arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Власеница - Спомен-соба погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Власеница: Парастос борцима Дервентске моторизоване бригаде ВРС

6. март 2016.

Посјетом Спомен соби погинулим борцима Војске Републике Српске, парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла, те полагањем цијећа и прислуживањем свијећа на Војничком гробљу, у Власеници су обиљежене 23 године од погибије 15 бораца Дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Сјенима дервентских бораца, који су 9. марта 1993. године погинули у рејону села Церска, у општини Власеница, поклонили су се чланови породица погинулих, те представници борачких организација и локалних власти општина Власеница и Дервента. Предсједник Борачке организације општине Дервенте Боро Добриловић рекао је да дервентске делегација већ 23 године долази у Власеницу, чувајући успомену на погинуле ратнике, који су страдали далеко од родног краја. – Имамо веома добру

Шековићи - Помен погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Шековићи: Годишњица формирања Другог одреда Специјалне полиције

6. март 2016.

Полагањем цвијећа у спомен-соби и на спомен-обиљежје погинулим борцима Војске Републике Српске, те поменом у Цркви Покрова Пресвете Богородице, ветерани Другог одреда Специјалне полиције МУП-а Српске обиљежили су данас у Шековићима 23 године од формирања ове ратне јединице. Обиљежавању је присуствовао и предсједник Борачке организације Републике Српске, Миломир Савчић. Јединица је формирана 10. марта 1993. године у Шековићима, а у ратним дејствима живот је изгубио 21 припадник овог одреда, док их је велики број теже или лакше рањен. Ратни командант јединице Милош Ступар рекао је да су се шековићки специјалци борили и на сарајевском и крајишком ратишту, Подрињу, Озрену, те на другим мјестима гдје се бранила Република Српска. Додао је

Сећање на дане кад је Русија спасила Србију: Милостиви руски царе, помози!

6. март 2016.

„Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли …“ – тако је регент Александар Карађорђевић започео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову. Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Та очекивања нису била нереална, таква обећања добили су од савезника на почетку повлачења. У

Нису могли да га убију албански терористи – српски жандарм Славиша Матејић (ФОТО: Курир.рс – Милица Миловановић)

„Оверили” га Шиптари са седам метака: „Мртви“ полицајац Славиша Матејић дочекао пензију!

6. март 2016.

Жандарм Славиша Матејић је 1998. у заседи ОВК рањен са седам метака, један терориста га је ухватио за косу, подигао му главу и „оверио“ га у врат. Сви су били уверени да је погинуо. Припадник нишког одреда Жандармерије Славиша Матејић (46) из Сврљига, који је 28. фебруара 1998. у селу Ликошанима на Космету, у заседи ОВК, погођен са седам метака, дочекао је одлазак у пензију. У нападу на српске полиције тог дана страдала су четворица припадника МУП. Матејић је успео да преживи пуком срећом, а један терориста га је, већ тешко рањеног, „оверио“ метком. После дуготрајног лечења вратио се у службу и радио још 18 година. Матејић и његови другови

Мали Зејтинлик Фото: РТРС

Хиљаде сарајевских Срба запалиле свијеће на Малом Зејтинлику

5. март 2016.

20 година од егзодуса Срба сарајевско-романијске регије и 20 година откако су посмртне остатке својих намилијих пренијели на соколачки Мали Зејтинлик гдје почивају земни остаци више од хиљаду бораца Војске Републике Српске. Минуле су двије деценије, а и даље жива болна сјећања на егзодус и живих и мртвих сарајевских Срба. Каменко Пајдаковић погинуо је 8. маја 1992. бранећи кућни праг у сарајевском насељу Жуч, гдје је и сахрањен. Након рата, родитељи дуго нису могли ни да оду на његов гроб. 1997.године мајка Танкоса сама је његове посмртне остатке пренијела на Мали Зејтинлик. – Била сам једина. Морала сам да покажем на ком је мјесту сахрањен. Ја знам како ми је

Миле Кекин

ВИДЕО: Миле Кекин објавио спот за песму “Ја нисам ваш”

5. март 2016.

Фронтмен загребачког бенда “Хладно пиво” Миле Кекин објавио је спот за песму “Ја нисам ваш”, са снажном политичком поруком која је изазвала различите реакције у Хрватској. “Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, ја нисам ваш, моји су добили ’45”, почетни су стихови песме којом је Кекин послао јасну поруку о томе шта мисли о тренутној политичкој ситуацији у Хрватској. Стихови песме “Ја нисам ваш”: “Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, Ја нисам ваш, моји су добили ’45., Нисам ваш од главе до пете, нисам ваш цијелим тијелом, Вријеме да се људи сјете да је црно црно, а бијело бијело… Ја нисам ваш, нисам ваш

Миломир Савчић Фото: СРНА

Савчић: Бројни докази за злочин у “Тузланској колони”

5. март 2016.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је данас Срни да за ратне злочине у “Тузланској колони”, када је погинуо најмање 51 војник ЈНА, још нико није одговарао, иако постоје бројни докази. “Ратни злочин у Тузли је почињен, неко је за то одговоран и ту нема никакве дилеме. Проблем је што до сада нико није одговарао за злочин у `Тузланској колони`”, рекао је Савчић. Он је подсјетио да је много Срба осуђено или им се суди без икаквих доказа. “Један од таквих примјера је и оптужница против бившег генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића, иако је међународна група балистичара утврдила да је случај `Тузланска капија`, онако како га је

Парастос на братуначком гробљу Фото: ТАНЈУГ

Братунац: Парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта

5. март 2016.

У оквиру обиљежавања 20 година од егзодуса Срба из Сарајева, данас ће на братуначком гробљу бити служен парастос, прислужене свијеће за покој душа и окађено 185 гробова погинулих бораца са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац приликом егзодуса. У оквиру програма обиљежавања двије деценије од егзодуса сарајевских Срба, у братуначкој кино сали биће приређена монодрама под насловом “Надежда Петровић” коју ће извести глумица Биљана Ђуровић. Удружење расељених “Срби сарајевске регије” из Братунца синоћ је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом “Егзодус суза-егзодус слободе”. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али

Кадињача

Јубилеј Кадињаче организују – рачуновође

5. март 2016.

Уместо Народном музеју из Уђица, организација обележавања 75. годишњеице битке на Кадињачи ове године поверена је приватној агенцији „Гелсик”, која је између осталог регистрована и за банкарство и рачуноводствене услуге ОРГАНИЗАЦИЈА обележавања 75. годишњице битке на Кадињачи први пут је ове године поверена приватној агецији “Гелсик”, а не Народном музеју из Ужица. Министарство за рад је овај посао на конкурсу доделило фирми регистрованој између осталог и за банкарство и рачуноводствене услуге. Како каже Никола Гогић, директор Народног музеја, нико им није појаснио критеријуме по којима је одлука донета, с обзиром на то да су они дали најнижу понуду. У Министарству рада одговарају да они годишње организују 24 државне церемоније и

Ратко Дмитровић

Катедра за мржњу

5. март 2016.

Њима је свака одбрана Срба мржња, српски национализам, фашизам, прилика за обрачун са онима који српске теме, тешке, веома сложене, болне, сагледавају кроз визуру супротну њиховој ГДЕ је граница између права на мишљење и права другог да га то мишљење не угрози. Имамо ли сви иста права? Пре седам дана, на овом месту објавио сам текст на који су неки реаговали с пеном на устима. Ти неки су без значаја, лака роба, али су потегли тешке речи и зато ови редови. Ти неки, који своју политичку идеју (они се све време баве само политиком) темеље на грађанском принципу, на појединцу, у случају текста у “Новостима”, у спомињању Филипа Давида, нису

Зграда у Метку изграђена кроз стамбено збрињавање

Нoвa згрaдa бeз стaнaрa

5. март 2016.

У згрaди кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa у Meтку, живи сaмo jeднa бaкa Нeмa људи, пустoш, ништa сe нe дeшaвa, риjeчи су кoje смo oвих дaнa чули у сeлимa у oкoлици Гoспићa. Читлук, Пoчитeљ, Meдaк, Oрницe, Moгoрић и Врeбaц су сeлa кoja нoсe вeлики диo хистoриje личкe рeгиje, a дaнaс су пoлупрaзнa. У сaмoм цeнтру Meткa нaилaзимo нa стaмбeну згрaду кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa, aли у њoj живи сaмo jeднa бaкa, a oстaли стaнaри су нeгдje дaлeкo, кaкo нaм гoвoрe риjeтки мjeштaни кoje смo зaтeкли. Испрeд згрaдe сe нaлaзи jeдaн кoнтejнeр кojи je пoстaвљeн зa oткуп гљивa. Испрeд згрaдe je и тaблa зa сeлo Пoчитeљ

Божић Фото: ТАНЈУГ

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

4. март 2016.

Удружење расељених “Срби сарајевске регије” из Братунца вечерас је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом “Егзодус суза-егзодус слободе”. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. – Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење,

Јуришић ослобођен отужби

4. март 2016.

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Илију Јуришића оптужби за ратни злочин јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле у мају 1992. године, објављено је данас на сајту тог суда. Овом одлуком поништена је првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора. У образложењу Апелационог суда наводи се да је првостепени суд пресуду донио на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд био је обавезан да сам

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Бранитеље боли истина о масакру

4. март 2016.

У Хрватској се протеклих дана не стишава бура у вези с данским документарним филмом „15 минута – Масакр у Двору“, који говори о једном од најбруталнијих злочина у време хрватске офанзиве „Олуја“, кад је убијено девет штићеника психијатријске установе. Злочин за који нико није одговарао. Филм у Хрватској није приказан, али они који су га видели, пре свега представници бранитеља, сматрају га антихрватским. Посебно су изнервирани због чињенице да је Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) са 250.000 куна (нешто мање од 33.000 евра) суфинансирао пројекат који, како сматрају, има за циљ да одговорност данског батаљона Унпрофора који није спречио злочин, пребаци на хрватску војску. Филм је после учешћа на фестивалу премијерно

Пријатељи и саборци на сахрани Владе Петровића Чиче

Пронашао тело брата и 300 несталих Срба

4. март 2016.

Сахрањен Владо Петровић, борац за истину о страдању Срба. Открио две гробнице, у Стогу, са 17 обезглављених тела ПРЊАВОР – На православном гробљу Шушњари у Добоју, у уторак после подне, у присуству више стотина грађана из готово свих крајева Српске, сахрањен је Владо Петровић Чича (57), командант 2. батаљона легендарне 4. озренско-возућке бригаде. Чича је постао познат и као послератни доказани хуманиста у тражењу несталих Срба и велики борац за правду и истину о страдању нашег народа. Изненада је преминуо у Добоју, где је и живео, оставивши супругу, браћу, сестре…. Заједно са саборцима био је пример јунаштва у одбрани Озрена и Возуће у протеклом рату, познатије као “Српски Стаљинград” и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Срби и Италијани

„Плитика” је 19. априла 2018. објавила додатак „Јасеновац да се не понови”

Хајка на мртве

Већ данима на разним трбинама по Хрватској могу се чути тврдње да

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА