Графит мржње „Босанске Србе на врбе“ већ месецима стоји на једном зиду у Улици Петефи Шандора на Телепу. Према речима читаоца који нам се јавио са овим проблемом, овај део града већ месецима врви од националистичких графита. „У последње време се појављују и нацистички, усташки натписи. Увек је у питању исти рукопис, иста особа, а ово је само један пример“, поручио је он. У последње две и по године Антиграфитна јединица је са новосадских фасада уклонила преко 1.300 графита мржње. Из џепа грађана је само за уклањање графита, не рачунајући рад радника, издвојено 300.000 динара. Портпарол „Зеленила“ Иван Ножинић је недавно за 021.рс рекао да скоро да не постоји зграда

Министар рада Србије Александар Вулин поручио је да сваки српски министар има обавезу да брине о положају Срба у Хрватској или било којој другој земљи. Он је рекао новинарима у Београду да сваки грађанин Србије има обавезу да упозори на нарастање фашизма и да каже шта мисли о томе. Вулин је истакао да се не може рећи да се Срби у Вуковару или било гдје другдје баве фалсификатима и да ће се, када се то ријеши, ријешити и питање ћирилице. „Када тако нешто кажете, онда успостављате колективну кривицу једног народа, а то је последњи пут рађено у НДХ-а када су доношени расни закони. Ако тако размишљате, онда причате о коначном

Тужилаштво БиХ би могло да проследи „врућ кромпир“ колегама у Загребу. Докази у двадесетак кутија и најмање 100 сати снимљених разговора. Хашки тужиоци у контакту са Сарајевом Како „Новости“ незванично сазнају, из Хашког тужилаштва је у Сарајево, у Одсек за ратне злочине Тужилаштва БиХ, стигло двадесетак кутија с документима и најмање 100 сати снимљених разговора који се односе на хрватског генерала Анту Готовину и на још једног његовог саборца, осумњичених за ратне злочине у региону Ливна, највише над Србима. Наш лист је такође незванично, али поуздано утврдио да је одређена и тужитељка која треба да прегледа сав тај материјал и да одлучи да ли ће подићи оптужницу или не. Може

Хрватска је тек у 20. веку успела да формира државу, а предуслов за њу био је нестанак Срба – то је био циљ масовних истребљења у петој и последњој деценији прошлог века. Овај закључак се намеће из опширне анализе коју је израдио ректор Богословије Свети Петар Цетињски, протојереј ставрофор Гојко Перовић, а у светлу историјских чињеница и актуелног повампирења идеологије тзв. оца домовине Анте Старчевића, и, нарочито, највећег српског крвника – Анте Павелића. Перовић сматра да корени мржње сежу вековима уназад, кад су Срби доживели зенит државног успона и политичке слободе, изградили идентитет народа који ствара сопствени културни и духовни израз, а наспрам Хрвата који столећима живе као поданици Угарске.

Пољска влада усвојила је нови закон којим је предвиђена затворска казна до три године за оне који буду користили фразу као што је „пољски камп смрти“, мислећи на Аушвиц и друге кампове које је нацистичка Њемачка имала у окупираној Пољској током Другог свјетског рата. Министарство одбране је саопштило да је влада закон усвојила у уторак. Како се очекује, закон ће лако проћи и у парламенту, гдје владајућа странка Закона и правде има већину. Агенција АП наводи да је циљ закона да се ријеши проблем са којим се пољска влада већ годинама суочава када се у страним медијима нацистички кампови у Пољској помињу као пољски. Извор: Радио Телевизија Републике Српске  

У Тужилаштво БиХ је из Хашког трибунала стигла документација о хрватском генералу Анти Готовини и још једном хрватском официру, којима су на терет стављени ратни злочини у региону Ливна, пишу „Вечерње новости“. Ријеч је наводно о новим доказима, који је Хаг прослиједио Одсјеку за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Извор „Вечерњих“ тврди да је стигла обимна писана документација и више часова снимљеног разговора и да је већ одређен тужилац који је задужио предмет у вези са Готовином и његовим саборцем. Тужилаштво БиХ треба да одлучи да ли ће подићи оптужницу или не. „Новостима“ је у Тужилаштву БиХ речено да о овој теми не могу да дају никакав коментар. Готовина је крајем

Глумац Раде Шербеџија каже у интервјуу за Данас да је згрожен што у Хрватској желе да Степинца прогласе свецем и што је недавно Миру Баришићу подигнут споменик. „Не могу веровати да је тако нешто могуће и чекам да, а то ће се сигурно догодити, прогресивна јавност у Хрватској заустави то и каже „не више“. То исто мислим и о Србији. Знам да ни тамо није другачије. То су ужасне ствари. Али верујем у свест народа и у прогресивну снагу народа. И сигуран сам да ће се све то поново ставити на своје место“, каже Шербеџија. На питање Данаса да ли се плаши да ће поново доћи време када ће од њега тражити