Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 485

Сребреница као религија

9. јул 2016.

Хоће ли проћи идеја да се на екс-ју простору донесе закон сличан ономе који је некада бранио лик и дело Јосипа Броза Ово парче Балкана, звано екс-ју простор, одавно има своје догме, поставке политичког предзнака око којих се не расправља, неупитности на нивоу Исусовог васкрснућа или Мухамедовог учења. Многи се из година сопственог живота сећају божанства званог Јосип Броз. Свака критика Највећег сина била је кажњива вишегодишњим затвором, по Закону о заштити имена и дела Јосипа Броза Тита. Исто је било, разлика је само у нијансама, са Резолуцијом Информбироа. Вишегодишњи боравак на Голом отоку добијао је онај ко је макар и посумњао у безгрешност става КПЈ наспрам Резолуције. Данашња догма

Подсјећањем на српска страдања у и око Сребренице у посљедњем рату, посебно на Петровдан 1992. године, у овом мјесту вечерас је почела меморијална манифестација "Петровдански дани".

Почели „Петровдански дани“

8. јул 2016.

Подсјећањем на српска страдања у и око Сребренице у посљедњем рату, посебно на Петровдан 1992. године, у овом мјесту вечерас је почела меморијална манифестација „Петровдански дани“. Након отварања и обраћања предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Младена Грујичића, приказан је документарни филм „Дјеца“ бањалучког режисера Дениса Бојића, снимљеног у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, а који је награђиван на више међународних фестивала. Филм је документарна прича о српском страдању у посљедњем рату и говори о четири од укупно 36 српских породица које су остале без троје и више дјеце у току рата. У филму родитељи погинуле тројице браће Жутић из Густовара код Мркоњић Града, тројице браће

Путовање у Јадовно

8. јул 2016.

Руски Извештај о путовању представника редакције Senica.ru из Београда у бивши Концентрациони логор Јадовно у Хрватској са члановима српског одељења удружења грађана „Јадовно 1941“. Предисторија Са руководиоцем београдског одељења удружења грађана «Јадовно 1941» Милорадом Милошевићем упознали смо се за време снимања репортаже о одржавању прве акције «Бесмртни пук» у Србији. У име руководиоца њиховог удружења Милорад нас је позвао да учествујемо у годишњој посети концентрационом логору Јадовно у Хрватској и да одамо пошту жртвама тог страшног места. Процедура добијања хрватских виза у Београду за такав догађај није била за нас једноставна, али нам је на крају конзул са извештаченим осмехом пожелео «момци, лепо се проведите». За оне који не знају –

Многе куће у Сребреници нису обновљене после рата (Фото Танјуг)

Како ће ове године бити обележен 11. јул у Сребреници

8. јул 2016.

Игор Црнадак забранио припадницима Министарства спољних послова да учествују у комеморацији у Сребреници, Дураковић га оптужује да је „киднаповао министарство” Однашег сталног дописника Бањалука – Како се ближи 11. јул и 21 годишњица од сребреничке трагедије, све су, осим незараслих рана, опипљивије и етничке поделе између Срба и Бошњака. Варничењу у увек осетљивом питању ратних злочина из протеклог рата овог пута додатно је придонела несмотрена порука бошњачких представника да су државни врх Србије и Српске ове године непожељни у Поточарима. Многи покушавају да разумеју шта је уистину нагнало Бошњаке да – неочекиваним изјавама о непожељности и претходним условљавањем да Срби прихвате термин геноцид за злочине из јула 1995. године –

Истина о геноциду: У Сребреници крвнички убијена 3.262 Србина!

8. јул 2016.

Београд – Армија БиХ под командом ратног злочинца Насера Орића крвнички је од 1992. до 1995. у околини Сребренице побила 3.262 Србина. Стравичне податке о геноциду над Србима, о коме готово нико да не говори, на конференцији „Страдање Срба сребреничког краја у 20. веку“ саопштио је Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. Он је нагласио да су све српске жртве из прошлог, али и претходних ратова, пописане у „Књизи мртвих Срба Сребренице“. – Ова публикација, у којој се поименце набрајају 3.262 жртве, представља најтачније податке. Већина досадашњих пописа нису били научни и стручни, јер власти у државама бивше Југославије не желе да се то разреши – нагласио је Мишина.

Парастос убијеним Србима Ливањског поља 23. јула у Београду

8. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци. На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на празник Огњене Марије 1941. године усташе су побиле више

Вучић спасава живу главу прошле године у Поточарима

Дураковић опет провоцира: Напад на Вучића је циркус!

8. јул 2016.

Начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић је прошлогодишњи напад на српског премијера Александра Вучића у Поточарима назвао циркусом, у покушају да оправда захтев Мајки Сребренице које су, како каже, тражиле да ове године не буду позвани „негатори геноцида“. Сви о Вучићу, а жртве заборављене… Дураковић је у интервјуу за босанске медије рекао да „схвата да су Мајке Сребренице револтиране изјавама из Србије и Вучићевом прошлогодишњом посетом“. Вучић је, казао је, прошле године био позван јер су очекивали заокрет у спољној политици Србије, и да је српски премијер управо та спона. – На крају се све претворило у један циркус ко је гађао Вучића каменом, а оних 175 табута, посмртних остатака који је тај

Потребно је основати међународну комисију која ће утврдити истину о Сребреници: Миодраг Линта

Линта: Бошњаци нису спремни за помирење са Србима

8. јул 2016.

Савез Срба из региона сматра неприхватљивим што је бивши портпарол хашког Тужилаштва Флоренс Артман подржала став Организационог одбора за комеморацију 11. јула да у Поточарима није пожељан нико ко негира геноцид у Сребреници, укључујући и државни врх Србије. Савез је указао да су „бројни међународни и домаћи ауторитети – стручњаци за геноцид, универзитетски професори, слободни интелектуалци, званичници УН, генерали и новинари чињенично утврдили да се у Сребреници није десио геноцид, већ да је реч о превари“. – У случају Сребренице дошло је до велике манипулације бројкама чије раскринкавање директно руши не само тезу о геноциду, већ и тврдњу да је тамо стрељано око 8.000 људи – навео је председник Савеза

Браните „Политику”

8. јул 2016.

Када је 1944. „Политика” поново почела да излази, у једном од првих бројева на првој страни, објавила је списак 104 стрељана Београђанина. Међу стрељанима били су главни уредник и сувласник Јован Тановић и најугледнији репортер и председник Пен клуба Григорије Божовић. Један са тог списка је тек у „Политици” прочитао да је стрељан, па су га судије и пресудитељи накнадно пронашли и дотукли. Иако се никада није до краја предала и заборавила да је новина, „Политика” се тек последње две деценије сетила зашто је основана и шта је објавила у свом првом уводнику пре 112 година. То је било најуочљивије у време уредниковања Љиљане Смајловић која је објављивала критичке текстове

Шира слика замућена: Приче о Сребреници засениле страдања Срба

7. јул 2016.

Смрт једног човека је трагедија, а смрт милиона је статистика, гласи мисао совјетског лидера Јосифа Стаљина. Међутим, када је реч о Сребреници, лицитирање са бројем жртава је сркнављење тих истих жртава, зато поступање свих страна мора бити одмерено и праведно, речено је на скупу „Страдање Срба сребреничког краја у 20. веку“. Уочи 11. јула и обележавања годишњице у Сребреници, учесници скупа поручили су да упркос страдањима Бошњака постоји и шира слика тих догађаја, те да је неопходно представити истину о великим страдањима Срба, како деведесетих година, тако и током целог 20. века. „Ми не бежимо од јула 1995. године, али важно је знати целокупну слику. Истина о томе се крије

У Миској Глави код Приједора данас је поводом Ивањдана служен парастос и положени вијенци на споменик борцима одбрамбено-отаџбинског рата, спомен-плочу борцима НОР-а и гробље жртава фашистичког терора.

У Миској Глави сјећање на жртве ратова

7. јул 2016.

У Миској Глави код Приједора данас је поводом Ивањдана служен парастос и положени вијенци на споменик борцима одбрамбено-отаџбинског рата, спомен-плочу борцима НОР-а и гробље жртава фашистичког терора. Мјештани се на овај начин присјећају свих својих суграђана који су живот дали за слободу, и то 17 бораца одрбамбено-отаџбинског рата, 67 бораца НОР-а и 34 цивила који су били жртве фашистичког терора. Замјеник градоначелника Приједора Миленко Ђаковић нагласио је да се овдје његује традиција антифашизма, али и брине о будућем развоју села. „Град континуирано улаже у ову мјесну заједницу јер њихова активност и рад то заслужују“, рекао је Ђаковић, подсјећајући да је градска управа ријешила проблем асфалтирања пута између Миске Главе и

На фрушкогорском превоју Иришки венац код споменика "Слобода" данас је одржан свечани скуп поводом обиљежавања 75. годишњице дизања устанка народа Србије у Другом свјетском рату.

Обиљежено 75 година од дизања устанка

7. јул 2016.

На фрушкогорском превоју Иришки венац код споменика „Слобода“ данас је одржан свечани скуп поводом обиљежавања 75 година од дизања устанка народа Србије у Другом свјетском рату. Том приликом, на споменик „Слобода“ положени су вијенци палим борцима Народноослободилачког рата /НОР/. У име Покрајинске владе вијенце палим борцима НОР-а положили су потпредсједник Покрајинске владе Иван Ђоковић и покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић. Организатор свечаног скупа био је Савез удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/ АП Војводине. Покровитељ скупа је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с вјерским заједницама. Пошту палим борцима седмојулског устанка одали су и представници покрајинског, градских и општинских одбора СУБНОР-а, припадници Војске

Поездка в Ядовно

7. јул 2016.

Српски Отчёт о поездке представителей редакции Senica.ru из Белграда в бывший концлагерь Ядовно в Хорватии с членами сербского отделения объединения граждан «Ядовно 1941». Предыстория С руководителем белградского отделения объединения граждан «Ядовно 1941»Милорадом Милошевичем мы познакомились во время съёмок репортажа о проведении в Сербии первой акции «Бессмертный полк». От лица возглавляемого им общества Милорад пригласил нас принять участие в ежегодном посещении концлагеря Ядовно в Хорватии и отдания почести жертвам этого страшного места. Процедура получения хорватских виз в Белграде на такое мероприятие для нас оказалась непростой, но в итоге консул с натянутой улыбкой пожелал нам «хорошо проведите время, парни». Для тех, кто не знает – отношения сербов и хорватов всегда были натянутыми,

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Холокауст се и у Београду дешавао пред очима других

7. јул 2016.

Поводом текста Чедомира Антића „Постнацификација Србије“ У октобру 1941. мушки Јевреји су радили на рашчишћавању улица Београда, на истовару робе на пристаништу, на поправљању канализације и слично. Гледали су како суграђани иду на посао, док су они из свог били избачени; како шетају и седе по кафанама, док је њима било забрањено; како се возе трамвајима, док они нису смели да се попну на њих. Гледали су како се враћају својим кућама, док су они морали да се врате сваке вечери у немачки логор на Аутокоманди, под пратњом немачких или колаборационистичких стражара. У логору су слушали како навијачи навијају за свој фудбалски клуб на оближњем стадиону, гледали су како се

Усташе зовимо усташама, клерофашисте – клерофашистима, а разбојнике – разбојницима

7. јул 2016.

Откако је освојио прву награду „На врх језика“ прије десет година, Марко Погачар постао је један од чланова жирија који сваке године расписује конкурс и додјељује ту награду. Погачар је један је од најпревођенијих савремених хрватских пјесника, чији се стихови читају у више од тридесет земаља. Уочи другог издања фестивала Први прозак на врх језика, замолили смо га да прокоментира овогодишњег добитника Антонија Себастијана Кукавицу те гашење Зареза, активизам и поезију на интернету. Овогодишњу награду за поезију На врх језика освојио је Антонио Себастиан Кукавица својим изразито снажним пјесмама у прози. Што је било пресудно за такву одлуку жирија? Је ли то први пут да су пјесме у прози освојиле