Псеудонаучна и аутошовинистиа тумачења такозваних митова и заблуда из српске историје често су само бизаран, препознатљив и у крајњој линији, злонамеран покушај појединих српских историчара да дају свој несебичан допринос рушењу националне и историјске свести српског народа.
Све или скоро све што чини суштину и смисао националног самопоштовања и националног достојанства, нашег духовног и државотворног опредељења излаже се бескрупулозном преиспитивању, ревизији и ниподаштавању и то увек у духу комунистчко-усташке односно левичарско-кротофилске идеологије.
Настоје се по сваку цену и на сваки начин обесмислити све етичке вредности српског друштва, његова историјска слава и величина, почевши од средњег века, преко периода турске владавине српским земљама, све до обнове нововековне српске државности.
Уместо да пишу објективно и научно историју свог народа, ови, за чудо уважени историописци, пишу и препричавају историју у којој се, на исти начин као што је то чинио Фрањо Туђман у Беспућима повијесне збиљнисти, бројеви страдалих Срба у Ендехазији, минимизирају.
На овај начин се заправо чини крупан искорак ( и то са српске стране !) ка потврђивању свега оног што је у наведеној књизи називано ,,Митом о Јасеновцу“…
Тамо где су, у Музеју жртава геноцида (какве ли ироније!) стали мишине и никодијевићи, наставиће, по свему судећи ристићи и њихове присталице и истомишљеници.
О томе, на свој начин, говори и овај текст који делим: Ristić: Relativizuje se Jasenovac, strančarenje i politiku ostaviti po strani
Извор: Фејсбук страница Дејан Микавица
Од истог аутора:
Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних …