Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Šta stoji iza Kolindine ideje o brojanju žrtava Jasenovca?

Datum objave: četvrtak, 26 aprila, 2018
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, skeptičan je prema mogućnosti formiranja poverenstva za Jasenovac, ali načelno prihvata tu ideju i spreman je i lično učestvovati u njezinoj realizaciji

Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović prvi je visoki državni funkcioner koji sumnja u službeni broj žrtava ustaškog logora Jasenovac, do kojeg je došla ustanova Spomen-područje Jasenovac. Na njihovom popisu likvidiranih u najvećem logoru u NDH trenutačno se nalazi 83 hiljade imena, no predsednica Republike smatra da bi trebalo osnovati međunarodno poverenstvo koje bi utvrdilo tačan broj žrtava, ali i uopšteno »istinu šta se doista događalo u Jasenovcu, ne samo od 1941. do 1945. godine, nego i kasnije«.

Autor ideje o tom poverenstvu je predsednik HHO-a Ivan Zvonimir Čičak, izaslanik predsednice na nedeljnoj komemoraciji u Jasenovcu, koji je juče novinarima objasnio kako je on to zamislio. Na čelu tog tela bio bi netko iz Yad Vashema, a u njemu bi bili i predstavnici Srbije, Hrvatske, Katoličke crkve, Srpske pravoslavne crkve i Svetskog jevrejskog kongresa.

Bili i kod Milanovića

– Ognjen Kraus govori da se zna broj ubijenih i istina o Jasenovcu. Ne zna se. Ako je ipak tako kako Kraus kaže, onda će međunarodno poverenstvo to i potvrditi. Zasad, mi tvrdimo da je bilo 83 hiljade stradalih, a Srbi da ih je više stotina hiljada i čiji je onda broj relevantan – zapitao se Čičak.

On osporava službeni popis jer »pouzdano se zna da na njemu ima ljudi koji su tu zalutali«. Čičak je za svoju inicijativu pokušao zainteresovati i premijera Andreja Plenkovića, ali mesecima već ne uspeva doći do njega, »verovatno zbog našeg privatnog sukoba«. U Banskim dvorima kažu tek da nisu upoznati s ovom idejom. No, ona nije novijeg datuma. Čičak, Ivo Banac i akademik Vlatko Silobrčić prezentovali su je Zoranu Milanoviću dok je bio predsednik Vlade.

– Nas trojica došli smo kod Milanovića, koji nas je primio zajedno s Nevenom Mimicom i Danielom Mondekarom, kako bismo mu upravo predložili osnivanje komisije ozbiljnih svetskih i hrvatskih naučnika koja bi se bavila jasenovačkim logorom, brojem žrtava i okolnostima u kojima su ljudi ubijani. Ne mogu reći da nas je Milanović odbio, ali mislim da on to nije ozbiljno shvatio – priseća se Banac. Rumunija, koja je u Drugom svetskom ratu na svom području takođe imala logore kojima nisu upravljali Nemci nego njihove vlasti, kaže Banac, svojevremeno je formirala međunarodno poverenstvo s ciljem da se precizno utvrdi šta se u njima događalo.

– I mi to moramo napraviti, moramo skinuti sa sebe stigmu Jasenovca i kolektivne odgovornosti. Zato bi javnost trebala raditi pritisak na vlast u smeru osnivanja te komisije – upozorava Banac.

Igor Vukić, sekretar Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, pozdravlja predsedničinu podršku poverenstvu za Jasenovac.

»Neodrživ popis«

– Bilo je vreme da neki državni funkcioner pokrene tu inicijativu. Nadam se da to neće biti ignorisano. Međunarodna komisija je potrebna zato što dokumenti i izjave bivših zatvorenika ukazuju da između 1941. i 1945. nije u logoru bilo masovnih smaknuća koja bi opravdala tako veliku službenu brojku žrtava. To je zapravo bio zatvor, radni logor, a ne logor smrti u koji su ljudi dovođeni samo da bi bili ubijeni. Niz je dokumenata u Hrvatskoj, a ima ih i u Srbiji, Mađarskoj, Nemačkoj, temeljem kojih se može napraviti revizija neodrživog popisa žrtava u Spomen-području Jasenovac – uveren je Vukić.

Njegovo Društvo, napominje, raspolaže s, primer, dokumentima iz kojih je jasno da je nekoliko hiljada ljudi pušteno iz Jasenovca i pre nego što im je istekla dosuđena kazna, kao i da su neki ustaški stražari streljani zbog pljačke.

– Te smo dokumente dostavili Vladinom veću za istoriju, koje je nedavno okončalo s radom, a svakako bismo ih uručili i međunarodnoj komisiji za Jasenovac, ako ona bude osnovana – rekao nam je Vukić, kojem uskoro izlazi knjiga »Radni logor Jasenovac«.

S njegovim se argumentima ne slaže istoričar Hrvoje Klasić.

– Žao mi je da predsednica ne uzima u obzir stavove hrvatskih i svetskih istoričara. Čičak to nije, a Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac se, dokazano je, služi čudnim metodama. Nema potrebe ni za kakvim komisijama. Sve se o Jasenovcu zna, iako verovatno nikad nećemo utvrditi tačan broj žrtava.

Međutim, u celoj je toj priči to i najmanje bitno, ključno je osuditi režim NDH i sam logor. S tim da službeni popis žrtava priznaju čak i u Muzeju žrtava genocida u Beogradu, rekao nam je Klasić koji predsednici Republike savetuje da se »u svom i interesu hrvatskog društva ostavi istorije«.

Veljko Đurić Mišina: Spreman sam učestvovati u tom poverenstvu

Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, skeptičan je prema mogućnosti formiranja poverenstva za Jasenovac, ali načelno prihvata tu ideju i spreman je i ličnono učestvovati u njenoj realizaciji.

– Danas, 73 godine od završetka Drugog svetskog rata, kada je u Hrvatskoj, među amaterima, na delu velika revizija istorije, a šta, čini se, podržava i državna vlast, predlog da se sastavi mešovita komisija koja bi rapravljala o Jasenovcu – može biti prihvatljiv. Pre toga bi trebalo dogovoriti teme, učesnike, vreme za rasprave, što je gotovo nemoguće. Ipak, kao školovani istoričar sa bogatim naučno-istraživačkim iskustvom, direktor jedine ovakve institucije u ovom jelu Evrope, unapred pristajem na početne razgovore. Kad bi se to dobro pripremilo smatram da bi taj posao mogao biti od koristi i Srbima i Hrvatima, iako znam da bi na obe strane bilo onih koji bi doslovno pljuvali svaki dogovor i zaključak – rekao nam je Đurić Mišina. On ističe da dosad nije bilo inicijativa da za stol sednu profesionalci s objavljenim radovima o Jasenovcu.

– Poznato je da u Jasenovcu nije vođena kartoteka zatvorenika, kao što je to bilo u nemačkim logorima. O tom je logoru napisano je više od tri i po hiljade radova, a o broju žrtava postoje bezbrojne tvrdnje, od nekoliko stotina na hrvatskoj, pa do više od 1,4 miliona na srpskoj strani – objašnjava Đurić Mišina.

Izvor: Srpski narodni forum

Vezane vijesti:

Kolindina „ravna ploča“: Recept Zagreba da se od logora uništenja stvori „hotel“

Hajka na mrtve

Procjenu o broju žrtava u Jasenovcu komisija dala već 1946. godine

Formiranje komisije za utvrđivanje „istine o Jasenovcu“ – mazanje očiju

Arie Livne: IZJAVA KITAROVIĆEVE O JASENOVCU – SKANDAL KAKAV SE NE MOŽE ZAMISLITI

Kolinda za „istinu“; „A da Merkel to predloži za Aušvic?“




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Šta stoji iza Kolindine ideje o brojanju žrtava Jasenovca?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top