Тек са рађањем самосталне хрватске државе „Блајбург“ добија снагу државно легитимисаног покрета за историјски ревизионизам. Почасни блајбуршки вод, удружење са седиштем у Клагенфурту, позива 12. маја на комеморацију код Блајбурга, скуп под покровитељством Хрватског сабора и Хрватског народног сабора БиХ. Аустријски медији, политичке личности и струковна удружења историчара већ годинама ове скупове називају „ходочашћем за фашисте“ и „камуфлажом за усташку глорификацију“. Ове године, критичари окупљања на блајбуршком пољу први пут удружено иступају у јавности и траже њихову забрану, сутра у Бечу конференција за новинаре о томе. Блајбург је градић у аустријској Корушкој, четири километара од границе са Словенијом, са неких 4.000 становника. То треба споменути одмах на почетку, јер се

За 22 године постојања, у фабрици „Рогожарски” произведено је 305 авиона, а развијено је и израђено 15 прототипова летилица домаће конструкције Пр­ва срп­ска фа­бри­ка аеро­пла­на „Жи­во­јин Ро­го­жар­ски” АД је фор­ми­ра­на на осно­ву одо­бре­ња Ин­ду­стриј­ске ко­мо­ре у Бе­о­гра­ду 21. апри­ла (у не­ким из­во­ри­ма се на­во­ди и 22. април) 1924. го­ди­не. Број­не до­ма­ће, али и стра­не књи­ге на­пи­са­не су на ову те­му, а из­ме­ђу оста­лих је пр­ва срп­ска фа­бри­ка ави­о­на на­шла ме­сто и у Ен­ци­кло­пе­ди­ји свет­ских ави­о­на. Осни­вач фа­бри­ке је био Жи­во­јин Ро­го­жар­ски. За­пи­са­но је та­ко да је Ми­ни­стар­ство вој­ске и мор­на­ри­це 1923. го­ди­не рас­пи­са­ло кон­курс за из­бор до­ма­ћих пред­у­зе­ћа ко­ји­ма би се уз од­го­ва­ра­ју­ћу тех­нич­ку, ма­те­ри­јал­ну и ор­га­ни­за­ци­о­ну по­моћ др­жа­ве по­ве­ри­ла

Посланици више аустријских партија у Европском парламенту апеловали су да се обуставе фашистичке и десничарско-екстремистичке провокације у оквиру хрватске комеморације у Блајбургу Посланици више аустријских партија у Европском парламенту апеловали су да се обуставе фашистичке и десничарско-екстремистичке провокације у оквиру хрватске комеморације у Блајбургу. „Нацистичким симболима у Аустрији и Европи нема места“, поручио је Отмар Карас, посланик у Европском парламенту Народне партије Аустрије (ОВП) на прес конференцији у Бечу. Повод за протест аустријских посланика је комеморација, која се ове године одржава 12. маја, а на којој се, како наводе, годинама уназад могу видети фашистички и нацистички симболи, нацистички поздрави, те чути фашистичке пароле и песме. Карас и његове колеге посланици

„И даље причају о грађанској, мултикултурној и јединственој БиХ, коју ни Срби ни Хрвати неће. Примјер пријестоног Сарајева показује да су Бошњаци замишљали „братство и јединство“ у јединственој држави тако да се сви остали иселе из БиХ“ И даље причају о грађанској, мултикултурној и јединственој БиХ, коју ни Срби ни Хрвати неће. Примјер пријестоног Сарајева показује да су Бошњаци замишљали „братство и јединство“ у јединственој држави тако да се сви остали иселе из БиХ Наш саговорник је Ненад Кецмановић (1947), професор емеритус, аутор десетак темељних књига, од којих су две објављене код еминентних издавача у Њујорку и Москви. Почасни је доктор Универзитета у Мичигену (САД) и члан Руске академије политичких

Приредио – Ђорђе Бојанић У Такову 23. априла 2018. године , биће обележено 203 година од подизања Другог српског устанка. Поводом те свечаности ево и кратког подсећања на тај историјски догађај. Турска власт у Београдском пашалуку није дуго трајала. Турци су после угушења устанка завели режим сличан дахијском. Та насиља није хтео да подноси српски народ, који је десет година живео у слободи водећи јуначке борбе. Већ 1814. године избила је Хаџи–Проданова буна у западној Србији, коју су Турци лако угушили. Ова буна је била увод у Други српски устанак. На народном збору у Такову 23. априла 1815. године за вођу устанка изабран је Милош Обреновић   (војвода из Првог српског устанка). Милош на Цвети у Такову објави : “Ето мене, 

У Такову, код Горњег Милановца, данас ће бити обиљежене 203 године од избијања Другог српског устанка, који је под вођством кнеза Милоша Обреновића водио коначном крају турске власти на овим просторима. Државну церемонију у оквиру Спомен-комплекса „Други српски устанак“ предводиће државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић. Церемонија, која почиње у 13.00 часова, подразумијева полагање вијенаца и одавање почасти, обраћање предсједника oпштине Горњи Милановац и државног секретара, те умјетнички програм, саопштено је из владиног Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова Србије. Вијенце ће положити и представници Војске Србије, општине Горњи Милановац, Моравичког управног округа, као и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. У

Србија, иако је била победница у два највећа светска сукоба, није успела да наплати огромна ратна разарања и несагледиве људске жртве Осим што је изгубила милионе људских живота у ратовима у 20. веку, Србија је доживела и три дебакла у наплати ратне одштете. За Први и Други светски рат добили смо мрвице, а за НАТО агресију ништа. Па, иако се питање наплате штете од ратних разарања повремено помиње у међународним односима – последњи пример је Пољска, која сматра да би Немачка требало да јој плати око 850 милијарди долара за Други светски рат – шансе да се та неправда према Србији исправи врло су мале. Процењено је да је штета