Позивамо вас, да у среду, 29. јуна 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А) присуствујете трибини на тему „Жарко Видовић: сведок голготе, пророк Васкрсења“. О овој теми говориће: доц. др Милош Ковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) доц. др Драган Ашковић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду) Матеј Арсенијевић (православни публициста) Горан Раденковић (Богословија Св. Саве) Парастос проф. др Жарку Видовићу одржаће се у 18:30 часова у цркви Св. Саве. Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару, Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Хришћанског културног центра “др Радован Биговић”. Улаз је слободан.  

Хрватска у суботу обележава Дан државности, а свечана седница Сабора, у присуству државног врха, започела је минутом ћутања за првог хрватског председника и оснивача ХДЗ Фрању Туђмана. Свечаном седницом Сабора, који ће, како је већ одлучено бити распуштен 15. јула, председавао је Жељко Рајнер а присуствовали су јој председница Колинда Грабар Китаровић и премијер, коме је изгласано неповерење, Тихомир Орешковић. Двадесетпет година од стицања независности Хрватска обележава у атмосфери подељености, као последице најтеже политичке кризе у новијој историји. Непуне пола године од редовних парламентарних избора, Хрватска ће, како је одлучено, имати ванредне парламентарне изборе већ почетком септембра. Сабор је распуштен, а влада је у техничком мандату. Током преподнева представници власти су положили

У говору којим се обратио званицама, поглавар римокатоличке цркве истакао да је над Јерменима почињен геноцид у Првом Светском рату. – Из Турске још нема реаговања ЈЕРЕВАН – Папа Фрања је са „болом у грудима” данас одао почаст за 1.5 милиона Јермена који су масакрирани 1915. године, у догађају који је назвао геноцидом, преноси Ројтерс. Папа Фрања је већ други дан на путу у Јерменији, а јутрос је посетио Музеј геноцида Цитернакаберд (Tzitzernakaberd) у главном граду Јерменије, Јеревану. У Музеју је учествовао у молитви заједно са председником Сержом Саргсјаном и вођама Јерменске апостолске цркве. – Овде се молим, с болом у грудима, и надом да никада више неће бити оваквих

Како се приближава рођендан, тако се изнова покрећу питања сахране давно сахрањеног, а никад умрлог великана науке и технике Николе Тесле. Округле годишњице додатно увећавају број реаговања разних људи, од лаика до научника и свештеника, у вези с тим како достојно сместити посмртне остатке једног од најпризнатијих Срба који су икад живели. Широм света, и тако већ више од једног века. У ствари, од времена настанка његових најзначајнијих проналазака (последње две деценије 19. века), који још представљају окосницу модерног техничког универзума (полифазне наизменичне струје, генератори, електромотори, радио, даљинско управљање и тако редом). Многи медији нас засипају најразличитијим нагађањима „чији је Тесла”, али и тиме како трајно и достојанствено обележити његово