Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 89

Четничке „акције“ у БГ ’72: Досије „државни непријатељ“

9. април 2018.

У новом броју “Недељник” доноси наставак приче о тајном документу о највећим државним непријатељима из 1972. године. У документу „Оцена деловања унутрашњег непријатеља и страних обавештајних служби“, који је саставио Секретаријат унутрашњих послова СР Србије 1972. године – а чије делове је у прошлом броју објавио Недељник – и у ком се педантно скенирају све групе „непријатеља“ којих је само у Србији било детектованих око 50.000, већина екстремистичких активности илуструје се покушајима објављивања књига, организованим трибинама, објављеним чланцима… Титов ауторитарни режим највише се плашио књига. Почетак седамдесетих година прошлог века деловао је за тајне службе тадашње Југославије као трусно доба у ком се непријатељи са свих страна умножавају и прете да уруше

Огњен Краус и хрватски рабин Луциано Мосе Прелевић у Јасеновцу на алтернативној комеморацији

Комеморација жртвама Јасеновца у сјени бојкота мањина?

9. април 2018.

Чини се да ће и ове године комеморација жртвама усташког логора Јасеновац проћи у сјени бојкота представника неких мањина. За сада су представници јеврејске мањине одлучили да ће бојкотовати службену комеморацију, а представници осталих мањина, чији су припадници страдали у Јасеновцу, и хрватски антифашисти још преговарају с властима и коначну ће одлуку донијети за који дан. Трећу годину за редом, представници Координације јеврејских општина у Републици Хрватској неће судјеловати на службеној комеморацији за жртве Јасеновца 22. априла. Представници ромске и српске мањине још су у преговорима с Владом. Предсједник Јеврејске општине Загреб и предсједник Координације Огњен Краус за наш програм каже како није проблем у плочи са усташким поздравом која је након

Кошаре су битка која траје

9. април 2018.

Две недеље од почетка НАТО агресије 1999, на Велики петак, ноћу, 9. априла почео је копнени напад на Југославију. За место удара изабрана је караула Кошаре, на висовима Проклетија. Снаге ОВК и НАТО два дана су непрекидно гранатирале положаје Војске Југославије. Успели су да заузму караулу и четири квадратна километра наше територије. Даље нису могли, али битка је настављена у наредна два месеца. Епилог херојске одбране био је скоро 300 рањених и страдалих, али напад ОВК и НАТО пешадије је заустављен. Копнена инвазија је спречена. На 19. годишњицу од почетка битке за Кошаре, за “Слободу” говори командант одбране Кошара пуковник Љубинко Ђурковић Г. Ђурковићу, политичари тог времена оцењују да је рат 1999.

Полагањем вијенаца на централни споменик за 1.080 погинулих бораца у одбрамено-отаџбинском рату, у Зворнику је данас обиљежен Дан ослобођења града - 9. април.

Обиљежено 26 година од ослобођења града

9. април 2018.

Полагањем вијенаца на централни споменик за 1.080 погинулих бораца у одбрамено-отаџбинском рату, у Зворнику је данас обиљежен Дан ослобођења града – 9. април. Вијенце су положили породице погинулих бораца, представници града, Градске борачке организације, Градске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, ратних војних инвалида, те посланици у Народној скупштини Републике Српске и одборници Скупштине града. Бивши командант Зворничке пјешадијске бригаде генерал Винко Пандуревић истакао је да је 9. април значајан датум који треба обиљежавати, не да би развијали неку мржњу, него, напротив, да би остварили још веће јединство у српском народу, а истовремено развијали и доброкомшијске односе и сарадњу са свима који живе на овим просторима. „Ми

Убијено 53 одсто српског становништва

9. април 2018.

Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. Разговарала: Јованка НИКОЛИЋ Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва. НДХ је заузимала подручје данашње Хрватске, БиХ и Срема, које су Хрвати прогласили својим, након што је Tрећи рајх окупирао Краљевину Југославију, а већ од првих дана оснивања почело је

„Ој Косово…“ у Јерусалиму

9. април 2018.

На друштвеним мрежама појавио се видео-снимак на којем се види група људи која у Јерусалиму пева „Ој Косово, Косово“. На снимку се види група људи која носи дрвене крстове и српске заставе. Jerusalim, danas. Da se najezis. pic.twitter.com/NJmsG8xHTQ — Sani (@SaniSpurs) April 8, 2018 Поједини од њих на глави носе српске шајкаче. Један од корисника Твитера написао је: „Јерусалим данас. Да се најежиш“. Медији претпостављају да је снимак настао на уласку у Храм Васкрсења Христовог, унутар зидина Старог града Јерусалима. (Агенције) Извор: БН Телевизија

Деветнаест година од „Битке за Кошаре“

9. април 2018.

НАTО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу. Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама. Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије. Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између јединица тадашње Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, као и заузимање ширег подручја Метохије током тог напада. Послије тешких борби Војска Југославије

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату.

Обиљежено 76 година од убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

9. април 2018.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је положио вијенац на спомен-обиљежје страдалима, рекао је да Бијели Поток није заобишло дивљање усташа у коме је у једном дану убијено 54 српских цивила. „Одговорни који 1945. године нису кажњени за ове злочине, поновили су исте деведесетих година прошлог вијека. Ипак, ми смо се у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату организовали и успјешно одбранили Српску“, рекао је Савановић новинарима. Он је додао да је Српска створена и захваљујући свим

Обиљежавање 76 година од страдања Срба у Бијелом потоку

9. април 2018.

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели поток, обиљежава се 76-годишњица страдања Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку окупе се потомци жртава убијених у усташком покољу на Васкрс, 5. априла 1942. године. На највећи хришћански празник, усташе су убиле 55 Срба у Бијелом Потоку, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић и Адамовић. Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко -инвалидске заштите Републике Српске, Миленко Савановић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

У Београду се чувају докази злочина католичких свештеника

9. април 2018.

Записници о односима Независне Државе Хрватске /НДХ/ и њених савезника, односно о сазнањима Ватикана о почињеним злочинима свештеника Католичке цркве, налазе се у Архиву Министарства спољних послова Србије, пишу „Вечерње новости“. Ријеч је о архиви министра спољних послова НДХ Младена Лорковића, са посебним освртом на сазнања ватиканског кардинала Еугена Тисерона о злочинима католичких свештеника. Ту је, између осталог, похрањена и лична преписка Крунослава Драгановића, главног човјека задуженог за „пацовске“ канале, којима су усташки злочинци пребацивани у земље Јужне Америке. Архивски материјал у Министарству спољних послова Србије, који је ту пребачен 1946. године, до данас није пописан и систематизован, нити је доступан јавности. Један дио те грађе пребачен ЈЕ у Војни

Дневник ратног хирурга: „Боже, поштеди децу!“

9. април 2018.

17.јули 1993. године Ова прича и ова страница посвећена је дечаку од седамнаест година, по имену Пеђа. Тако се зове и мој син. Мој син је у Нишу, а овај дечак је са Врела Босне. Тачније, био је са Врела Босне. Цео дан жестоке борбе за Игман. Тутњи око нас. Жестока битка. После дванаест месеци креће се на ту „планину смрти“. Завила нас је у црно и, ево, и данас гађају по нама, по болници, по простору на којем се налази. Око седамнаест сати, из очаја, из немоћи, фанатици циљају болницу. Једна граната погађа двориште суседне куће. Мајка и син. Син, седамнаест година, има име као мој. Отац Жика је

„Узеше нам Бојану и Божину на правди Бога“: Мештани Мердара не заборављају најтужнији Васкрс 1999. године

8. април 2018.

У кући на самој административној линији у првим сатима Васкрса од Нато бомби страдали једанаестомесечна Бојана и њен отац Божина Тошовић. Девојчица погинула у очевом наручју… Дан уочи Васкрса, село је било пуно људи. Не само мештана већ и расељених са Космета који су ту надомак административне линије код рођака и пријатеља пронашли уточиште. Иако су нас и до тада бомбардовали, надали смо се да ће нас барем за Васкрс поштедети. Али, на жалост, то Васкршње јутро нам је било једно од најтежих током бомбардовања. Часлав Милошевић, каои остали житељи Мердаране заборавља Васкрс 1999. године, када је ово куршумлијско село на самој административној линији са Косметом током Нато бомбардовања засуто

Грађани обележили 19 година од НАТО разарања Ћуприје

8. април 2018.

Ћурприја – Грађани Ћуприје, данас су обележили 19 година, од бомбардовања овог градића на Великој Морави које је НАТО авијација први пут извела у 00,40 сати 8. априла, када је са 11 пројектила разорен центар града. Последице НАТО агресије видљиве су и данас на бројним објектима: Касарни војске, згради Електродистрибуције, робној кући у центру града… . Обележавање су уприличили сами грађани, они који су у овом нападу изгубили највише: куће, станове и другу имовину и били рањени, евакуисани и расељени у нужни смештај. Разарање је било такво, тврде Ћупричани, да га овај градић „није доживео у преко седам векова дугој историји”. Тада је потпуно срушено 30 индивидуалних кућа и 70

Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев!

8. април 2018.

Пише: Борис Субашић Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе. Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин сигурно грохотом смеjао

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

8. април 2018.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали