arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Cilj sarajevskog filmskog festivala je fabrikovanja samo jedne – bošnjaške istine!

17. avgust 2018.

Od 15. do 23. avgusta u federalnom Sarajevu biće održan Sarajevski film festival, kao međunarodna manifestacija filmske smotre kulture. I ne samo da će taj festival biti ekranizacija brojnih filmova, već će kao i prethodnih godina biti u funkciji nikad zaustavljene ratne propagande i odvođenja stranih gostiju na mjesta tzv. opsade Sarajeva, sa glavnom „turističkom atrakcijom“ – posjeta tzv. „Tunelu spasa za ratno i opsjednuto Sarajevo“. Svaka posjeta „Tunelu“ je događaj koji duboko vrijeđa srpski narod u BiH, a posebno u Republici Srpskoj. Nažalost, Srbi sve to moraju da gledaju /naravno ako hoće, ali gledaju to mahom oni koji ne vole Srbe/. Dakle  gledaju oni koji mrze Srbe. Gore od

Prije 77 godina na Pagu ubijena 791 osoba, samo zato što su bili Srbi i Jevreji

16. avgust 2018.

Da se stravični zločini iz prošlosti, od strane Nezavisne Države Hrvatske nikada ne zaborave, potrudili su se još jednom članovi Udruženja „Jadovno 1941.“ koji su postavili Časni krst na rtu Slana ostrvo Pag, a nakon toga, kako i dolikuje  parastosom obilježili , 77 godina od ovog svirepog čina. Ovo je bio osmi po redu Časni krst, koji su postavili članovi Udruženja „ Jadovno 1941.“ , a kretali su se  identičnim putem, kao  Srbi i Jevreji te kobne noći između 14. i 15. avgusta 1941, da bi došli do krajnjeg odredišta, na sveto mjesto gdje je postavljen krst. Istorija će opominjati i pričati istinu, a ona svjedoči da je tu  ubijena

Foto: Politika

Latinica nije srpsko pismo

16. avgust 2018.

Naučni savjetnik Instituta za srpski jezik SANU Sreto Tanasić rekao je da latinica nije srpsko nacionalno pismo, već samo ćirilica, koja je u centru srpske kulture i prepoznatljivi znak kulturnog identiteta Srba. Komentarišući prijedlog izmjena i dopuna Zakona o jeziku i pismu, gdje je propisano da se u službenoj upotrebi koristi samo ćirilica, Tanasić je ocijenio da nema nikakvih razloga ni potrebe da se latinica ozakoni kao ravnopravna ćirilici niti da je zamijeni. „Latinica nije srpsko pismo, iako je u 20. veku mnogo pisano na njoj. Međutim, ona je uvezena, posebno je naturana posle Drugog svetskog rata u ime srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva i bratstva i jedinstva. Međutim, u Hrvatskoj ćirilice

Nema kraja skrnavljenju stratišta: Na mjestu stradanja otvoren azil za pse lutalice

16. avgust 2018.

Morin otok je mesto strašnog zločina  koje  se sada, zbog izmena toka Bregave  nalazi u koritu reke u ataru Tasovčića, iznad starog, kamenog mosta, pored asfaltnog  puta za Prebilovce. Od magistrale je udaljeno oko 300, a od centra Prebilovaca oko 2900 metara. U noći 14/15. avgusta ovde je ubijeno oko 50 Prebilovčana oba pola i svih uzrasta. Zaklani su noževima a glave su im odsečene i zakopane na licu mesta, odvojeno od tela. Ove žrtve su od ustaša pohvatane i zatvorene u seoskoj školi posle pokolja na Šurmanačkoj jami i na drugim mestima. Mnogi su se predali na lažni poziv o amnestiji, utučeni saznanjem da su im svi članovi porodica

Morin otok zasut otpadom: Hrvati nastavljaju sa skrnavljenjem srpskog stratišta

16. avgust 2018.

Morin otok je mesto strašnog zločina koje se sada, zbog izmena toka Bregave nalazi u koritu reke u ataru Tasovčića, iznad Starog, kamenog mosta, pored asfaltnog puta za Prebilovce. Od magistrale je udaljeno oko 300, a od centra Prebilovaca oko 2900 metara. U noći 14/15 avgusta ovde je ubijeno oko 50 Prebilovčana oba pola i svih uzrasta. Zaklani su noževima i glave su su im odsečene i zakopane na licu mesta, odvojeno od tela. Ove žrtve su od ustaša pohvatane i zatvorene u seoskoj školi posle pokolja na Šurmanačkoj jami i na drugim mestima. Mnogi su se predali na lažni poziv o amnestiji, utučeni saznanjem da su im svi članovi

Hrvatski istoričar Goran Šarić: Pristojni narodi slave kada pobede sebi jednake

15. avgust 2018.

Da sam se plašio pretnji ili se vodio materijalističkim interesima, sad bih sedeo u Katoličkoj crkvi. Hrvatski istoričar, teolog i žestok kritičar političkih elita u Hrvatskoj i na Balkanu ovih danas boravi u Srbiji. Njegova porodica, koja živi u Rijeci, dobila je pretnje smrću od hrvatskih nacionalista pošto je javno rekao da ne proslavlja „Oluju“ jer je Hrvatska u njoj očistila samu sebe od svog naroda. – Moj rad bi se u Hrvatskoj mogao nazvati „Sve što nikad niste hteli znati o sebi, a imali ste koga pitati.” Nije ovo ni prvi, ni zadnji put da mi prete. Na to sam već navikao. Intelektualac je po definiciji čovek koji se

Sto kuna za sat klanja: Odata počast Srbima ubijenim na Pagu

15. avgust 2018.

U uvali Slana, na ostrvu Pag, obeleženo je 77 godina od kada je u noći između 14. i 15. avgusta stradala 791 žrtva režima NDH, među kojima je bilo 91 dete do 15 godina, uključujući bebu od približno pet meseci starosti, 293 žene i 407 muškaraca. Članovi  Udruženja „Jadovno 1941“ postavili su „Časni krst“ na mestu gde su žrtve pokopane te noći 1941. godine, a pre toga su prešli krševiti kameni put od nešto manje od tri kilometara, nakon što su se iskrcali iz katamarana, koji ih je prevezao od Karlobaga do uvale Slane. Hodočasnici su se prvo spustili do jevrejskog logora kamenim putem koji su pravili zatočenici pre 77 godina, zatim se popeli do mesta

Akademik Matija Bećković

Patnja

15. avgust 2018.

Patrijarh Pavle je često pričao Šta je njemu ispričao neki Srbin Dok je bio raško-prizrenski episkop U vreme turskog zuluma Sastali su se onamošnji Srbi I dogovarali šta da čine Ovo se više ne može podnositi Dogorelo je do nokata Ajde da se poturčimo I danemo dušom A neko reče Ajde da još malo pričekamo Ne prođe dugo A dođe 1912. godina I srpska vojska uđe u Prištinu Opet se sastadoše oni isti ljudi A jedan će reći Au braćo Da ono učinjesmo Propade nam onolika patnja A tek nama Piše: Matija Bećković Izvor: Iskra Vezane vijesti: Matija Bećković: Izvinjenje Matija Bećković: Lišeni života i smrti Matija Bećković: O trijumfu

Printskrin: Youtube

„Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde“: Sećanje na Spomenka (14) heroja koji je položio život za Srpsku (VIDEO)

15. avgust 2018.

Da je preživeo, Spomenko bi danas napunio 40 godina. Spomenko je imao samo 14 godina kada je kao vojnik Republike Srpske teško ranjen na ratištu, a od povreda uskoro preminuo. U ratu je izgubio sve, a vojska mu je postala porodica. Da je preživeo, danas bi napunio 40 godina. „Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde“, govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu. Nije dočekao da se vrati u svoj Maglaj… Spomenko Gostić je bio i najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske  u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Poginuo je 20. marta 1993. godine prilikom napada muslimanskih snaga na planinu Ozren. Za svoje zasluge je

Šta reći: Istoriju NDH u Zagrebu će predavati „historičarka“ koja negira zločine NDH

15. avgust 2018.

Vlatka Vukelić poriče postojanje dečijih koncologora u Sisku i Jastebarskom.  *FAKTI:  Nebitno je da li je Vlatka po ocu ili po mužu Vukelić. I povodom nje i njenog delovanja ima smisla zapitati se: kole laboratorije zla od Srba u Hrvatskoj prave ne samo Hrvate i (neo)ustaše, već i neljude koji su najkrvoločniji ljudima svojih gena. Tu laobratoriju bi mogla zauvek zatvoriti Rimokatolička crkva, ali je preduslov za to da promeni – samu sebe. A ona to u celoj svojoj istoriji nije ni pomislila da učini. Ni povodom uništavanja Carigrada 1204-te, ni povodom francuskih hugenota, ni povodom inkvizicije. Prema službenoj stranici Hrvatskih studija Sveučilišta u Zagrebu, istoriju ustaške Nezavisne Države Hrvatske

Tanjug (video)

Obeleženo 77 godina od stradanja Srba u logoru na Pagu

15. avgust 2018.

PAG – U uvali Slana, na ostrvu Pag, obeleženo je 77 godina od kada je u noći između 14. i 15. avgusta, stradala 791 žrtva režima NDH, među kojima je bilo 91 dete do 15 godina, uključujući bebu od približno pet meseci starosti, 293 žene i 407 muškaraca. Članovi Udruženja „Jadovno 1941.“ postavili su „Časni krst“ na mestu gde su žrtve pokopane te noći 1941. godine, a pre toga su prešli krševiti kameni put od nešto manje od tri kilometara, nakon što su se iskrcali iz katamarana, koji ih je prevezao od Karlobaga do uvale Slane. Hodočasnici su se prvo spustili do jevrejskog logora, kamenim putem koji su pravili zatočenici pre

Srpska pokreće tešku istorijsku bitku: Dokazati istinu o Sarajevu i Srebrenici

15. avgust 2018.

Predsednik RS Milorad Dodik predložiće Narodnoj skupštini da obaveže Vladu da formira međunarodnu komisiju koja će ispitati ratna dešavanja u Srebrenici, uključujući i stradanje Srba, a ne samo Bošnjaka. Kakve će posledice to izazvati? Dodik traži i da Skupština zahteva od Vlade Srpske da formira posebnu komisiju koja će utvrditi stradanje Srba od 1991. do 1995. u Sarajevu, budući da, kako je naveo, Vlada Federacije BiH nije izvršila nalog Doma za ljudska prava po tom pitanju. Na sednici Narodne skupštine će, rekao je, izneti podatke koji govore da Izveštaj Komisije za Srebrenicu iz 2004. godine „vrvi od netačnosti“ i u pogledu, kako je naveo, i žrtava i onih koji su u to vreme bili u ratnim dešavanjima na tom području. „To je lažni izveštaj

Aleksandar Lambros: Ćirilica – lakmus test za našminkane fašiste i antisrbizam

10. avgust 2018.

Kada je pri kraju Drugog svetskog rata, prilikom povlačenja iz Grčke kroz Jugoslaviju, uhvaćen Aleksandar Ler, general Četvrte vazduhoplovne flote nacističke Nemačke, kasnije komandant celog jugoistoka Evrope, ispitivan je o detaljima šestoaprilskog bombardovanja Beograda. Naime, upravo je general Ler rukovodio akcijom vazdušnog napada na Beograd, pošto je prethodno sa zemljom sravnio Varšavu, što je u Hitlerovim očima bila odlična preporuka za misiju bombardovanja Beograda. „Zašto Narodna biblioteka Srbije?“, upitali su ga islednici. Vrlo je hladnokrvno objasnio  da je uništenje Narodne biblioteke Srbije bilo jedno od prioriteta bombardovanja Beograda, po izričitom Hitlerovom zahtevu koji je Srbima želeo da se osveti za „izdaju“ (odbacivanje pakta) tako što će im uništiti viševekovni identitetski kod.

Otvorena izložba „Album sjećanja na naše pretke iz Prvog svjetskog rata“

10. avgust 2018.

U sklopu projekta “Karavan časti – Solunci govore potomci pamte”, sinoć je u prostorijama parohijskog doma u Gacku otvorena izložba četrdeset fotografija „Album sjećanja na naše pretke iz Prvog svjetskog rata“, upotpunjena autentičnim muzejskim eksponatima vezanim za Prvi svjetski rat. Na početku večeri ispred „Kulturiksa“, organizatora projekta, obratio se glumac Srđa Bjelogrlić, koji je podsjetio na prvobitnu ideju projekta i zahvalio se svima koji su pomogli u njegovoj realizaciji. Istakavši da je prošla skoro sve srpske zemlje, izložbu je otvorio istoričar, Milan Nikčević. „Drago mi je pripadam ovoj maloj grupi ljudi koja je smogla snage da u ovoj značajnoj godišnjici – stogodišnjici od završetka velikog rata, pokuša da ovdje u Gacku

Dobrovoljci stižu na Solunski front

10. avgust 2018.

Veliki gubici koje je srpska vojska pretrpela mogli su se popunjavati jedino dobrovoljcima među iseljenicima i ratnim zarobljenicima jugoslovenskog porekla u savezničkim zemljama. Posebno valja istaći da je 20. jula 1917. godine objavljena Krfska deklaracija srpske Vlade i Jugoslovenskog odbora o oslobođenju i ujedinjenju svih Srba, Hrvata i Slovenaca u slobodnu nacionalnu i nezavisnu državu, što je u redovima srpske vojske i među dobrovoljcima primljeno kao krupan korak na putu stvaranja zajedničke jugoslovenske države i znak da su velike žrtve date na bojnom polju već počele da daju svoje plodove. Veliki gubici koje je srpska vojska pretrpela na Solunskom frontu mogli su se popunjavati jedino prikupljanjem dobrovoljaca među jugoslovenskim iseljenicima

NAJNOVIJE VIJESTI

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Prilozi uz knjigu

Knjiga Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991. Početna strana… Sadržaj poglavlja

Internet

Mišljenja iznesena na internet stranicama koje slijede su privatna mišljenja njihovih autora

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA