fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Патријарх Иринеј у недјељу на Зејтинлику

 Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит Варнава служиће у недјељу, 30. септембра, литургију на војничком гробљу Зејтинлик у Грчкој поводом стотину година од пробоја Солунског фронта у Првој свјетском рату, пишу „Вечерње новости“.

Патријарх српски Иринеј

Пробој Солунског фронта, послије чега је услиједило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом свјетском рату, биће обиљежен централним комеморативним скупом у суботу, 29. септембра, у Солуну на српскм војничком гробљу Зејтинлик.

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је јуче Срни да ће у суботу, 29. септембра, у Солуну присуствовати обиљежавању годишњице пробоја Солунског фронта.

Овом догађају би требало да присуствују и званичници из Србије, као и важни функционери из Грчке.

У септембру се навршава 100 година од пробоја Солунског фронта, што се испоставило као одлучујуће за слом централних сила у Првом свјетском рату.
На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара, српска војска је пребачена већ на прољеће 1916. године, послије опоравка на Крфу након Албанске голготе.

Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана /руска бригада је повучена послије Октобарске револуције/, док су са друге линије добро укопане у ровове биле аустругарска, њемачка и бугарска дивизија.

За команданта Солунског фронта постављен је француски генерал Франше Депере, а у јуну 1918. године донесена је одлука да се коначно крене у пробој.

Српска војска била је подијељена у двије армије – Прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

Борбе су почеле 14. септембра 1918. године цјелодневном артиљеријском паљбом свих савезничких топова по бугарским, њемачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра у 5.30 часова послије снажне артиљеријске припреме кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије под командом војводе Степе Степановића на фронту Сушица-Соко дугом 17 километара.

Већ првог дана пробијено је 11 километара фронта, други дан је ширина проширена на 40 километара и тиме почиње слом централних сила на Солунском фронту, чија се линија распада.

Француски маршал Франше Депере у извјештају француској Влади при пробоју Солунског фронта крајем септембра 1918. године саопштава да се „операције морају успоравати, јер нема комуникације ради дотурања хране француским трупама које напредују“, а да „само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напријед“.

Бугари су 29. септембра у Солуну потписали примирје којим је бугарска војска капитулирала, уз само један захтјев – да се српска војска не пушта у Бугарску због страха од одмазде за злочине над српским становништвом.

Нијемци нису признали примирје и њихове трупе су се извукле из додира са Бугарима, а остаци њемачке војске гоњени српско-француским снагама одступали су на сјевер.

Српска војска је у борбама од 10. до 12. октобра разбила дијелове њемачке армије и 12. октобра ушла у Ниш. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. године.

Поразом Бугарске, њемачко-аустроугарске снаге на Балкану нашле су се у тешком положају, а потом је услиједио слом империја.

Отоманска империја капитулирала је 30. октобра 1918. године, Аустроугарска је капитулирала 31. октобра 1918, а Њемачка 11. децембра 1918. године.

Франше Депере је и касније о српским војницима написао: „Tо су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. Tо су те сјајне трупе због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима француске у побједоносну слободу њихове отаџбине“.

Извор:Срна

Везане вијсти:

Добровољци стижу на Солунски фронт

Солунски фронт: Трагедија руских бригада на Балкану

Патријарх Иринеј: Положај Срба у Црној Гори као у доба фашистичке НДХ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: