина. Тако је било у и ратовима деведесетих. Контраадмирал Баровић, и да је примио нову дужност, не би могао да наређује или спречава  борбена дејства по хрватским градовима, која иначе никада нису ни била планирана. Планирана су само одбрамбена дејства војних објеката, да би се спречило њихово заузимање од стране хрватских снага, сходно намјерама из хрватског плана „Заробити војарне“ од 27.12.1990. године.

Праву истину о узроку самоубиства, Баровић је однио у гроб. Њему блиска особа из ванармијске структуре, можда зна или наслућује повод за тај трагични чин, јер је цијело вече са њим разговарала и покушала да га одврати од суицидних намјера. Све остале приче су само наклапања и морбидна злоупотреба једног трагичног случаја.

Хрватска и Црна Гора су оствариле своје политичке циљеве, и није им више потребан лажни мит о наводном часном самоубиству адмирала  „злочиначке“ ЈНА.

Можда се ипак оптужба о „великосрпском пројекту“ и „великосрпској агресији“, налази на слабим темељима, па је треба стално ојачавати и доказивати старим и новим лажима.

Пустимо контраадмирала Владимира Баровића да почива у вјечном миру.

Аутор: Ђорђе Пражић

[1] Кронологија рата,агресија на Хрватску и Босну и Херцеговину са нагласком страдања Хрвата у БиХ 1989.-1998., Хрватски информативни центар, Загреб, 1998. стр. 97.

Извор: ВЕТЕРАНИ МОРНАРИЦЕ

Од истог аутора:

Ђорђе Пражић: Хрватски сан | Јадовно 1941. – КУЛТУРА …

Ђорђе Пражић: ГУБИЦИ СТАНОВНИШТВА КОСИЊА У ДРУГОМ …

Ђорђе Пражић: Од кољача до витеза, од жртве до агресора …

Ђорђе Пражић: Јаме наших страдања и заблуда | Јадовно 1941 …

Ђорђе Пражић: Списак српских жртава рата на подручју …

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године? | Јадовно …

Тајна Косињске јаме

Госпићка крвава јесен 1991.

Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу …

Проклетство бојовника Душка | Јадовно 1941.

Хрватски напади на ЈНА 1991. године | Јадовно 1941 …

Три разгледнице из Госпића | Јадовно 1941. – КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у …

Хрватска ревизија и српска амнезија