Руски историчар и дипломата Наталиjа Нарочницкаjа оциjенила jе да jе немогуће поставити Србе на фронт против Русиjе и да ниjе случаjно да jе jош од Првог српског устанка идеjа о консолидациjи Срба у jедну државу била кошмар за Запад. „Они су одувиjек знали да jе Србиjу веома тешко искористити против Русиjе, упркос разним лобистичким покушаjима“, истакла jе Нарочницкаjа, коjа jе и директор руског Фонда за историjску перспективу и предсjедник Европског института за демократиjу и сарадњу. Нарочницкаjа jе за „Спутњик“ рекла да не треба заборавити да jе судбина поставила Србиjу на стратешко мjесто у региону, тако да и приjе него што jе Русиjа постала jака држава, и учесник у свим важним

Академик Слободан Реметић оциjенио jе да се историjа помало поиграла са књижевним jезиком српског народа и коначним резултатом Вукове реформе и да су се Срби, вољом других, нашли у питонском загрљаjу народа другачиjе историjске прошлости, културе, па и планова. „Језик дели судбину свог народа, а познато jе кроз шта српски народ пролази у последње време“, рекао jе Реметић Срни. Он jе навео да Срби дуго нису били у прилици да воде организовану бригу о књижевном jезику, али да су коначно почели да институционално рjешаваjу jезичке проблеме. „После распада свих заjедништава и свих илузиjа коjе су нас пратиле, остали смо сами и морам да искажем своjе задовољство да смо коначно организовали

Назив српског jезика коjи се форсира међу Бошњацима представља претходницу настоjања или наjаве извjесног босанског унитаризма – рекао jе потпредсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском jезику и jезичком планирању. „Они (Бошњаци) су побjегли или бjежали главом без обзира из такозваног jугословенског, а сад се jавља негдjе потмуло jедан наjмање прихватљив унитаризам – босански. Па иде прво – хаjте да прихватимо босански jезик, а онда ћемо, надаjу се они, прихватити и босанску нациjу са три различите религиjе. Надам се да ћемо се успjешно супротставити тим тенденциjама“, рекао jе Зуковић на трибини одржаноj у организациjи Српске академиjе наука и уметности (САНУ). Он

Митрополит дабробосански Николаj синоћ се у 88. години живота у петнаест минута приjе поноћи упокоjио у Универзитетскоj болници у Фочи. У храму Светих Петра Дабробосанског и Василиjа Острошког Чудотворца у Богословском школском центру на Велечеву код Фоче, као и у свим храмовима митрополиjе дабробосанске биће служене заупокоjене литургиjе. Тиjело блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаjа биће у велечевском храму. Након заупокоjене литургиjе коjу ће са свештенством служити владика захумско-херцеговачки и приморски и замjеник митрополита дабробосанског Григориjе, тиjело блаженопочившег митрополита око поднева биће превезено у манастир Добрун, гдjе ће бити сахрањен у петак. Блаженопочивши митрополит Николаj шездесети jе митрополит дабробосански на чиjи трон jе изабран 1992. године. У шедесет и двиjе године свештеномонашког

Остаци руског цара Александра III биће ексхумирани у покушаjу да се коначно разреши мистериjа о судбини Романових. Цijелу породицу Романових убили су Бољшевици 1918. а њихова тijела бачена у ледене шуме Урала у близини мjеста егзекуциjе. У новом покушаjу да се посмртни остаци свих чланова породице положе на вjечни починак у Санкт Петерсбургу, биће обављена ДНК анализа остатака царевог оца Александра III, како би се упоредила не само са остацима његовог сина, него и остацима тиjела за коjе се вjеруjе да су припадала Алексеjу и Мариjи, Николаjевоj дjеци, а коjи се тренутно чуваjу у Рускоj државноj архиви. Ако тест буде позитиван, Алексеj и Мариjа биће пребачени у Цркву светог Петра

У четвртак, 29. 10. 2015. у Клубу Зрно у Новом Саду, са почетком у 19 часова, Удружење Срба Херцеговаца и приjатеља у Србиjи у сарадњи са Зрном словесности организуjе изложбу фотографиjа устаника Невесињске пушке и фотографиjа штампе из тадашње Аустро-Угарске. Проф. др Деjан Микавица ће одржати предавање са темом изложбе и представити историjску слику времена, узроке, поводе, ток и ширење устанка, са посебним освртом на одjеке устанка у Воjводини и препознавање значаjа дела српског трибуна Светозара Милетића у ововременским искушењима. Сврха проjекта Одjеци херцеговачког устанка 1875. у Воjводини, у години у коjоj се обележава 140. годишњица од устанка Невесињска пушка jесте подсећање на славне дане из наше историjе, одржавање историjске