Нормализација односа Хрватске и Србије подразумијевала би повратак српске етничке заједнице на подручје Републике Српске Крајине чиме би се поново оцртале границе те државе, оцијенио је лидер Српске листе у Црној Гори Добрило Дедеић. Он сматра да Србија не смије због било чега, па ни Европске уније, “затворити српско питање на подручју овакве данашње Хрватске”. “И то не због територијалних аспирација, колико због потребе да се злочин и окупација не забораве. Уосталом, зашто би се попуштало некоме ко има системске разлоге за искључиво лоше или затегнуте односе са Србијом и Србима у региону”, запитао је Дедеић. Лидер Српске листе у Црној Гори сматра да Хрватска нема интерес да у пуном

На све учесталије захтеве Београда да “господари Европе” коначно дају суд и оцене све видљивије нарастање нациусташлука једне од њихових чланица Хрватске, ћуте као заливени Представљајући се свету као дружина европских народа названа Унија, са 28 чланова и седиштем у Бриселу, све се више и више легитимише као – клан. Ни налик јунацима Александра Диме, његовим мускетарима којима је гесло, у оном најпозитивнијем смислу, “Сви за једног, један за све”, садашњи званични европејци здушно су прихватили крилатицу “сви смо против свих који нису с нама”. На све учесталије захтеве Београда да “господари Европе” коначно дају суд и оцене све видљивије нарастање нациусташлука једне од њихових чланица Хрватске, ћуте као заливени,

Бивши премијер нашег западног суседа пред изборе признао тамну породичну страну Мoj деда је био усташа, признао је Зоран Милановић уочи почетка кампање за изборе у Хрватској који ће бити одржани 11. септембра. Шеф СДП и бивши премијер је рекао да је истовремено породица по очевој страни била партизанска. Он до сада никада није говорио о деди усташи, нити је детаљно објаснио што је тачно отац његове мајке радио у усташком покрету. Рекао је само да партизанском делу породице није сметала та усташка прошлост. Милановићи су, иначе, из околине Сиња, а деда по очевој страни Анте Милановић живео је у Главицама крај Сиња и 1942. године се прикључио партизанима. Крај

Савез Срба из региона затражио је да Влада Хрватске усвоји одлуку којом ће омогућити свим грађанима српске националности који су незаконито избрисани из евиденције хрватског пребивалишта од 1991. године, да поново пријаве пребивалиште на својој кућној адреси, да изваде хрватске личне карте и пријаве привремени одлазак на пет година. Савез је саопштио да је МУП Хрватске незаконито избрисао из евиденције хрватског пребивалишта више од 50.000 Срба и да није била ријеч о лажним пребивалиштима, већ су Срби у највећој мјери били пријављени на својим кућним адресама. “То би значило да и прогнани Срби имају право да, у складу са Законом о пребивалишту, пријаве привремени одлазак изван Хрватске на пет година

На Јеврејском гробљу у Карловцу срушен је и посљедњи антифашистички споменик у оквиру радова које је наручио град Карловац, преноси “Нови лист”. Иако службених информација нема, чини се да ово недјело није резултат вандализма непознатих починитеља, већ је споменик срушен током радова на санацији клизишта изнад гробља, пише лист и додаје да се радови спроводе “уз строги надзор министарства културе, Конзерваторског одјељења и градских служби”. На споменику су били уклесани стихови хрватског пјесника Владимира Назора. Како пеноси ријечки лист, на лицу мјеста видљиво је да је споменик преломљен на пола и остављен тако, а само неколико метара даље налази се булдожер извођач радова. Најновије рушење споменика антифашистима није прва контроверза

Чешки Јевреји осудили су идеју једног ауто-превозника да на екскурзије у највећи логор смрти који су немачки нацисти подигли у окупираној Пољској, Аушвиц-Биркенау, искористи филмски реквизит и позива као у луна парк – аутобусом ишараним кич рекламама, жутом Давидовом звездом и сликама логора, између осталог и циничног написа “Рад ослобађа” (Арбеитс махт фреи) на главној капији логора. Аутобус који овог лета крстари друмовима не само Чешке већ и Европе филмски је реквизит, пошто је коришћен за потребе снимања документарног филма који говори управо о кич трговини са емоцијама када туристичке агенције и у обиласке таквих меморијалних комплекса и стратишта зову као да нуде вашарску атракцију. Чешки режисер, Вит Клусак овај