Потраживање Србије према Хрватској је далеко веће него Хрватске према Србији, па је јасно да се Хрватској не исплати да са Србијом закључи билатерални споразум како би се спровела потраживања Ни после четврт века од уписа српске имовине у хрватски посед нема много наде да ће Србија повратити бар део некретнина чија је вредност почетком деведесетих година прошлог века процењена на око две милијарде долара. Европски суд за људска права у Стразбуру заузео је став да Споразум о питањима сукцесије не може директно да се примени, већ да је за враћање имовине или новчано обештећење неопходно да Србија и Хрватска закључе билатерални споразум. На то су недавно указали српски адвокати

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа упозорио је на дискриминаторски положај држављана БиХ у Хрватској у погледу издавања личних докумената и откупа станова. “Држављани БиХ који су прије рата живјели и радили у Хрватској плаћају издавање личне карте за странца у Хрватској 118 КМ, док је Хрватима издавање тог документа омогућено за 13 КМ, што сматрамо потпуном дискриминацијом”, рекао је Пузигаћа Срни. Он је навео да су држављани БиХ дискриминисани и у погледу откупа станова, јер их не могу откупљивати зато што немају хрватско држављанство, док је хрватским бранитељима омогућен бесплатан откуп станова чија тржишна вриједност по квадратном метру износи 800 евра.

Припадници ХОС-а постројили су се у Сплиту на дан оснивања Независне Државе Хрватске. Они испред споменика у насељу Сплит три обиљежавају годишњицу оснивања “Девете бојне Рафаел витез Бобан” која је, такође, основана на данашњи дан, јављају хрватски медији. Ратни командант те јединице је Марко Скејо, познат по својим “хитлер брчићима”. Извор: СРНА Везане вијести: Припадници Хрватских одбрамбених снага узвикивали „За дом … 10.04. створена НДХ: У њој су усташе убиле више Срба него што су Турци за 500 год.

У новом броју “Недељник” доноси наставак приче о тајном документу о највећим државним непријатељима из 1972. године. У документу “Оцена деловања унутрашњег непријатеља и страних обавештајних служби”, који је саставио Секретаријат унутрашњих послова СР Србије 1972. године – а чије делове је у прошлом броју објавио Недељник – и у ком се педантно скенирају све групе “непријатеља” којих је само у Србији било детектованих око 50.000, већина екстремистичких активности илуструје се покушајима објављивања књига, организованим трибинама, објављеним чланцима… Титов ауторитарни режим највише се плашио књига. Почетак седамдесетих година прошлог века деловао је за тајне службе тадашње Југославије као трусно доба у ком се непријатељи са свих страна умножавају и прете да уруше